Tematski rečnik kroz mape uma

Priprema za II pismeni zadatak

 

Kako smo se mi pripremali za ovaj pismeni čiji je zadatak opisivanje prirode pokušaću ukratko da prikažem.

                    Mada se priprema za pismene zadatke vrši tokom cele godine, poseban značaj i aktivnosti se pridaju neposredno pred sam pismeni. Ove godine, pošto smo u četvrtom razredu, mi smo te pripreme radili jako detaljno i sa velikom pažnjom. Mada moji učenici, mogu reći, dosta dobro pišu sastave, ovoga puta smo baš detaljno prionuli na posao.

                    Obradom teksta Pozno jesenje jutro, Isidore Sekulić, a to je 62. čas, počinje lagano uvođenje učenika u pripremu za pismeni koji je predviđen tek za skoro tri nedelje, ( 79. čas). Na ovom času učenici upoznaju jedan od najlepših opisnih tekstova u čitanci. Tekst je jako inspirativan za obradu zato što angažuje čulo sluha, vida i mirisa tj. Isidora nam dočarava jesen opisujući svoj doživljaj kroz ono što čuje, vidi i oseća u jutarnjem vazduhu. Posebnu pažnju obraćamo na kompoziciju, motiv, pejzaž, slikovitost izraza, na jednostavan ali jako izražajan stil pisanja Isidore Sekulić. Učenici su bili posebno zadivljeni otkrivanjem čulnih draži ( vizuelnih, akustičkih, kinestetičkih, taktilnih, mirisnih) koje su sa lakoćom mogli da uoče u tekstu, kao i slikovitošću izraza. Dodatna aktivnost vezana za izradu domaćeg zadatka je bila – povezivanje tekstova prateći putokaz ŠUMA- koji se nalaze u čitanci. Bilo je potrebno da učenici posle toga nacrtaju šemu od motiva koji predstavljaju pejzaž iz teksta.

                   Na sledećem času smo, posle kratke analize domaćih zadataka i objašnjavanjem najuspelijih šema, radili dalje na istom tekstu obraćajući posebnu pažnju na pruočavanju lepote, slikovitosti i izraza u tekstu. Učenici  podeljeni po grupama su radili diferencirane zadatke.

Izdvojiti iz teksta reči koje:

–          opisuju boje

–          opisuju zvuke

–          opisuju mirise

–          prideve grupisane oko određenih imenica

–          glagole

–          predstavljaju neobične, slikovite izraze i objašnjenja ( personifikaciju)

Posle urađenog zadatka učenici su dobili dopunu zadatka da svoje radove upotpune svojim idejama na osnovu zadatka koji su već dobili.

                 Stečeno znanje smo sutradan upotpunili obradom novog sadržaja – Uočavanje reči u funkciji atributa uz imenicu i imeničkog skupa reči – čime su učenici mogli da uoče sintagme kojima mogu ulepšati svoje pisane radove, tj. kojima mogu obogatiti svoj pisani način izražavanja. Pri tome smo istakli da je jako važno posedovati kulturu kvalitetnog i pravilnog pisanog izražavanja.

                Kao praktičan rad na tekstu, potrebno je bilo da učenici uoče i izdvoje sintagme iz teksta Pozno jesenje jutro.

                Na sledećem času smo radilu –TEMATSKI REČNIK- JESEN.  Njihov zadatak, kao priprema za ovaj čas, bio je da pronađu tekst o jeseni. Svaki učenik je trebalo da navede izvor odakle je tekst uzet, o čemu je reč /izdvoji motiv/, da kaže zbog čega mu se taj tekst dopao /slikovitost/, u čemu je lepota tog teksta /bogatstvo reči/, šta je to što mu se najviše dopalo…Učenike sada delim  u heterogene grupe na osnovu žanra članka koji imaju i dobijaju zadatak da iz teksta izdvajaju reči i razvrstaju ih na imenice, glagole, prideve i izraze kojima se opisuju pojedini motivi, atmosfera, osećanja i raspoloženja koji su karakteristični za poznu jesen. Za kraj časa smo odigrali kratku igru asocijacija vezanu za jesenje motive.

              Predhodni čas kao i oni pre njega su bili odličan uvod za pisani sastav na temu jeseni koji su učenici radili na času. Učenici su pred kraj  čitali svoje radove a ostali su diskutovali o pročitanim radovima. Uočavani si dobri izrazi, celovite rečenice, pridevi koje nismo pomenuli na predhodnim časovima, izbor motiva o kojima je pisano i sama kompozicija rada. To je bio dobar uvod za sledeći čas.

             Na ovom času smo imali problemski pristup – razvrstavanje motiva u skupove prema prostoru za koji su mogu vezati – na temu Pozno jesenje jutro. Na osnovu imenica koje su izdvojene na predhodnom času pravljeni su tematski skupovi  za prostor za koji se mogu vezati. Tako su učenici imali samostalan stvaralački rad kojim je posle formiranja skupova bilo potrebno da napišu par smislenih rečenica opisivanjem složenijih odnosa među predmetima, bićima i pojavama.

             Iako je sledeći čas bio provera gramatičkih sadržaja o vrstama reči i provera je bila tematski osmišljena u skladu sa predhodnim časovima. Za proveru su korišćeni primeri iz teksta Pozno jesenje jutro.

            Ovaj čas je bio posebno interesantan za učenike jer im je ovaj čas održala koleginica, profesor srpskog jezikaa u cilju upoznavanja učenika sa predmetnom nastavom srpskig jezika koja je od ove godine uvedena kao novina u saradnji između predmetne i razredne nastave.

            Učenici su za ovaj čas doneli slike pejzaža prirode u jesen. Koleginica im si posle predstavljanja obratila pitanjem da li su spremni za saradnju, na šta su deca potvrdno odgovorila. Od nje su dobila uputstva za rad. Zadatak im je bio da opišu sliku pejzaža koju su doneli koristeći saznanja koja su stekli posebno na predhodnim časovima. Na osnovu njenih uputstava bilo je potrebno da učenici napišu rad kao da se nalaze usred pejzaža čiju su sliku doneli i tako prenesu na papir ono što su doživeli. Posebno je istakla da treba da obrate pažnju na to kako se osećaju dok su tamo i pišu o tome.

           Za kraj časa radove su pročitali učenici koji su to želeli.

           Sledeći čas je bio čas sistematizacije. Na ovom času smo radili MAPE UMA vezane za temu jeseni. Prikazivanje i objedinjavanje do sada svega urađenog na temu jeseni je bilo jako uspešno. Kao prilog možete pogledati neke od mapa nastalih na ovom času.

                                                                                                    Suzana Miljković

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.