Rafalna mapa – Sv Sava i čovek bez sreće

20170131_095318

               Tokom cele nedelje smo obeležavali Sv Savu. Na jednom od časova srpskog jezika smo obrađivali narodnu priču Sv Sava i čovek bez sreće. Priča je jako inspirativna za obradu pa sam odlučila da i sama deca priču dožive na takav način.

               Ideja mi je bila da sami pronađu smisao sreće i zadovoljstva u svemu što rade i da će jedino tako postati srećni ljudi ispunjeni ljubavlju u onome što rade i istinski osetiti zadovoljstvo stvaranja, življenja, samodovoljnosti, postati svesni koliko je zadovoljstvo i u malim stvarima. Te mali stvari koje se najčešće ne primećuju su svakodnevni život koji nas prati i u kome često ne umemo da pronađemo zadovoljstvo. Zdravlje, čestitost, umerenost, poštenje, čistota, ljubav naših dragih je ono u čemu treba da uživamo, cenimo i negujemo u nama samima. Jedino tako možemo biti  istinski srećni, što je i pouka koju je Sv Sava poslao čoveku bez sreće. Naša najveća sreća je naš dom i porodica.

20170126_144214

             Za pravljenjem rafalne mape s celim odeljenjem, potrebno je bilo da sami učenici izlistaju šta je za njih važno i šta čini sreću u pojmovima koji su dati u priči. Ti pojmovi su posebno istaknuti u priči i lako ih je uočiti. To su na mapi grane, a podgrane su ono što su učenici označili kao bitno što vezuju za taj pojam kada se sreća i zadovoljstvo pronađe u tome.

20170126_144432

 

 

                                                                   SVETI SAVA I SELJAK BEZ SREĆE

Bio neki bogat seljak bez sreće, pa pošao u svet da je potraži. Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
U radu-odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ovim odgovorom, već pođe dalje. Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
U redu-Odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ni ovim odgovorom, već pođe dalje. Malo zatim sretne trećeg starca sede brade do pojasa, pa i njega upita gde mu je sreća. A on mu odgovori da je ona u poštenju.Vrdne seljak glavom, pa se namrgodi i pođe dalje. Nije bio odmakao ni za jedan puškomet,a on oper sretne jednog starca sede brade, pa i njega upita za sreću, a on mu odgovori da je ona u dobrom zdravlju. Ne zadovolji se seljak ni ovakvim odgovorom, već nastavi put. Za malo pa opet sretne jednog starca, te i njega upita za sreću, a ovaj mu rekne da je sreća u mirnom, lepom i zadovoljnom životu.
Seljak je očekivao da mu ovi starci pokažu mesto, gde se njegova sreća nalazi, a oni mu odgovaraju nešto sasvim deseto.
Zato naumi da produži put dalje. Putujući tako sretne opet jednog starca, sede kose i brade, pa ga upita za sreću, a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i čistoti. Ovaj ni za to nije hteo da čuje, već pođe dalje. Najzad sretne jednog kaluđera, s velikom sedom kosom i bradom i svetiteljskim licem (a to je bio Sveti Sava), te i njega upita:
-Časni oče, ja sam čovek bez sreće, pa evo gde pođoh u svet, da je potražim, no te molim da mi pokažeš gde je mogu naći.
-Naći ćeš je u sebi samom-odgovori mu sedi kaluđer (Sveti Sava).
-Ako si pametan, ti si srećan, a ako si lud, ti si i bez sreće. Ako si pametan, ti ćeš slušati savete, opomene i poruke pametnih starin ljudi, koji su mnogo koješta preturili preko glave; a ako si bez pameti, nećeš nikoga slušati i bićeš bez sreće.
U kaluđera je seljak imao veliku nadu, da će mu bar on reći gde mu je sreća. Ali kad mu i on ovako odgovori, odluči da dalje ne putuje, nego da se vrati kući, pa da posluša savete ovoga kaluđera i onih staraca koji mu odgovarahu, gde mu je sreća. Kad je došao kući, on je u njoj uveo red, rad, poštenje, dobro zdravlje, miran, lep i zadovoljan život i umerenost i čistotu.
Posle ovoga sve mu se okrenulo na bolje. Kuća mu je propevala. Čeljad mu je bila vesela, stoka napredna, imanje rodno, on zadovoljan i srećan. Zato je više puta govorio:
-E ljudi, ko bi to mislio, ko bi se tome nadao, ko bi to verovao, da je sreća bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja pošao po svetu, kao mahnit, da je tražim, od nemila do nedraga, i da je nađem. Hvala onome duhovniku što me pouči i vrati. Da ne beše njega, ja bih propao tražeći sreću, i nikada je nigde ne bih našao izvan sebe.

Narodna priča

Rafalna mapa predstavlja jedan od načina stvaranja mape kada u njenom nastanku učestvije više učenika ili celo odeljenje. Na takav način se omogućuje brzo izlistavanje činjenica i njihovo unošenje u mapu. Pogodne su za sve tipove časova i sve predmete. Njihova prednost je u tome što u njihovom nastanku učestvuje celo odeljenje tj. kapacitet  za nastanak mape je veliki i na taj način  dolazi do brzog stvaranja mape sa svim onim što nam je potrebno da učenici uoče i shvate.

              Posebno je pogodna za za rešavanje problema / recimo sukob ili nasilje/ koji posmatramo jer celo odeljenje učestvuje u njegovom razrešenju. Ne mora se uvek stvarati na papiru. Ako situacija od nas zahteva hitnost u reagovanju možemo je praviti i na tabli /ja sam to već radila/ kredama u boji a ako i njih nema može običnom.

potpis

Advertisements

2 thoughts on “Rafalna mapa – Sv Sava i čovek bez sreće

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s