Da li znate šta je quipu ?

MENTALNA ARITMETIKA

Zapisivanje brojeva u početku je bilo pomoću čvorova na kanapima, kamenčića, drvaca ili ureza na kamenu i kostima životinja.

Quipu – predstavlja niz kanapa na kojima su pomoću čvorova Inke beležile numeričke vrednosti (brojeve).

Vremenom će potreba da se računa velikim brojevima kao i nedostatak adekvatnih sredstava za zapisivanje, dovesti do pojave sprave za računanje, danas poznate kao abakus.

Za decu koja menjaju svet!
www.malacgenijalac.com

By Nevena Savković

View original post

Rafalna mapa – Sv Sava i čovek bez sreće

20170131_095318

               Tokom cele nedelje smo obeležavali Sv Savu. Na jednom od časova srpskog jezika smo obrađivali narodnu priču Sv Sava i čovek bez sreće. Priča je jako inspirativna za obradu pa sam odlučila da i sama deca priču dožive na takav način.

               Ideja mi je bila da sami pronađu smisao sreće i zadovoljstva u svemu što rade i da će jedino tako postati srećni ljudi ispunjeni ljubavlju u onome što rade i istinski osetiti zadovoljstvo stvaranja, življenja, samodovoljnosti, postati svesni koliko je zadovoljstvo i u malim stvarima. Te mali stvari koje se najčešće ne primećuju su svakodnevni život koji nas prati i u kome često ne umemo da pronađemo zadovoljstvo. Zdravlje, čestitost, umerenost, poštenje, čistota, ljubav naših dragih je ono u čemu treba da uživamo, cenimo i negujemo u nama samima. Jedino tako možemo biti  istinski srećni, što je i pouka koju je Sv Sava poslao čoveku bez sreće. Naša najveća sreća je naš dom i porodica.

20170126_144214

             Za pravljenjem rafalne mape s celim odeljenjem, potrebno je bilo da sami učenici izlistaju šta je za njih važno i šta čini sreću u pojmovima koji su dati u priči. Ti pojmovi su posebno istaknuti u priči i lako ih je uočiti. To su na mapi grane, a podgrane su ono što su učenici označili kao bitno što vezuju za taj pojam kada se sreća i zadovoljstvo pronađe u tome.

20170126_144432

 

 

                                                                   SVETI SAVA I SELJAK BEZ SREĆE

Bio neki bogat seljak bez sreće, pa pošao u svet da je potraži. Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
U radu-odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ovim odgovorom, već pođe dalje. Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
U redu-Odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ni ovim odgovorom, već pođe dalje. Malo zatim sretne trećeg starca sede brade do pojasa, pa i njega upita gde mu je sreća. A on mu odgovori da je ona u poštenju.Vrdne seljak glavom, pa se namrgodi i pođe dalje. Nije bio odmakao ni za jedan puškomet,a on oper sretne jednog starca sede brade, pa i njega upita za sreću, a on mu odgovori da je ona u dobrom zdravlju. Ne zadovolji se seljak ni ovakvim odgovorom, već nastavi put. Za malo pa opet sretne jednog starca, te i njega upita za sreću, a ovaj mu rekne da je sreća u mirnom, lepom i zadovoljnom životu.
Seljak je očekivao da mu ovi starci pokažu mesto, gde se njegova sreća nalazi, a oni mu odgovaraju nešto sasvim deseto.
Zato naumi da produži put dalje. Putujući tako sretne opet jednog starca, sede kose i brade, pa ga upita za sreću, a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i čistoti. Ovaj ni za to nije hteo da čuje, već pođe dalje. Najzad sretne jednog kaluđera, s velikom sedom kosom i bradom i svetiteljskim licem (a to je bio Sveti Sava), te i njega upita:
-Časni oče, ja sam čovek bez sreće, pa evo gde pođoh u svet, da je potražim, no te molim da mi pokažeš gde je mogu naći.
-Naći ćeš je u sebi samom-odgovori mu sedi kaluđer (Sveti Sava).
-Ako si pametan, ti si srećan, a ako si lud, ti si i bez sreće. Ako si pametan, ti ćeš slušati savete, opomene i poruke pametnih starin ljudi, koji su mnogo koješta preturili preko glave; a ako si bez pameti, nećeš nikoga slušati i bićeš bez sreće.
U kaluđera je seljak imao veliku nadu, da će mu bar on reći gde mu je sreća. Ali kad mu i on ovako odgovori, odluči da dalje ne putuje, nego da se vrati kući, pa da posluša savete ovoga kaluđera i onih staraca koji mu odgovarahu, gde mu je sreća. Kad je došao kući, on je u njoj uveo red, rad, poštenje, dobro zdravlje, miran, lep i zadovoljan život i umerenost i čistotu.
Posle ovoga sve mu se okrenulo na bolje. Kuća mu je propevala. Čeljad mu je bila vesela, stoka napredna, imanje rodno, on zadovoljan i srećan. Zato je više puta govorio:
-E ljudi, ko bi to mislio, ko bi se tome nadao, ko bi to verovao, da je sreća bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja pošao po svetu, kao mahnit, da je tražim, od nemila do nedraga, i da je nađem. Hvala onome duhovniku što me pouči i vrati. Da ne beše njega, ja bih propao tražeći sreću, i nikada je nigde ne bih našao izvan sebe.

Narodna priča

Rafalna mapa predstavlja jedan od načina stvaranja mape kada u njenom nastanku učestvije više učenika ili celo odeljenje. Na takav način se omogućuje brzo izlistavanje činjenica i njihovo unošenje u mapu. Pogodne su za sve tipove časova i sve predmete. Njihova prednost je u tome što u njihovom nastanku učestvuje celo odeljenje tj. kapacitet  za nastanak mape je veliki i na taj način  dolazi do brzog stvaranja mape sa svim onim što nam je potrebno da učenici uoče i shvate.

              Posebno je pogodna za za rešavanje problema / recimo sukob ili nasilje/ koji posmatramo jer celo odeljenje učestvuje u njegovom razrešenju. Ne mora se uvek stvarati na papiru. Ako situacija od nas zahteva hitnost u reagovanju možemo je praviti i na tabli /ja sam to već radila/ kredama u boji a ako i njih nema može običnom.

potpis

Једна прича о припреми

Из пера једног наставника

pencillio-smallВећ сви знамо да су наставне методе, облици и средства обавезан део сваке припреме, а током времена неки делови су се додавали оправдано, док су се други додавали „козметички“. Рецимо, активна настава и њен творац Иван Ивић некако су „патентирали“ да се у припреми виде активности наставника и активности ђака, што јесте значајна ставка у припреми и говори нам много о томе како ангажујемо своје ђаке, те може да указује колико квалитетно уче.

Бигз школство – Рубрика Мислим да: Припрема за час 1. део (30.1.2017)

View original post

Pronađite svoju metodu učenja – Kako da zapamtite mnogo više prilikom učenja?

Riznica zlatnih ideja

Većina nas misli da ima poteškoća sa pamćenjem. Ali, pravi problem najčešće nije u lošem funkcionisanju našeg mozga, nego u tome da imamo nerealna očekivanja od svog pamćenja.

Veliki broj učenika ne pristupa učenju sa strategijom ponavljanja gradiva i odbijaju da prihvate da razumjeti nije isto što i zapamtiti.

Nove lekcije treba da pregledate što je prije moguće, a ponavljanje treba da vršite više puta između prve obrade lekcije i završnog ponavljanja gradiva za ispit. Ključ za učenje je ponavljanje. Sa svakim ponavljanjem materije koja se uči, rastu šanse za njeno permanentno usvajanje.

Višestruko ponavljanje ne samo da će omogućiti utvrđivanje znanja o već usvojenim konceptima, nego će i ukazati na koncepte koji su bili pogrešno shvaćeni. Dodatni razlog za ponavljanje gradiva je i to što prirodno zaboravljate čak i one koncepte koje ste shvatili. Dug period bez ponavljanja i ponavljanje tek pred ispit je često otežano predispitnom nervozom i…

View original post 624 more words

Униформе и телефони

 

 

 

200-2

Увек сам школу (а самим тим и свој позив) доживљавала као место где ученике треба усмерити, оспособити за живот. Не давати им готова решења, не наређивати, већ им омогућити да сами нађу решења, сами изведу закључке, сами разумеју сврху правила и неопходност поштовања тих правила.
Увешћемо им школске униформе. Сви ће бити исти, једнаки.
Хоће ли касније у животу бити сви исти и једнаки? Па неће! Биће оних који ће на родитељски своме детету доћи у папучама, у званичну институцију у шареним гаћама за плажу. Да, то су они неваспитани, некултурни. А ко је требало да их научи како треба да се обуку? Родитељи и – школа! А како да их научи? Тако што ће их „укалупити“, што рече моја колегиница? Зар није паметније установити правила пристојног облачења – шта је примерено, а шта није, носити у школи. Показати да је могуће да се лепо изгледа и у пристојној одећи, да се може и тако изградити сопствени стил облачења. Хоће ли им униформе то омогућити? Како ће они сутра знати да пристојна одећа нису само неке тамо кецеље, мантили (или плисиране сукњице и сакои и беле кошуљице са краватама у скупљим варијантама). Како да сами изграде критеријуме како се обући за позориште, биоскоп (а како за журку и кафић), ако им нисмо омогућили да сами о томе промисле већ смо им наметнули готово решење које, сасвим сигурно, неће бити по свачијем укусу, јер, као што је одавно познато, укуси се разликују. И како уопште на тај начин да изграде укус и стил? Хоће ли се лепо осећати у школи они којима се таква одећа не свиђа?
Важан аргумент промотера идеје о униформама је и брисање социјалних разлика. Баш су се дивно сетили! А није им пало на памет да ако неко нема пара за пристојну одећу, неће имати ни за униформу (приче о томе да школа обезбеди новац када знамо да школе не би могле да опстану без ученичког динара који, опет, дају родитељи, нећу ни да коментаришем). Хоће ли сиромашна деца бити богатија ако имају униформу или ће само тако изгледати? Што би наш народ рекао – споља гладац, изнутра јадац, форма без суштине.
А сад телефони! То је зло! Шта ће им телефон на часу?
Иста прича. Забранити телефон у школи! Како онда да науче када је и у које сврхе непристојно користити телефон? Када сутра крену у живот, рећи ће: „Е, сад ми нико не брани, сада могу како ја хоћу“, па ће непристојно буљити у телефон када му дођу гости, не сматрајући да ради било шта непримерено.
Читам по друштвеним мрежама да идеју о протеривању телефона из школе подржава велики број колега и не могу да се начудим. Па хајде да им уведемо оне таблице из претходних векова!!! Данашњи телефони су мали компјутери, зашто их не искористити у сврху наставе? Зашто им не задати задатак, кад већ толико воле да сурфују, да пронађу неке информације на интернету? Знам једну професорку језика код које, ако заборавиш уџбеник, то не значи да можеш да „блејиш“ на часу јер, кад већ имаш телефон, фотографиши лекцију или вежбање, па можеш да пратиш наставу без проблема. Могућности је много, али треба се померити пар корака даље од таблица, досадног диктирања и предавања и става да само треба слушати на часу. На часу треба омогућити деци да раде, истражују, креирају, па ће нас онда и слушати.

Манди Живковић