Archive | februar 2017

DABAR takmičenje -državni nivo

 

 

logo5final222

Danas je održano Međunarodno takmičenje u poznavanju računarske i informatičke pismenosti DABAR u sledećim gradovima:

NišPrva niška gimnazija “Stevan Sremac”  i Gimnazija “Bora Stanković” ,  Voždova 27, 18000 Niš

Novi SadElektrotehnička škola “Mihajlo Pupin”, Futoška ulica 17, 21000 Novi Sad;

KruševacOŠ “Dragomir Marković”, Ćirila i Metodija 20, 37000 Kruševac;

BeogradUniverzitet Singidunum, Kumodraška 261a, 11000 Beograd  (Bulevar Peka Dapčevića);

Na ovom nivou takmičenje se realizuje za četiri kategorije:

Dabarčić (5. i 6. razred osnovne škole),

Mladi Dabar (7. i 8. razred osnovne škole),

Dabar (1. i 2. godina srednje škole) i

Stariji Dabar (3. i 4. godina srednje škole), dok je za mlađe razrede takmičenje završeno.

Program realizacije takmičenja:

  • 12,30 Okupljanje svih učenika i mentora
  • Uvodno obraćanje
  • Raspoređivanje učenika
  • 13,15 – 14,00 Takmičenje za 1. grupu takmičara
  • 14,15 – 15,00 Takmičenje za 2. grupu takmičara
  • 15,00 Završetak takmičenja.

 

20170218_122124

20170218_122134

20170218_122139

 

 

 

 

 

Takmičare su pozdravili direktor Ljiljana Zlatanović i  prof. Dejan Pejčić.

 

20170218_122437
Prof. Bojan Milosavljević iz Kruševca i Organizacionog odbora takmičenja je takođe pozdravio takmičare poželeo im uspešnost u rešavanju zadataka i otvorio takmičenje.
 

20170218_124536

Za vreme takmičenja održana se predavanja i radionice za nastavnike/profesore:

U Nišu je održano predavanje  * Lego roboti

 

 

Okrugli sto – promene u nastavi informatike (okrugli sto i radionica na temu Analiza plana, programa i metodičkog pristupa u realizaciji nastave informatike od 5. do 8. razreda i njihov uticaj na dalje informatičko obrazovanje učenika)

20170218_131548

20170218_131541

Gosti takmičari su posle završetka takmičenja rekli da su zadovoljni organizacijom i gostoprimstvom domaćina. Po njihovim rečima zadatke su uspešno rešavali i nije bilo nikakvih problema.

Prof. dr Svetomir Bojanin: Šta znači posvetiti se detetu? Koja je prava mera te posvećenosti?

MENTALNA ARITMETIKA

Šta je vaspitanje? Postoji toliko “modela” vaspitanja koji nam se nude, da smo kao roditelji često zbunjeni i zabrinuti da nismo odabrali pravi način?

Nema naučnog vaspitanja i nema nikakve nauke o vaspitanju, to su obmane. Vaspitanje je naš normalan, emocionalni i spontani odnos sa našom decom. Veliki nemački filozof Gadamer, koji je umro pre nekoliko meseci, kad su ga pitali kako da najbolje vaspitamo decu, rekao je da je najbolje da vaspitavate sebe, pa ćete znati kako da vaspitavate i dete. A kad su ga pitali – kako da podižu decu da budu obrazovana, onda je rekao – obrazujte sebe i vaša deca će biti obrazovana! To je velika istina i meni vrlo smeta kada se daju recepti za vaspitavanje. Vaspitni proces je u stvari naš život. Kad nešto škripi, kad se ne osećamo dobro, onda se naravno, možemo savetovati i sa stručnjacima.

Šta znači posvetiti se detetu? Koja…

View original post 1.538 more words

Da li znate šta je quipu ?

MENTALNA ARITMETIKA

Zapisivanje brojeva u početku je bilo pomoću čvorova na kanapima, kamenčića, drvaca ili ureza na kamenu i kostima životinja.

Quipu – predstavlja niz kanapa na kojima su pomoću čvorova Inke beležile numeričke vrednosti (brojeve).

Vremenom će potreba da se računa velikim brojevima kao i nedostatak adekvatnih sredstava za zapisivanje, dovesti do pojave sprave za računanje, danas poznate kao abakus.

Za decu koja menjaju svet!
www.malacgenijalac.com

By Nevena Savković

View original post

Rafalna mapa – Sv Sava i čovek bez sreće

20170131_095318

               Tokom cele nedelje smo obeležavali Sv Savu. Na jednom od časova srpskog jezika smo obrađivali narodnu priču Sv Sava i čovek bez sreće. Priča je jako inspirativna za obradu pa sam odlučila da i sama deca priču dožive na takav način.

               Ideja mi je bila da sami pronađu smisao sreće i zadovoljstva u svemu što rade i da će jedino tako postati srećni ljudi ispunjeni ljubavlju u onome što rade i istinski osetiti zadovoljstvo stvaranja, življenja, samodovoljnosti, postati svesni koliko je zadovoljstvo i u malim stvarima. Te mali stvari koje se najčešće ne primećuju su svakodnevni život koji nas prati i u kome često ne umemo da pronađemo zadovoljstvo. Zdravlje, čestitost, umerenost, poštenje, čistota, ljubav naših dragih je ono u čemu treba da uživamo, cenimo i negujemo u nama samima. Jedino tako možemo biti  istinski srećni, što je i pouka koju je Sv Sava poslao čoveku bez sreće. Naša najveća sreća je naš dom i porodica.

20170126_144214

             Za pravljenjem rafalne mape s celim odeljenjem, potrebno je bilo da sami učenici izlistaju šta je za njih važno i šta čini sreću u pojmovima koji su dati u priči. Ti pojmovi su posebno istaknuti u priči i lako ih je uočiti. To su na mapi grane, a podgrane su ono što su učenici označili kao bitno što vezuju za taj pojam kada se sreća i zadovoljstvo pronađe u tome.

20170126_144432

 

 

                                                                   SVETI SAVA I SELJAK BEZ SREĆE

Bio neki bogat seljak bez sreće, pa pošao u svet da je potraži. Na putu sretne jednog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
U radu-odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ovim odgovorom, već pođe dalje. Opet sretne na putu drugog starca sede brade do pojasa, pa ga upita:
-Znaš li, starino, da mi kažeš gde je moja sreća?
U redu-Odgovori mu starac.
Seljak se ne zadovolji ni ovim odgovorom, već pođe dalje. Malo zatim sretne trećeg starca sede brade do pojasa, pa i njega upita gde mu je sreća. A on mu odgovori da je ona u poštenju.Vrdne seljak glavom, pa se namrgodi i pođe dalje. Nije bio odmakao ni za jedan puškomet,a on oper sretne jednog starca sede brade, pa i njega upita za sreću, a on mu odgovori da je ona u dobrom zdravlju. Ne zadovolji se seljak ni ovakvim odgovorom, već nastavi put. Za malo pa opet sretne jednog starca, te i njega upita za sreću, a ovaj mu rekne da je sreća u mirnom, lepom i zadovoljnom životu.
Seljak je očekivao da mu ovi starci pokažu mesto, gde se njegova sreća nalazi, a oni mu odgovaraju nešto sasvim deseto.
Zato naumi da produži put dalje. Putujući tako sretne opet jednog starca, sede kose i brade, pa ga upita za sreću, a on mu odgovori da se ona nalazi u umerenosti i čistoti. Ovaj ni za to nije hteo da čuje, već pođe dalje. Najzad sretne jednog kaluđera, s velikom sedom kosom i bradom i svetiteljskim licem (a to je bio Sveti Sava), te i njega upita:
-Časni oče, ja sam čovek bez sreće, pa evo gde pođoh u svet, da je potražim, no te molim da mi pokažeš gde je mogu naći.
-Naći ćeš je u sebi samom-odgovori mu sedi kaluđer (Sveti Sava).
-Ako si pametan, ti si srećan, a ako si lud, ti si i bez sreće. Ako si pametan, ti ćeš slušati savete, opomene i poruke pametnih starin ljudi, koji su mnogo koješta preturili preko glave; a ako si bez pameti, nećeš nikoga slušati i bićeš bez sreće.
U kaluđera je seljak imao veliku nadu, da će mu bar on reći gde mu je sreća. Ali kad mu i on ovako odgovori, odluči da dalje ne putuje, nego da se vrati kući, pa da posluša savete ovoga kaluđera i onih staraca koji mu odgovarahu, gde mu je sreća. Kad je došao kući, on je u njoj uveo red, rad, poštenje, dobro zdravlje, miran, lep i zadovoljan život i umerenost i čistotu.
Posle ovoga sve mu se okrenulo na bolje. Kuća mu je propevala. Čeljad mu je bila vesela, stoka napredna, imanje rodno, on zadovoljan i srećan. Zato je više puta govorio:
-E ljudi, ko bi to mislio, ko bi se tome nadao, ko bi to verovao, da je sreća bila u meni (u mojoj pameti i mojim rukama)? A ja pošao po svetu, kao mahnit, da je tražim, od nemila do nedraga, i da je nađem. Hvala onome duhovniku što me pouči i vrati. Da ne beše njega, ja bih propao tražeći sreću, i nikada je nigde ne bih našao izvan sebe.

Narodna priča

Rafalna mapa predstavlja jedan od načina stvaranja mape kada u njenom nastanku učestvije više učenika ili celo odeljenje. Na takav način se omogućuje brzo izlistavanje činjenica i njihovo unošenje u mapu. Pogodne su za sve tipove časova i sve predmete. Njihova prednost je u tome što u njihovom nastanku učestvuje celo odeljenje tj. kapacitet  za nastanak mape je veliki i na taj način  dolazi do brzog stvaranja mape sa svim onim što nam je potrebno da učenici uoče i shvate.

              Posebno je pogodna za za rešavanje problema / recimo sukob ili nasilje/ koji posmatramo jer celo odeljenje učestvuje u njegovom razrešenju. Ne mora se uvek stvarati na papiru. Ako situacija od nas zahteva hitnost u reagovanju možemo je praviti i na tabli /ja sam to već radila/ kredama u boji a ako i njih nema može običnom.

potpis

Једна прича о припреми

Из пера једног наставника

pencillio-smallВећ сви знамо да су наставне методе, облици и средства обавезан део сваке припреме, а током времена неки делови су се додавали оправдано, док су се други додавали „козметички“. Рецимо, активна настава и њен творац Иван Ивић некако су „патентирали“ да се у припреми виде активности наставника и активности ђака, што јесте значајна ставка у припреми и говори нам много о томе како ангажујемо своје ђаке, те може да указује колико квалитетно уче.

Бигз школство – Рубрика Мислим да: Припрема за час 1. део (30.1.2017)

View original post