OCENJIVANJE ZNANJA

Strict_teacher

NEKA BUDE ŠTO BITI NE MOŽE

    

 OCENJIVANJE ZNANJA I MENTALNO ZDRAVLJE UČENIKA

 

 

Ljubavi i igara

 

Svaki čovek je rođen da voli i da radi. Bilo koji  smisao može da se svede na ova dva osnovna stanja ljudskog postojanja. Ljubav i rad su srž čoveka kao bića. Zato kada nema prepreka čovek spontano i radosno voli i radi. Ustvari, nema razlike između ljubavi i rada, jer kada se čovek popuno preda onom što čini  njegova delatnost se pretvara u ljubav na delu. Samo onda kada je čovek primoran da nešto radi, spontano se u njemu rađa otpor i onda se  ljubav pretvara u mrzovolju ili mržnju. Tako je to kad su u pitanju odrasle jedinke.

                            Isto se dešava kada su u pitanju i deca. Ono što je za odrasle  njihova profesija i sve ono što odrasli nazivaju poslom i obavezom, to je za decu obaveza učenja školskog gradiva. Učenje je dakle rad ili posao i obaveza. Dete koje ima zdrav odnos prema učenju je predano školskim obavezama i  uživa u onom što radi. To je ono što se očekuje od dece. Šta je to zdrav odnos prema učenju kao radu i obavezi? To je odgovoran odnos prema  zadacima i ciljevima iz koga proističe istrajnost, upornost i volja da se  postigne postavljeni cilj. Odgovornost i predanost učenju su prirođeni  ili spontani kvaliteti svakog deteta, ali samo kao potencijal. Da li će dete biti  odgovorno i predano procesu učenja, a samim tim i efikasno u onome što radi zavisi od uticaja sredine u kojoj radi.  

Svi su odgovorni osim deteta

                            

                      Sredinu u kojoj dete uči i radi  čine pre svega porodica, uža društvena sredina i školsko okruženje. Ova tri faktora su  odgovorna za odnos deteta prema procesu sticanja znanja. Naravno, najveću  odgovornost imaju roditelji po prirodi svoje roditeljske funkcije. Uloga i dužnost  nastavnika je da ih pozovu na odgovornost  kada oni u nedoumici pokušaju da je prebace na nastavnika. Međutim, i nastavnik ima značajnu ulogu  u izgrađivanju ljubavi i radoznalosti za sadržaje koji se proučavaju. Nastavnik  taj cilj postiže kroz način kako prenosi znanje na učenike i način kako vrednuje i ocenjuje proces sticanja znanja. 

  

Popustljivost, nepopustljivost ili nešto treće 

 

                              Ocenjivanje može da bude najlakši i najteži pedagoški postupak prema vrednovanju stečenog znanja. Sve zavisi od  cilja koji sebi nastavnik postavi. Ako tome pristupa formalno, a samim tim i površno efekat ocenjivanja će u najboljem slučaju biti bezbolan za učenika. Dugoročno posmatrano, nehajno, formalističko ocenjivanje znanja učenika može dovesti  kasnije do raznih neuspeha, razočarenja i rušenja lažne slike o svojim velikim mogućnostima. Suočavanje sa stvarnošću kad mu vreme nije, što znači  prerano ili prekasno obično izaziva psihičke krize sa svim pratećim neugodnostima i opasnostima. Zato svaki nastavnik mora biti svestan da izgrađuje mentalno zdravlje svojih učenika i onda kada mu se čini da to ne radi.  

                                Iz prethodno rečenog jasno je da formalistički pristup ocenjivanju znanja nije poželjan, već i opasan za mentalno zdravlje dece. Nekad se može završiti, kombinovan sa drugim nepovoljnim uslovima (genetskim, porodičnim, socijalnim) i suicidom. Zato je imperativ nastavniku da na veoma ozbiljan i moralan način pristupi vrednovanju znanja učenika. Nastavnik ne bi smeo da se uplaši svoje odgovornosti pa da ode u drugu krajnost, pa da prenaglašava značaj svoga ocenjivanja. Prenaglašavanjem značaja ocena takođe stvara stresogeno i traumatično iskustvo za decu što posledično opet narušava njihovu psihičku ravnotežu, iz koje nastaju razne vrste psihosomatskih poremećaja. Šta to znači prenaglašavanje značaja ocenjivanja znanja? To znači izdvajanje  ocenjivanja znanja iz procesa sticanja i toka  razumevanja  i pridavanja ocenjivanju nekog posebnog značaja izvan osnovnog smisla učenja .Nastavnik koji primenjuje takvo ocenjivanje naziva se strogim nastavnikom. On takvim ugledom zadržava svoj autoritet ali umenjuje efikasnost učenika i povećava odbojnost prema svom predmetu. Posledično takođe narušava psihičku stabilnost dece. 

                                   

Ključ uspeha je objektivnost ili nepristrasnost

 

                                 Iz prethodnih razmatranja sledi  da nije dobro ni  blago ni strogo ocenjivanje. Ocenjivanje mora biti  primereno svome cilju: da bude ogledalo razumevanja i napredovanja učenika. Ono mora biti objektivan vodič kroz  intelektualni proces obrade informacija pri usvajanju znanja.To učenici očekuju od svojih nastavnika. U nekim istraživanjima  mišljenja učenika o poželjnim i nepoželjnim osobinama nastavnika, učenici na prvom mestu cene i poštuju objektivnost nastavnika pri ocenjivanju. Sve druge osobine nastavnika su im manje bitne. Samim tim učenici ne vole kada nastavnici koriste ocene kao kaznu ili nagradu, jer su svesni  da se ocena na taj način upotrebljava u druge svrhe

                            Ocenjivanje koje precizno ispunjava svoju funkciju za učenika postaje zahvalan instrument ili alatka u njegovom radu. Na taj način ocenjivanje znanja doprinosi izgrađivanju ljubavi prema onom što se izučava, jer, osim što  je putokaz u razumevanju uliva u dečju dušu osećanje sigurnosti i predanosti radu. Kada ocene ispunjavaju svoju istinsku funkciju one nisu prepreka i opterećenje u učenju. Zapostavljanje značaja sadržaja znanja i prenaglašavanje značaja ocena dovodi do stvaranja greške u vrednosnom sistemu učenika iz čega proističe neiskrenost, dvoličnost, rivalstvo i druge negativne crte ličnosti koje stvaraju ono što se naziva dvojni moral. Dvojni moral kao što sam pojam upućuje stvara rascep u ličnosti što predstavlja samo po sebi nezdravo stanje psihe.  

Fleksibilnost ili široki vidici uma nastavnika 

                      

                       Naravno, vi mi znamo kakve posledice imaju ocene na upis u srednju školu i sve ostale reperkusije koje proizilaze iz toga.Neko bi kritički pitao da li objektivnim ocenjivanjem ne dovodimo u neravnopravan položaj učenike sa objektivno velikim znanjem i objektivno manjom ocenom u odnosu na učenike iz neke druge sredine i drugog nastavnika koji  ne uvažavaju kriterijume objektivnog ocenjivanja? Ne budimo formalisti, jer ni to nije u duhu objektivnog i svesnog ocenjivanja. Najvažnije je da učenik sam za sebe zna koliki je stvarni nivo njegovog dostignuća čak i onda kada formalno upisana ocena ne odgovara činjeničnom stanju. Možda bi na ovom mestu trebalo naglasiti da postoji velika razlika između objektivnog i svesnog ocenjivanja, pri čemu pojam svesno predstavlja mnogo širi pojam od  pojma objektivno. Ako nastavnik pravi u svom umu i vrednosnom sistemu tu razliku onda on nikad ne može pogrešiti kada je ocenjivanje u pitanju.  

                             U zaključku možemo reći da samo svesno i objektivno ocenjivanje neguje uspešno napredovanje i negovanje mentalnog zdravlja učenika.Takvi kvaliteti pedagoškog rada  se oslanjaju na mnoge druge sposobnosti i osobine nastavnika, ali ako se oni drže jasnog cilja i  humanog  odnosa prema učenicima ne mogu pogrešiti u svom pristupu detetu. Doduše,mogu pogrešiti ali vođeni jasnim ciljem i humanom namerom na vreme uočavaju svoju grešku i bez osećanja krivice je ispravljaju na opšte dobro, i učenika i nastavnika.

 

Psiholog Srećko Lazić,

 

One thought on “OCENJIVANJE ZNANJA

  1. Povratni ping: Дежурни кривци | Био-блог

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s