Šta je programiranje i algoritam

Učitelji IV razreda se ove godine prvi put u nastavnom planu za predmet od igračke do računara sreću sa pojmovima algoritam i programiranje koje treba da objasne učenicima kako bi uspešno programirali u programskom jeziku Scretch.

Malo sam istraživala i potrudila se da nam ovaj problem olakšam jer mislim da većina nas nije imala dodirnih tačaka sa ovim pojmovim a kamo li sa programiranjem.

Napravila sam ovu kratku, jednostavnu prezentaciju sa resursima koje sam našla na netu.

Sve o korišćenju Scratch-u pogledajte na ovom linku 

Advertisements

Pomodoro tehnika učenja

Pomodoro (ital. paradajz) tehniku osmislio je Frančesko Kirilo (Francesco Cirillo) tokom svojih studija krajem osamdesetih godina prošlog veka. Njegov cilj bio je jasan, poboljšati koncentraciju i fokus na zadatak i rešiti se odugovlačenja, sve kako bi imao dovoljno vremena da obavi sve zadatke na vreme. Za ime ove tehnike zaslužan je ni manje ni više nego jednostavan kuhinjski tajmer u obliku paradajza, najmoćnija alatka i jedina koja će vam biti potrebna za ovu tehniku organizacije vremena.  Kako funkcioniše Pomodoro tehnika? Koliko puta dnevno pomislite da vam je sat najveći neprijatelj? Prema ovoj tehnici sat (tajmer) je vaš najveći saveznik! Naučite da radite sa satom a ne protiv njega.

Pomodoro tehnika vam može pomoći da:

• duže budete koncentrisani na određeni zadatak,
• smanjite broj prekida i pauza koji sami, svesno ili nesvesno, uzrokujete,
• smanjite uticaj prekida koje uzrokuju druge osobe u vašem okruženju.

Sveukupno, uz Pomodoro tehniku, imate priliku da za kraće vreme uspešno i kvalitetno završite više stvari.

Osnovna ideja je bila da se pronađe način koji će motivisati studente da manje vremena provode u učenju, ali da ovo vreme bude iskorišćeno na pravi način. Tako je Frančesko svoje vreme za učenje podelio u intervale koji izgledaju ovako:

-25 minuta učenje-5 minuta pauza

-25 minuta učenje-5 minuta pauza

-25 minuta učenje-5 minuta pauza

-25 minuta učenje-30 minuta pauza

Pomodoro tehnika pomaže svima sa lošim radnim navikama, kampanjcima, neorganizovanim osobama, jer kao podršku pruža vremenu čvrstu strukturu. Ona vam pomaže da naučite da procenite vreme potrebno da se neki posao obavi. Jača samodisciplinu, a samim timi samopouzdanje.

Ova tehnika učenja je dobra i za sve  koji obavljaju mnogo posla sami, naročito za kreativce. Frančesko Kirilo tvrdi da njegovu metodu koriste i pisci, dizajneri i programeri. Zapravo, ovu tehniku možete koristiti i kada vas čeka neki dosadni, kućni posao koji odlažete u beskraj.

 

U Play prodavnici postoji nekoliko aplikacija koje omogućavaju primenu pomodoro tehnike. To su aplikacije ClearFocus ClockworkTomato.

PREDSTAVLJANJE NOVOG DJAKA SA AUTIZMOM RAZREDU

Mnogi od nas se pitaju da li treba ili ne treba predstavljati dete kao drugacije pred drugarima iz razreda. Ja mislim da na nivou uzrasta od 3 godine to mozda i mozete sakriti, ali u skoli, ne mozete. A i ne treba. Vase dete zasluzuje da bude uvazeno onakvo kakvo zaista jeste, sa svim svojim uvrnutim interesovanjima, i izazovima koji su mu teski.

Prilazem ovde fantastican algoritam prezentacije deteta iz knjige Alyson Betien „Autizam iz dana u dan“ , koju inace imate skeniranu na srpskom jeziku ovde u grupi, a toliko je prekorisna da je to neizrecivo.

Znaci procitajte prvo ono skenirano od Alyson.

 

 

A potom evo i dodatnih ideja za ubaciti u to:

1. Reći deci da je DOKTOR rekao da _______ mora česce da izadje da prošeta u toku časa, do wc-a, da se umije, ako to jeste slucaj sa vasim detetom. To bi trebalo da pomogne deci da shvate kao pravedno to sto ce se njemu ponekad dozvoliti te stvari, a drugima nece.

2. Da im objasnimo da _______ čuje zvukove glasnije, ili vidi boje jarkije od njih, i da je to ponekad bolno, pa ako se to desi, on ce im pokazati tako sto će zeleti da se osami da bi se smirio, i da je tad najbolje da ga pustimo da se smiri. (Kod starijih razreda se moze čak pozvati jedno dete kao dobrovoljac da se na njemu uradi demonstracija senzornog „overloada“ recimo zvuka. Sad tu mozete pustiti mašti na volju na koji način, (meni svasta pada na pamet).

3. Za moje dete, ja ću reci da ne oseća prstima dovoljno kao oni, pa da zato lupka u predmete i stiska ih, jer mu to pomaze da oseti bolje. Da jos uvek ne ume da kaze da je ljut, pa da umesto toga jako lupi sakom o sto ili zid, ili na neki drugi nacin nam saopšti da je ljut.

4. Da im opišemo i objasnimo karakteristično neobicno ponasanje: „jos uvek nije naucio sta je njegovo a sta tudje pa će mozda ponekad dirati vaše stvari, gumicu, ali mi treba da mu pomognemo da to nauči tako sto ćemo mu traziti da nam to vrati, pa će vremenom to i naučiti.

4. Iskoristiću ono poredjenje, to sto x-box ne čita cd od play stationa, ne znaci da je pokvaren.

5. Definitivno ću iskoristiti sve sto je Alison rekla.

NAPOMENA: Dete o kome se govori ne bi trebalo da bude prisutno u učionici kad govorite o njemu.

Ljubaznošću Jelena Mudric de Sumbu

 

Globalni matematički projekat / GMP

Džejms Tejton je pokretač Globalnog matematičkog pokreta – Tačke koje eksplodiraju.

Njegova zamisao je da se milon nastavnika sa savojim učenicima tokom sedam dana u oktobru od 10.10. 2017 do 17.10. 2017. pridruže ovom projektu i tako na jedinstven način saznaju šta su Tačke koje eksplodiraju. U video lekciji DŽ. Tejton objašnjava šta su tačke koje eksplodiraju i kako je došao do te zanimljive ideje.

Detalje i lekcije o Exploding dots možete naći na njihovom YouTube kanalu.

Takođe, možete se pridružiti projektu putem sajta Global Math Week

 

19 smislenih pitanja koja treba postaviti učitelju svog deteta

Povratak u školu obično se fokusira na nastavnike i učenike, a  ove dve grupe imaju najveće radno opterećenje ispred sebe.
Ali za đake, krajnji sistem podrške nije stručni nastavnik, već informisana i podržavajuća porodica. Jedan od najznačajnijih izazova sa kojim se suočava  formalno obrazovanje u Sjedinjenim Državama /a i kod nas u Srbiji/ je razlika između škole i porodice. Što je porodica više informisana, to će se neprimetnije povezati sa mnogim drugim edu-konstruktima, od vannastavnih aktivnosti i tutorstva do programa čitanja i školskim događajima.

Iako škole (nadam se) rade na tome da usavršavaju načine kojima učenici uče, mnogi roditelji moraju da koriste samo ono što im je na raspolaganju na internetu. On što se može pronaći Googlanjem je najčešće površno ili potpuno nepovezao sa načinom učenja. Neka uobičajena pitanja koji se savetuju roditeljima:

„Pitajte  ih šta su danas radili.“
„Pomozite im sa domaćim zadatkom.“
„Pomozite im sa anksioznošću odvajanja.“
„Razgovarajte s njima o njihovim borbama.“
„Dajte im mentora.“

Ali, ovakve vrste aktuelnih interakcija nisu uvek dovoljne, niti uopšte ne mogu da stvore transparentnost između škole i porodice.

Dakle, u potrazi za tom transparentnošću, u nastavku su nekoliko pitanja da biste bolje razjasnili šta se dešava u učionici, a zatim vam pomažu da odlučite o ne-površnim akcijama koje možete preduzeti kod kuće kako biste zaista podržali učenje vašeg deteta. Mnoga pitanja mogu izgledati malo direktna, ali ne verujem da bi  jednog učitelja uvredila. Zapravo, većina mojih kolega bi verovatno  pozdravila ovu vrstu dodatnog kapaciteta koje bi mogle dovesti do ovakvih pitanja. Mnoga od ovih pitanja retko su predmet interakcije između roditelja i nastavnika, ali – pa, to je neka poenta.
19 pitanja učitelju vašeg deteta na koja  bi verovatno voleo da odgovori:

 1.Koje standarde koristite i šta treba da znam o njima?
    2. Kako ćete reagovati ako ili kada se moje dete sukobi u razredu?
    3.Koje su najvažnije i složene (sadržajne) ideje koje moje dete treba da razume do kraja godine?
    4. Da li se fokusirate na snage ili slabosti deteta?
    5.Kako se kreativnost i inovativno razmišljanje koriste svakodnevno u Vašoj učionici?
    6.Kako se kritičko razmišljanje koristi svakodnevno u Vašoj učionici?
    7.Kako je kreiran sistem ocenjivanja da promoviše učenje, a da se ne bazira na jednostavnom merenju?
     8. Šta mogu učiniti da podržim pismenost u mom domu?
     9. Koja pitanja svakodnevno postavljate  deci u Vašem odeljenju?
    10.Kako je učenje personalizovano u Vašoj učionici? U školi?
   11. Kako merite  napredak u učenju?
   12. Koje su najčešće instrukcijske ili strategije učenja koje ćete koristiti ove godine?
   13. Koje modele učenja koristite (npr. učenje zasnovano na projektu, mobilno učenje, učenje zasnovano na igri, itd.), i šta Vi vidite kao primarne prednosti tog pristupa?
  14.  Koji su najbolji školski ili okružni resursi koje treba da razmotrimo za korišćenje kao porodica za podršku našem detetu u učionici?
   15. Da li postoji tehnologija koju biste preporučili da Vam pomogne da podržite moje dete u samostalnom učenju?
   16. Koje su najčešće barijere koje vidite u napredovanju u Vašoj učionici?
   17. Kako se obrazovanje menja?
  18.  Kako vidite ulogu nastavnika u procesu učenja?
   19. Šta ja ne pitam, ali treba da znam?

A kada dobijete interesantne ili iznenađujuće odgovore na ova pitanja, molimo Vas da ih podelite u komentarima.

Izvor: https://www.edutopia.org/

 

Empatija je opasna

Hofmanaginica

Žrtvovati sebe radi drugih? Zvuči plemenito – ali je zapravo egoistično, teza je naučnika Frica Brajthaupta

Empatija, sposobnost da saosećamo, iz perspektive drugih da pogledamo, važi kao socijalno svemoguće sredstvo koje leči sve. Razumeti druge, jačati socijalne veze, integrisati izbeglice – svugde empatija treba da pomogne kao i da poboljša zajedništvo među ljudima.

Naučnici, evolucionisti kao što je Mihael Tomaselo ili Robin Danbar tvrde da je naša ljudska vrsta u stanju da poboljša zajedništvo u grupi kao i komunikaciju jer je produbila sposobnost empatije. Za filozofe kao što je Marta Nusbaum i psihologe kao što je Stiven Pinker, empatija je sredstvo za jedno srećnije i mirnije čovečanstvo.

Međutim, autor knjige “ Tamna strana empatije „, gore već pomenuti Fric Brajthaupt pokušava da nas ubedi, upravo u suprotno!

Empatija jesto nešto lepo jer nam omogućuje da sadoživimo ono što drugi osećaju. Ali, praktikovanjem empatije mogu se dogoditi jezive stvari.

Empatična osoba…

View original post 599 more words

48 pitanja za razvoj kritičkog mišljenja

Veštine kritičkog razmišljanja  su važne u učenju. Zašto? Zato što su to životne veštine koje koristimo svaki dan  u životu, počev od  od našeg rada do našeg slobodnog vremena i sve ono što je između njih koristi ove jedinstvene i vredne sposobnosti. Na ovaj način ih svesno  razvijamo i zahtevamo diskusiju koja izaziva razmišljanja i podjednako razmišljajuća pitanja kako bi se to odvijalo. Počnite ovde sa Čitačem za razvoj sposobnosti kritičkog razmišljanja.  To je kritičko znanje o sposobnosti razmišljanja.

Ovaj jednostavni infografik radi na razvijanju kritičkog razmišljanja o bilo kojoj temi. Kad god vaši učenici otkrivaju ili pričaju o novim informacijama, ohrabrujte ih da koriste ova pitanja za razvijanje  debate i razmenu mišljenja i uvida među njima. Zajedno mogu sarađivati na izgradnji kritičkog razmišljanja i međusobnoj  podršci.

Kriterijumi zarazvoj sposobnosti  kritičkog  razmišljanja uključuju šest  kategorija:  ko, šta, gde, kada, zašto i kako. Svaka sekcija ima osam pitanja koja počinju odgovarajućom reči. Pitanja treba da budu raznovrsna, široka i primenljiva na niz tema.

KAKO DA RAZVIJETE / VEŽBATE/ KRITIČKO MIŠLJENJE? POSTAVITE OVA PITANJA BILO KADA, KADA ISTARŽUJETE ILI DISKUTUJETE O NOVIM STVARIMA. OVA BROJNA I NEPOSREDNA PITANJA VAM TO OMOGUĆUJU.

Ova pitanja su veliki početni potencijal i dodaci za produbljivanje  razgovora. Neka inspirišu Vaše učenike da iznose svoja pitanja za izgradnju veština kritičkog razmišljanja.

Koristite Cheatsheet za razvoj kritičkog  razmišljanja da:

Izgradite jake navike kritičkog razmišljanja;

Razvijete dobre  načine doživotnog učenja;

Uključite studente u diskusiju i saradnju;

Promenite  odgovornost za učenje učenika;

Podstičete radoznalost i kreativnu misao;

Napravite  naučno putovanje.

https://globaldigitalcitizen.org/critical-thinking-skills-cheatsheet-infographic