Digitalne dileme-Tehnologija je promenila život, ali ga nije učinila nužno stresnijim

10491278_855335921158108_590278466375581467_n

Među novogodišnjim porukama koje su podeljene na Tviteru, isključivanje digitalnih uređaja našlo se odmah posle gubitka težine i prestanka pušenja. Ljudi su navalili na digitalne detoksikacije, spavaće sobe bez ekrana i aplikacije koje vam pomažu da manje koristite telefon.

Ovo sve dolazi kao odgovor na ideju da digitalna tehnologija – baš kao i dvadesetčetvorosatni imejl i prijateljeve slike sa Instagrama koje izazivaju zavist – izaziva kod nas stres i zbog koje se osećamo bolesno.

Ali jedna nova studija istraživača iz Pju istraživačkog centra i sa univerziteta Ratgers otkriva upravo suprotno: česti korisnici interneta i društvenih medija ne pate od većeg stresa nego oni koji ređe koriste tehnologiju.  A kod žena, korišćenje određenih digitalnih alatki smanjuje stres.

„Ispostavilo se da strah da nešto ne propustite i ljubomora na prijatelje koji žive na visokoj nozi, sa boljim odmorima i srećnijom decom od svih drugih, nije istinita“, kaže Li Rejni, direktor istraživanja internet nauke i tehnologije u Pju centru i autor studije. Izuzetak je bio kad korisnici Fejsbuka vide vesti o bliskim prijateljima koji su izloženi stresnim događajima kao što su nezaposlenost ili bolest.

Dakle, zašto stalno slušamo da je tehnologija štetna? Strah od tehnologije nije ništa novo. Verovalo se i da telefoni, satovi i televizija na sličan način remete naše živote i vrše pritisak da budemo produktivniji. Na neki način oni su to i radili, ali koristi nadoknađuju faktore stresa. Sada nam tehnologija menja živote, ali ga ne čini nužno stresnijim nego što je on inače.

„To je još jedan primer kako precenjujemo uticaj koji tehnologija ima na naš život“, kaže Kit Hempton, sociolog na univerzitet Ratgers i autor ove studije.

Istraživači su tek u ranoj fazi otkrivanja kakav efekat korišćenje tehnologije može da ima na naš mozak. Neki kažu da može da poveća anksioznost i nestrpljivost u umanji sposobnost da se usredsredite na nešto, da učite i pamtite. Drugi su opet pronašli da korišćenje tehnologije povećava poverenje, socijalnu podršku i bliske odnose. Verovatno čini oboje, zavisno od toga kako je ljudi koriste.

Istraživači iz Pju centra i sa univerziteta  Ratgers merili su nivo stresa u reprezentativnoj grupi ljudi koristeći standardnu skalu stresa kojom se rangiraju odgovori ljudi na pitanja o njihovim životima. Zatim su izmerili učestalost njihovog korišćenja digitalne tehnologije. Vršili su i kontrolu demografskih faktora kao što bračni i obrazovni status.

Zaključili su da tehnologija ne utiče na nivo stresa kod njenih korisnika. Sve žene koje često koriste Tviter, imejl ili aplikacije podele fotografija imale su 21 posto manje na skali stresa nego one koje to nisu radile.

To je možda zato što podela događaja iz života poveća samozadovoljstvo, kažu sociolozi, a žene imaju tendenciju da to češće rade i na mreži i van nje nego muškarci.  Izgleda da tehnologija pruža „nisko-zahtevni i lako dostupan mehanizam savladavanja teškoća koje muškarci nisu iskusili i iskoristili“, kaže se u izveštaju.

Društveni mediji, posebno Fejsbuk, povećavaju stres na jedna način: tako što ljudi postaju svesniji traume u životima bliskih prijatelja. Ovaj efekat bio je najjači kod žena. Otkrića podržavaju ideju da stres može da bude zarazan, kažu istraživači Pju centra i univerziteta Ratgers.

Međutim, kada su korisnici društvenih medija bili izloženi stresnim događajima u životu ljudi koji im nisu bliski prijatelji, korisnici su prijavili niži nivo stresa. Istraživači kažu da se to možda može pripisati zahvalnosti što takvi stresni faktori nisu deo njihovih života (radost propuštanja nečega, nadoknađuje strah od propuštanja).

Drugi upozoravaju da tehnologija nije zamena za ljudsku interakciju u stresnim situacijama. Ona ima više efekta kada se koristi da pojača zdrav društveni angažman, kaže Suzan Pinker , razvojni psiholog i autor knjige „Efekat sela: kako nas kontakt licem u lice može učiniti zdravijim, srećnijim i mudrijim“.

Na primer, jedna studija sa univerziteta Viskonsin poredila je decu koja su razgovarala s majkama i slali im instant poruke nakon stresnih situacija. Istraživači su merili kortisol, koji je poznat kao hormon stresa, i oksitocin, hormon koji je primećen u pozitivnim odnosima. Deca koja su razgovarala s majkama pokazivala su manje stresa i više pozitivnih osećanja, dok su deca koja su slala instant poruke i dalje bila pod stresom.

„Većina nas misli da je informacija najvažnija“, kaže gđa Pinker, „Međutim izgleda da se više radi o neverbalnoj komunikaciji: malo tapšnjanja po ramenu, ton glasa koji signalizira vešem telu da je neko uz vas“.

Bez odgovora ostaje pitanje da li su se deca osećala bolje kada su slala tekstualne poruke majkama nego da nisu uopšte imala kontakt s njima.

Baš kao što je telefon olakšao održavanje ličnih odnosa, ali ih ipak nije zamenio ili uništio, ovo nedavno istraživanje sugeriše da digitalna tehnologija može da postane instrument unapređenja odnosa koje ljudi već gaje.

– See more at: http://www.medijskapismenost.net/vest/137_digitalne-dileme#sthash.K4rUXHng.dpuf

One thought on “Digitalne dileme-Tehnologija je promenila život, ali ga nije učinila nužno stresnijim

  1. Povratni ping: Digitalne dileme-Tehnologija je promenila život, ali ga nije uči nila nužno stresnijim | Педагошко друштво информатичара Србије

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s