Arhive

48 pitanja za razvoj kritičkog mišljenja

Veštine kritičkog razmišljanja  su važne u učenju. Zašto? Zato što su to životne veštine koje koristimo svaki dan  u životu, počev od  od našeg rada do našeg slobodnog vremena i sve ono što je između njih koristi ove jedinstvene i vredne sposobnosti. Na ovaj način ih svesno  razvijamo i zahtevamo diskusiju koja izaziva razmišljanja i podjednako razmišljajuća pitanja kako bi se to odvijalo. Počnite ovde sa Čitačem za razvoj sposobnosti kritičkog razmišljanja.  To je kritičko znanje o sposobnosti razmišljanja.

Ovaj jednostavni infografik radi na razvijanju kritičkog razmišljanja o bilo kojoj temi. Kad god vaši učenici otkrivaju ili pričaju o novim informacijama, ohrabrujte ih da koriste ova pitanja za razvijanje  debate i razmenu mišljenja i uvida među njima. Zajedno mogu sarađivati na izgradnji kritičkog razmišljanja i međusobnoj  podršci.

Kriterijumi zarazvoj sposobnosti  kritičkog  razmišljanja uključuju šest  kategorija:  ko, šta, gde, kada, zašto i kako. Svaka sekcija ima osam pitanja koja počinju odgovarajućom reči. Pitanja treba da budu raznovrsna, široka i primenljiva na niz tema.

KAKO DA RAZVIJETE / VEŽBATE/ KRITIČKO MIŠLJENJE? POSTAVITE OVA PITANJA BILO KADA, KADA ISTARŽUJETE ILI DISKUTUJETE O NOVIM STVARIMA. OVA BROJNA I NEPOSREDNA PITANJA VAM TO OMOGUĆUJU.

Ova pitanja su veliki početni potencijal i dodaci za produbljivanje  razgovora. Neka inspirišu Vaše učenike da iznose svoja pitanja za izgradnju veština kritičkog razmišljanja.

Koristite Cheatsheet za razvoj kritičkog  razmišljanja da:

Izgradite jake navike kritičkog razmišljanja;

Razvijete dobre  načine doživotnog učenja;

Uključite studente u diskusiju i saradnju;

Promenite  odgovornost za učenje učenika;

Podstičete radoznalost i kreativnu misao;

Napravite  naučno putovanje.

https://globaldigitalcitizen.org/critical-thinking-skills-cheatsheet-infographic

ZANIMLJIVA LEGENDA O NASTANKU NIŠA

NEBOJSA OZIMIC

U delu Milana Đ. Milićevića KRALJEVINA SRBIJA, (Beograd,1884.), na stranama 86-87 zabeležena je legenda o nastanku Niša koju je Milićević čuo od lokalnog stanovništva i zapisao. Zanimljivo, ona ima dosta poudarnih detalja sa motivima iz teksta “ Pesma o kralju Nalu“ sastavnom delu staroindijskog speva Mahabharata.

Evo kako to izgleda kod Milićevića:
LEGENDA

“ Bili su brat i sestra; bratu je bilo ime Niša a sestri Vida. Njihova je očevina bila sva zemlja od Morave do Dunava. Njih dvoje podele svoju očevinu: Niša uzme Nišavu i Pomoravlje, a Vida uzme zemlju do Dunava. Niša na Nišavi, između Gorice i Vinika, ozida grad Niš a Vida na Dunavu – Vidin. Ali se brat i sestra zavade oko toga gde da bude granica između njihove dve države. Da ne bi došlo do svađe, dogovore se ovako: da svako od njih dvoje, od svoga grada ka gradu onoga drugoga, gradi železni put, i…

View original post 130 more words

Umesto – Kako sam se proveo na raspustu –

9-8-14-1

Zaista, posle svakog raspusta tema, KAKO SAM SE PROVEO…malo dosadilo i deci i nama. Ovih dana u jednoj grupi na FB videh da profesori srpskog jezika pišu priču bez A. Uh, pa to nije moguće…ali…uzeh papair…kad ono ide priča. Divno, daću je deci umesto KAKO SAM SE PROVEO NA RASPUSTU.

Znači, pisali smo priču bez upotrebe slova A. Malo smo se čudili, malo smo se gledali, malo smo nagađali i priče nastadoše, divne, očaravajuće. Moji divni đaci su napisali između ostalog i:

Miš

Ide miš po pliš,

pliš u Niš je skup,

i ode miš iz Niš

vozom u Mekiš.

 

U Mekiš miš kupi pliš

i ode opet u Niš.

U Niš srete drugove svoje

i reče im brige svoje,

što u Niš nema pliš

i što je iš*o u Mekiš.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

СЛОВАРИЦА – СНОВАРИЦА

20160131_142623

Некада је у Политици излазио додатак за децу и ученике. Мислим да је осамдесетих изашла и ова Словарица-сноварица коју сам још тада архивирала у неку фасциклу. Приредио је Велимир Милошевић, а ја је сада поново враћам у живот. Да се добре ствари сачувају и отргну забораву и подсети како је некада било и како су и дневни листови мислили на децу и ђаке. Данас, и сами знате ко и шта заузима дуплерице.

 

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Bukvar-moja prva knjiga

20151023_162405

Učitelji su blago svakog naroda.

U mojoj školi, dve divne učiteljice, Gordana Jovanović i Dijana Jovanovič su nam pripremile divnu izložbu starih bukvara.

Najstariji bukvar na izložbi datira iz 19. veka.

To je Vukov bukvar iz 1827. g. koji je štampan u Beču.

Preko pedeset bukvara koji su izloženi svojine su koleginice Gordane Jovanović.

Izložbu su posetili učenici naše škole i u prilogu koji sledi čućete njihove komentare šta misle o starim bukvarima.

Pogledajte slike i uverite se i sami u bogatstvo ove školske izložbe koje se ne bi postideo ni jedan muzej.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Prilog TV Belle amie

https://www.youtube.com/watch?v=mnTwK-agCpA

http://www.belami.rs/bukvari-kroz-vekove/

Na obom LINKU možete prelistati Prvi srpski  bukvar inoka Save iz 1597.g.

Inok Sava je bio jeromohah u manastiru Dečani.

Bukvar je štampan u Venciji u štampariji Đulijano Rampaceti.

Прославите Европски дан језика са нама!

Нa инициjaтиву Сaвeтa Eврoпe у Стрaзбуру, Eврoпски дaн jeзикa слaви сe свaкoг 26. сeптeмбрa почев oд 2001. гoдинe.

poster edl

Нa сaм дaн мaнифeстaциje, брoj рaзних догађаја oргaнизуje сe пo цeлoj Eврoпи: aктивнoсти зa дeцу и сa дeцoм, тeлeвизиjске и рaдиo eмисиje, чaсoви jeзикa и кoнфeрeнциje. Државни органи кao и рaзни пaртнeри имaју пoтпуну слoбoду у oргaнизaциjи oвих aктивнoсти. Да би омогућио координaциjу свих aктивнoсти oргaнизoвaних нa нaциoнaлнoм нивoу, Сaвeт Eврoпe зaдужуje зeмљe учeсницe дa пoстaвe „Нaциoнaлнe координаторе“ за тај дан.

evr.dan jeyika

evr.dan jeyika 1

Obrada likova u književnom delu

14 - 1-235

,,Ja sam…“

Prilikom obrade domaće ili školske lektire susrećemo sa mnoštvom likova koje treba analizairati. Često, to nije lak zadatak za decu. Kako bi u potpunosti razumela književno delo deca treba dobro da razumeju likove koji se nalaze u njima. To je posebno značajno u razvoju kritićkog mišljenja i razumevanju pročitanog. Narodne bajke, pripovetke, autorske bajke, priče i delovi romana i sami romani su često veliki izazov za razumevanje, pogotovo ako u njima ima više likova i njihove životne priče i sudbine se međusobno prepliću.
Postupak koji je lako promeniti u razumevanju i analizi književnih likova se sastoju u predstalvljanju lika o kome govorimo. Jedan učenik dobija ulogu lika o kome je reč. Poželjno je za to za početak odabrati elokventnije dete koje ume da svojim rečima iskaže kako je doživelo taj književni lik. Njegov zadatak je da kaže ,, Ja sam /ime lika/ . U ovoj priči ja sam /navede osobine koje je uočilo/. Moji postupci su takvi jer….“
Ovom tehnikom se likovi mogu obrađivati još u prvom razredu na basnama. Lako je, jer životinje u basnama imaju osobine i karakter ljudi. Kasnije će im biti lako da to prenesu na prave likove.
Evo primera kako bi to izgledalo na basni Lav i miš.
Dete u ulozi miša: ,, Ja sam miš i ja sam mali. Mnogi me se plaše, iako sam mali. Za neke sam i nevidljiv. To što sam mali, ne znači da sam beznačajan ili da ne mogu da pomognem i mnogo većima i jačima od sebe. To što sam mali ne znači i da mi je mozak mali i da ne umem da razmišljam. Moja domišljatost mi je spasila život kada me je jedan veliki lav zarobio i hteo da pojede. To što sam mali ne znači da ne treba da mi verujete. Ja sam čestit i umem da održim svoju reč koju sam dao. Druge ne poštujem zbog toga što su veći ili snažniji od mene, već zato što smatram da je to ispravno. Ja se ne plašim zato što sam mali jer ja sam brz, okretljiv, snalažljiv, oprezan, umem dobro da se sakrijem, osetim opasnost i na vreme pobegnem.
Sive sam boje. Mogu da živim i u polju i u kući, da se hranim onim što ljudi bace, ali umem i da izgrickam nečije cipele, ja ne biram, jedem sve što mogu. Živim svuda zato što mi moje telo to dozvoljava. Vidim i danju i noću.
Pitajte lava ako mi ne verujete. Njemu sam pomogao kada je bio u opasnosti. On će vam reći kakav sam ja.“
Dete u ulozi lava: ,, Ja sam lav. Ja sam kralj svih životinja. Ja nemam prirodnih neprijatelja. Moj najveći neprijatelj je čovek. Najviše volim da posle lova dremam u hladovini. Snažan sam i neustrašiv. Svi me se plaše. I treba. Jer ja sam lukav, snažan, brz, krvoločan. Nikome ne verujem osim samome sebi.
Ali moram priznati da sam jednom pogrešio. Dok sam dremao, pređe jedan miš preko mene a ja ga ćapim. A on moli za život i traži da ga pustim i silno mi obećava da će mi jednom u neprilici pomoći. Slatko sam se nasmejao. Pošto nisam bio gladan, ja ga pustih, a i šta je jedan miš za mene. I da vam iskreno kažem, zaboravio sam ja na njega. Ali, što ljudi kažu –svet je mali- .
Jednog dana uloviše me ljudi u svoju zamku. Postavili mi neku opasnu mrežu. Urlikao sam ceo dan i pleo se u mrežu pokušavajući da izađem. Kada sam bio na kraju snage, iznenada, vidim miša gde se mota oko mene. Ništa mi nije rekao. Samo izgricka onu ogromnu mrežu i oslobodi me. Tada se setih. To je miš kome nisam verovao da mi može pomoći. To je miš kome sam se smejo dok je drhtao u mojim kandžama, to je miš koji je održao svoje obećanje. Ma kako je onda bio sićušan, malen, drhtav. To je miš koji pamti dobra dela, miš koji..ma to je super miš. Šta da vam kažem.“
Sada se u razgovor mogu uključiti i ostali učenici tako što će postavljati pitanja lavu i mišu o svemu što ih interesuje o njima. Miš i lav su dužni da odgovarju na njihova pitanja.
Onda kada možda jedno od dece nije kadar da u potpunosti okarakteriše lik koji predstavlja, treba ukljućiti drugo dete koje dobija ulogu istog lika i nastvlja tamo gde je predhodno stalo. Lanac dece koja se uključuju u prikaz lika se može nastavljati sve dok se ne dobije kompletna analiza lika sa svim njegovim osobinama, manama, vrlinama, opisom fizičkog izgleda.
Da bi čas uspeo moguće je deci na nekom od predhodnih časova dati uputstvo ili im nagovestiti šta će se raditi na sledećem času. Ako je lik dosta složen za analizu, moguće je učenicima podeliti lik. Tako bi jedno dete obradilo fizički izgled, drugo osobine lika, treće istaklo dobre osobine, ćetvrto analiziralo loše.
Časovi koje sam radila ovom metodom su veoma interesantni deci i oni se jako užive u likove koje predstavljaju. Promašaja skoro i da ne može biti jer ih ostali pomno prate i upućuju na ispravan put. U njima se javlja i takmičarski duh ko će što bolje da prikaže lik koji predstavlja.
Osim što se ovom metodom lako savladaju likovi, deca se uče prihvatanju različititosti. Svako na trenutak doživi nečiju sudbinu. Razvija se empatija, sposobnost da shvate i razumeju zbog čega je neko baš to i tako uradio. Pruža im se mogućnost da iskažu sve što znaju i umeju o nekoj ljudskoj vrlini ili mani.
Kada su u pitanju istorijske ličnosti, moraju da naprave povratak u prošlo vreme, prouče neke istorijske podatke i shvate način na koji se tada razmišljalo i delovalo.
Posebna je lepota primeniti ovu tehniku prilikom obrade epskih narodnih pesama. Dečaci tada posebno uživaju. Ovu tehniku je moguće primeniti i na časovima prirode i društva kada se izučava nacionalna istorija i značajni događaji. Portrebno je samo pronaći kraći adekvatan tekst, recimo vezan za Prvi srpski ustanak ili neki drugi važan istorijski događaj.
Ako uslovi dozvoljavju može se napraviti korelacija sa mnogim predmetima. Likovna kultura, muzičko vaspitanje, fizićko vaspitanje tako što će deca crtati lik ili situaciju (ilustrovati) ono što su doživela, na času fizičkog oponašati kretanje ili specifićnosti govora tela lika koji je tumačilo a na času muzićkog se može slušati muzika iz toga vremena i recimo nagađati koja bi mu se kompozicija toga vremena najviše sviđala i koju je najradije slušao.
http___signatures.mylivesignature.com_54492_230_4ABC4947DCD46053DC8206A872E6FB24