Униформе и телефони

 

 

 

200-2

Увек сам школу (а самим тим и свој позив) доживљавала као место где ученике треба усмерити, оспособити за живот. Не давати им готова решења, не наређивати, већ им омогућити да сами нађу решења, сами изведу закључке, сами разумеју сврху правила и неопходност поштовања тих правила.
Увешћемо им школске униформе. Сви ће бити исти, једнаки.
Хоће ли касније у животу бити сви исти и једнаки? Па неће! Биће оних који ће на родитељски своме детету доћи у папучама, у званичну институцију у шареним гаћама за плажу. Да, то су они неваспитани, некултурни. А ко је требало да их научи како треба да се обуку? Родитељи и – школа! А како да их научи? Тако што ће их „укалупити“, што рече моја колегиница? Зар није паметније установити правила пристојног облачења – шта је примерено, а шта није, носити у школи. Показати да је могуће да се лепо изгледа и у пристојној одећи, да се може и тако изградити сопствени стил облачења. Хоће ли им униформе то омогућити? Како ће они сутра знати да пристојна одећа нису само неке тамо кецеље, мантили (или плисиране сукњице и сакои и беле кошуљице са краватама у скупљим варијантама). Како да сами изграде критеријуме како се обући за позориште, биоскоп (а како за журку и кафић), ако им нисмо омогућили да сами о томе промисле већ смо им наметнули готово решење које, сасвим сигурно, неће бити по свачијем укусу, јер, као што је одавно познато, укуси се разликују. И како уопште на тај начин да изграде укус и стил? Хоће ли се лепо осећати у школи они којима се таква одећа не свиђа?
Важан аргумент промотера идеје о униформама је и брисање социјалних разлика. Баш су се дивно сетили! А није им пало на памет да ако неко нема пара за пристојну одећу, неће имати ни за униформу (приче о томе да школа обезбеди новац када знамо да школе не би могле да опстану без ученичког динара који, опет, дају родитељи, нећу ни да коментаришем). Хоће ли сиромашна деца бити богатија ако имају униформу или ће само тако изгледати? Што би наш народ рекао – споља гладац, изнутра јадац, форма без суштине.
А сад телефони! То је зло! Шта ће им телефон на часу?
Иста прича. Забранити телефон у школи! Како онда да науче када је и у које сврхе непристојно користити телефон? Када сутра крену у живот, рећи ће: „Е, сад ми нико не брани, сада могу како ја хоћу“, па ће непристојно буљити у телефон када му дођу гости, не сматрајући да ради било шта непримерено.
Читам по друштвеним мрежама да идеју о протеривању телефона из школе подржава велики број колега и не могу да се начудим. Па хајде да им уведемо оне таблице из претходних векова!!! Данашњи телефони су мали компјутери, зашто их не искористити у сврху наставе? Зашто им не задати задатак, кад већ толико воле да сурфују, да пронађу неке информације на интернету? Знам једну професорку језика код које, ако заборавиш уџбеник, то не значи да можеш да „блејиш“ на часу јер, кад већ имаш телефон, фотографиши лекцију или вежбање, па можеш да пратиш наставу без проблема. Могућности је много, али треба се померити пар корака даље од таблица, досадног диктирања и предавања и става да само треба слушати на часу. На часу треба омогућити деци да раде, истражују, креирају, па ће нас онда и слушати.

Манди Живковић

MAPE – Ljutito meče-B. Crnčević

Ljutito meče – Brana Crnčević

Mesec obukao čizmice žute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noći nebom jezde.
Dole u šumi, jedno meče
zamišljeno, već treće veče,
gleda u zvezde.

Meče se ljuti već treći dan
što ga teraju u zimski san
i zamišljeno stalno ćuti.

Tata se ljuti, mama se ljuti
i svi mu vele:
– Otkad postoji med i pčele,
otkad postoji sunce i veče,
nismo videli takvo meče.

-„Šta ćeš da radiš – mama ga pita –
kad lišće sasvim, sasvim požuti
i sneg napada iznad rita?“
A meče ćuti.

-„Ćta ćeš da radiš – baka mu veli –
kad svet od snega sasvim pobeli?“
Tata se ljuti, mama se ljuti,
a meče ćuti.

Odjednom meče ljutito reklo
šta ga je peklo:
-„Neću da spavam, neću i tačka.
Zašto ne spavaju zec i mačka?
I ptica iznad naših glava
zašto ne spava?“

A oda tiho, tiho reče:
-„Baš mi je krivo što sam meče.“

Sad mama ćuti, i tata ćuti,
i svi su strašno zabrinuti.

Meče se ljuti:
-„Uzeću – kaže – trotinet,
idem međ’ decu, među svet.
Neću da spavam. Neću i tačka!
što ne spavaju zec i mačka?“

Mesec obukao čizmice žute,
oblaci obukli plave kapute
pa cele noći nebom jezde.
A jedno meče već treće veče
Neće da spava. Gleda u zvezde.

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Ератостенов експеримент

%d0%b5%d1%80%d0%b0%d1%82%d0%be%d1%81%d1%82%d0%b5%d0%bd

Ове године смо се прикључили међународном пројекту Ератостенов експеримент.

Моји ученици трећег разреда су са задовољством прихватили овај изазов а резултате видите на сликама и на филмићу.

Сваке године ученици основних и средњих школа из целог света врше мерење дужине сенке како би израчунали обим земље.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Били смо и стари грчки математичари који су говорили о својим делима.

 

Истовремено ово је начин на који смо учествовали у истоименом пројекту на eTwinning-u

Prethodnik i sledbenik-interaktivna matematička igra u GeoGebri

 

prethodnik-i-sl-slika

 

Ova interaktivna igrica nastala je kao nastavak već kreirane igrice ali je sada urađena u GeoGebri kako bi čas bio još interesantniji.

 

Kako je značaj didaktičkih igara veliki u učenju naročito u mlađim razredima jer se njihova lantentna iskustva  sistematizuju u sređena znanja, a ovu igru je lako primeniti u toku časa, ja sam je koristeći GeoGebru obogatila time što sam napravila kraću igricu gde oni sami uptrebom računara ili uz moju pomoć mogu da se igraju i postavljaju pitanja jedni drugima.

Opis interaktivne igre u GeoGebri

Na slici se nalaze tri deteta koja se pomoću klizača kreću po brojnoj osi. To znači da igru mogu da igraju tri učenika tako što svaki od njih predstavlja jedan lik iz igrice. Moderator igice koji upravlja klizačima mogu biti učenici ili nastavnik.

Na početku igre deca imaju statičan položaj. Kasnije tokom igre ona menjaju svoj položaj i tako ostalim učesnicima u igri postavljaju pitanja i otežavaju rešavanje. Jedan od načina za igranje ove igrice bi izgledao ovako:

Ana se nalazi na broju 25 i pita  ili Mašu ili Maju:

,,Ako sam ja broj 25, ko je moj prethodnik a ko sledbenik?

Na pitanje odgovara jedan od njih ili oboje tako što jedano kaže ko je prethodnik a drugo ko je sledbenik.

Putem klizača Lazar menja svoj položaj i staje iza Ane na broj 16 i pita Mašu:

,,Ako sam ja Ani sledbenik a ona se nalazi na broju 15, koji sam ja broj?“

Maša treba da odgovori da je on broj 16.

Sada klizačem Anu dovesti u položaj ispred Maje koja stoji na broju 3.

Maja: ,,Nemoj da staješ ispred mene, ne smetaj!“

Ana: ,,Moram, jer ja sam tvoj prethodnik…čik pogodi koji sam broj?“

Maja treba da odgovori da je ona broj 2 jer je za jedan manji od nje.

Sara: ,,Ja ću vam dati zadatak. Majo, ako sam ja broj petnaest, koliko brojeva moraš da pređeš da bi postal moj prethodnik, a ti Ana, koliko brojeva moraš da se vratiš unazad da bi bila moj sledbenik.?“

Ovako učenici mogu da vežbaju i da sami postavljaju zadatke koje će rešavati njihovi drugovi.

Pomerajući klizače njih tri dovodimo uvek u novi položaj i time formiramo novi odnos među njima što ovoj igrici daje više mogućnosti.

Igricu možemo preneti za igranje i u ostalim razredima tako što nam brojevi mogu pretstavljati desetice, stotice i hiljade tako da nam može poslužiti i za njihovo upoređivanje putem brojne poluprave.

Igra se takođe može primeniti na odnose među predmetima, pa se njenom primenom može vežbati odnos levo-desno…tako što Maja, Sara i Ana međusobno menjaju položaj i neprestano pitaju gde se nalazim. Jedna od njih treba da odgovori levo ili desno od mene.

Prvu verziju ove igrice pogledajte ovde

Ovo je igrica u GeoGebri