ДРАГА УЧИТЕЉИЦЕ

ДРАГА УЧИТЕЉИЦЕ

Да Вас није било, драга учитељице,
Не бих знала како да проведем час,
А час је, сада то врло добро знам,
Најдужа јединица за мерење времена доколице
И тек један трептај
Ока загледаног у јасан циљ.

Наравно, не бих знала
Шта значи рећи у правом часу
Или, још боље,
У правом часу оћутати праву реч,
И како пронаћи реч такве мере
На полици пуној шарених књига,
Од којих неке имају корице што сјаје,
А друге неупадљиву садржину што даје
Кључ врата дворца маште,
За који нисам ни могла знати
Да је саграђен у мојим грудима
И доступан само деци и умним људима
Попут Вас…

Да Вас није било, драга учитељице,
Не бих знала чиме да испуним дан
И не бих умела да видим
Све оне дивне слике
Што их Сунце наслика у мојим очима, за дана,
А Месец урами у сребрн рам
Посут звезданом патином, по ноћи,
И не бих умела да сањам
Како раширених руку летим изнад пољског пута
Крај кога тихо пшеница зри,
Њишу се црвени макови и злате сунцокрети,
А негде у даљини плави се свитање…

Да Вас није било, драга учитељице,
Сигурно бих научила слова,
Али не бих научила да их користим
У служби своје маште и добрих ствари
Које желим да поделим речима чистим
Онима чистих мисли.

Да није било Вас, драга учитељице,
Не бих знала чиме да испуним живот
И не бих знала да је књига
Човеков најбољи друг,
И то не она коју ласкаво утрапи вешт трговац,
Већ она коју топло препоручи предан читалац.

Ко би ме одвео у библиотеку,
Станиште свих снова вечносањајуће деце?
– Друг књига, говорили сте, једини је прави путоказ
Ка нашем правом путу
Од детета ка Детету.
Сањај над књигом, јер то је најлепши сан!
И, пиши своје снове…
Можда се некоме блиским учине
И, можда неком осветле пут…

Да није било Вас, драга учитељице,
Никада не бих научила
Да се тежња ка савршенству
Зауставља пред дететом
И да ничему не треба да тежим
Сем томе да останем ја,
Себи и достојнима,
Боља од себе јуче,
Увек загледана животу и људима у очи
И дете заувек.

Да није било Вас, драга учитељице,
Не бих знала да се љубав ћути и даје.
Била бих веома тужна због Вашег одласка
Али, Ви сте ме собом научили
Да добар учитељ никад и никуд не одлази
Јер мудро, ћутке угради
Себе у наше одрастање
И наше постојање учини смисленим.

Хвала Вам, драга Учитељице!

Љубазношћу

Виолета Б. Јовић

нишке песникиње

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s