Arhive

САБОР УЧИТЕЉА СРБИЈЕ- КОНКУРС ЗА ПРИМЕРЕ ДОБРЕ УЧИТЕЉСКЕ ПРАКСЕ

Друштво учитеља општине Кула ДУОК

Драге колегинице и колеге, 

Са задовољством вас обавештавамо да поводом одржавања XXXI Сабора учитеља Србије и Смотре стваралаштва у образовно-васпитном процесу 17. и 18. јуна у Београду, Савез учитеља расписује Конкурс за примере добре учитељске праксе „Унапређивање наставне праксе кроз размену професионалних искустава“.

Конкурс је расписан за следеће области:

А) Обавезни предмети (наставни час/дан/тематска целина, ванучионичка настава, пројектна настава, …)

Б) Изборни предмети (наставни час/дан/тематска целина, ванучионичка настава, пројектна настава, …)

В) Савремени начини планирања образовно-васпитног процеса (интердисциплинарно планирање, тематско планирање, …)

Г) Инклузивно образовање (рад са децом са потешкоћама, рад са даровитом децом, ИОП, подршка локалне самоуправе, примена асистивних технологија…)

Д) Ваннаставне активности (манифестиције, пројекти у оквиру школе и локалне заједнице, школске представе, приредбе, рад секције, такмичења, …)

Ђ) Васпитне ситуације (час одељењског старешине, превенција насиља, сарадња са родитељима,…)

Е) Дидактичко средство, наставна средства (web портали, образовни софтвери, филм, збирке, приручници…)

Пример добре праксе може се представити и…

View original post 105 more words

ZANIMLJIVA LEGENDA O NASTANKU NIŠA

NEBOJSA OZIMIC

U delu Milana Đ. Milićevića KRALJEVINA SRBIJA, (Beograd,1884.), na stranama 86-87 zabeležena je legenda o nastanku Niša koju je Milićević čuo od lokalnog stanovništva i zapisao. Zanimljivo, ona ima dosta poudarnih detalja sa motivima iz teksta “ Pesma o kralju Nalu“ sastavnom delu staroindijskog speva Mahabharata.

Evo kako to izgleda kod Milićevića:
LEGENDA

“ Bili su brat i sestra; bratu je bilo ime Niša a sestri Vida. Njihova je očevina bila sva zemlja od Morave do Dunava. Njih dvoje podele svoju očevinu: Niša uzme Nišavu i Pomoravlje, a Vida uzme zemlju do Dunava. Niša na Nišavi, između Gorice i Vinika, ozida grad Niš a Vida na Dunavu – Vidin. Ali se brat i sestra zavade oko toga gde da bude granica između njihove dve države. Da ne bi došlo do svađe, dogovore se ovako: da svako od njih dvoje, od svoga grada ka gradu onoga drugoga, gradi železni put, i…

View original post 130 more words

Prof. dr Svetomir Bojanin: Šta znači posvetiti se detetu? Koja je prava mera te posvećenosti?

MENTALNA ARITMETIKA

Šta je vaspitanje? Postoji toliko “modela” vaspitanja koji nam se nude, da smo kao roditelji često zbunjeni i zabrinuti da nismo odabrali pravi način?

Nema naučnog vaspitanja i nema nikakve nauke o vaspitanju, to su obmane. Vaspitanje je naš normalan, emocionalni i spontani odnos sa našom decom. Veliki nemački filozof Gadamer, koji je umro pre nekoliko meseci, kad su ga pitali kako da najbolje vaspitamo decu, rekao je da je najbolje da vaspitavate sebe, pa ćete znati kako da vaspitavate i dete. A kad su ga pitali – kako da podižu decu da budu obrazovana, onda je rekao – obrazujte sebe i vaša deca će biti obrazovana! To je velika istina i meni vrlo smeta kada se daju recepti za vaspitavanje. Vaspitni proces je u stvari naš život. Kad nešto škripi, kad se ne osećamo dobro, onda se naravno, možemo savetovati i sa stručnjacima.

Šta znači posvetiti se detetu? Koja…

View original post 1.538 more words

Da li znate šta je quipu ?

MENTALNA ARITMETIKA

Zapisivanje brojeva u početku je bilo pomoću čvorova na kanapima, kamenčića, drvaca ili ureza na kamenu i kostima životinja.

Quipu – predstavlja niz kanapa na kojima su pomoću čvorova Inke beležile numeričke vrednosti (brojeve).

Vremenom će potreba da se računa velikim brojevima kao i nedostatak adekvatnih sredstava za zapisivanje, dovesti do pojave sprave za računanje, danas poznate kao abakus.

Za decu koja menjaju svet!
www.malacgenijalac.com

By Nevena Savković

View original post

Једна прича о припреми

Из пера једног наставника

pencillio-smallВећ сви знамо да су наставне методе, облици и средства обавезан део сваке припреме, а током времена неки делови су се додавали оправдано, док су се други додавали „козметички“. Рецимо, активна настава и њен творац Иван Ивић некако су „патентирали“ да се у припреми виде активности наставника и активности ђака, што јесте значајна ставка у припреми и говори нам много о томе како ангажујемо своје ђаке, те може да указује колико квалитетно уче.

Бигз школство – Рубрика Мислим да: Припрема за час 1. део (30.1.2017)

View original post

Pronađite svoju metodu učenja – Kako da zapamtite mnogo više prilikom učenja?

Riznica zlatnih ideja

Većina nas misli da ima poteškoća sa pamćenjem. Ali, pravi problem najčešće nije u lošem funkcionisanju našeg mozga, nego u tome da imamo nerealna očekivanja od svog pamćenja.

Veliki broj učenika ne pristupa učenju sa strategijom ponavljanja gradiva i odbijaju da prihvate da razumjeti nije isto što i zapamtiti.

Nove lekcije treba da pregledate što je prije moguće, a ponavljanje treba da vršite više puta između prve obrade lekcije i završnog ponavljanja gradiva za ispit. Ključ za učenje je ponavljanje. Sa svakim ponavljanjem materije koja se uči, rastu šanse za njeno permanentno usvajanje.

Višestruko ponavljanje ne samo da će omogućiti utvrđivanje znanja o već usvojenim konceptima, nego će i ukazati na koncepte koji su bili pogrešno shvaćeni. Dodatni razlog za ponavljanje gradiva je i to što prirodno zaboravljate čak i one koncepte koje ste shvatili. Dug period bez ponavljanja i ponavljanje tek pred ispit je često otežano predispitnom nervozom i…

View original post 624 more words

Униформе и телефони

 

 

 

200-2

Увек сам школу (а самим тим и свој позив) доживљавала као место где ученике треба усмерити, оспособити за живот. Не давати им готова решења, не наређивати, већ им омогућити да сами нађу решења, сами изведу закључке, сами разумеју сврху правила и неопходност поштовања тих правила.
Увешћемо им школске униформе. Сви ће бити исти, једнаки.
Хоће ли касније у животу бити сви исти и једнаки? Па неће! Биће оних који ће на родитељски своме детету доћи у папучама, у званичну институцију у шареним гаћама за плажу. Да, то су они неваспитани, некултурни. А ко је требало да их научи како треба да се обуку? Родитељи и – школа! А како да их научи? Тако што ће их „укалупити“, што рече моја колегиница? Зар није паметније установити правила пристојног облачења – шта је примерено, а шта није, носити у школи. Показати да је могуће да се лепо изгледа и у пристојној одећи, да се може и тако изградити сопствени стил облачења. Хоће ли им униформе то омогућити? Како ће они сутра знати да пристојна одећа нису само неке тамо кецеље, мантили (или плисиране сукњице и сакои и беле кошуљице са краватама у скупљим варијантама). Како да сами изграде критеријуме како се обући за позориште, биоскоп (а како за журку и кафић), ако им нисмо омогућили да сами о томе промисле већ смо им наметнули готово решење које, сасвим сигурно, неће бити по свачијем укусу, јер, као што је одавно познато, укуси се разликују. И како уопште на тај начин да изграде укус и стил? Хоће ли се лепо осећати у школи они којима се таква одећа не свиђа?
Важан аргумент промотера идеје о униформама је и брисање социјалних разлика. Баш су се дивно сетили! А није им пало на памет да ако неко нема пара за пристојну одећу, неће имати ни за униформу (приче о томе да школа обезбеди новац када знамо да школе не би могле да опстану без ученичког динара који, опет, дају родитељи, нећу ни да коментаришем). Хоће ли сиромашна деца бити богатија ако имају униформу или ће само тако изгледати? Што би наш народ рекао – споља гладац, изнутра јадац, форма без суштине.
А сад телефони! То је зло! Шта ће им телефон на часу?
Иста прича. Забранити телефон у школи! Како онда да науче када је и у које сврхе непристојно користити телефон? Када сутра крену у живот, рећи ће: „Е, сад ми нико не брани, сада могу како ја хоћу“, па ће непристојно буљити у телефон када му дођу гости, не сматрајући да ради било шта непримерено.
Читам по друштвеним мрежама да идеју о протеривању телефона из школе подржава велики број колега и не могу да се начудим. Па хајде да им уведемо оне таблице из претходних векова!!! Данашњи телефони су мали компјутери, зашто их не искористити у сврху наставе? Зашто им не задати задатак, кад већ толико воле да сурфују, да пронађу неке информације на интернету? Знам једну професорку језика код које, ако заборавиш уџбеник, то не значи да можеш да „блејиш“ на часу јер, кад већ имаш телефон, фотографиши лекцију или вежбање, па можеш да пратиш наставу без проблема. Могућности је много, али треба се померити пар корака даље од таблица, досадног диктирања и предавања и става да само треба слушати на часу. На часу треба омогућити деци да раде, истражују, креирају, па ће нас онда и слушати.

Манди Живковић