Archive | mart 2015

DA LI SU BASNE I BAJKE POUČNE…

TAMOiOVDE

tamoiovde-logo

 KAO ŠTO SMO MISLILI?

 Čitanje dečjih knjiga je neizostavni deo detinjstva, iako svakako privlače pažnju i odraslih. Pored zabave, tradicionalne priče i bajke su najbolji način da decu naučimo važnim lekcijama i da ih pripremimo za odraslo doba.

2014-06-18-pinnochio-kang-leePromovišu brojne moralne i kulturne vrednosti, važno su sredstvo socijalizacije, motivišu i inspirišu na pozitivne akcije. 

Brojni roditelji ali i autori, smatraju da je puko čitanje sasvim dovoljno za formiranje ličnosti i moralnog karaktera, pa čak i da nije poželjno da roditelj pojašnjava poentu i poruku priče, jer je akcenat isključivo na dečjoj mašti.

Tek kada su istraživači uzeli stvar u svoje ruke, takve pretpostavke i očekivanja su dovedeni u pitanje.

Prvo se pokazalo da razumevanje teksta zavisi od veštine čitanja i prethodnog znanja o svetu. Čitalac nije pasivan, već aktivno koristi prethodno znanje i strateški konstruiše značenje teksta, uklapa ga u svojeviđenje sveta. Ukoliko je tema poznata, tekst se…

View original post 872 more words

Advertisements

Obrada likova u književnom delu

14 - 1-235

,,Ja sam…“

Prilikom obrade domaće ili školske lektire susrećemo sa mnoštvom likova koje treba analizairati. Često, to nije lak zadatak za decu. Kako bi u potpunosti razumela književno delo deca treba dobro da razumeju likove koji se nalaze u njima. To je posebno značajno u razvoju kritićkog mišljenja i razumevanju pročitanog. Narodne bajke, pripovetke, autorske bajke, priče i delovi romana i sami romani su često veliki izazov za razumevanje, pogotovo ako u njima ima više likova i njihove životne priče i sudbine se međusobno prepliću.
Postupak koji je lako promeniti u razumevanju i analizi književnih likova se sastoju u predstalvljanju lika o kome govorimo. Jedan učenik dobija ulogu lika o kome je reč. Poželjno je za to za početak odabrati elokventnije dete koje ume da svojim rečima iskaže kako je doživelo taj književni lik. Njegov zadatak je da kaže ,, Ja sam /ime lika/ . U ovoj priči ja sam /navede osobine koje je uočilo/. Moji postupci su takvi jer….“
Ovom tehnikom se likovi mogu obrađivati još u prvom razredu na basnama. Lako je, jer životinje u basnama imaju osobine i karakter ljudi. Kasnije će im biti lako da to prenesu na prave likove.
Evo primera kako bi to izgledalo na basni Lav i miš.
Dete u ulozi miša: ,, Ja sam miš i ja sam mali. Mnogi me se plaše, iako sam mali. Za neke sam i nevidljiv. To što sam mali, ne znači da sam beznačajan ili da ne mogu da pomognem i mnogo većima i jačima od sebe. To što sam mali ne znači i da mi je mozak mali i da ne umem da razmišljam. Moja domišljatost mi je spasila život kada me je jedan veliki lav zarobio i hteo da pojede. To što sam mali ne znači da ne treba da mi verujete. Ja sam čestit i umem da održim svoju reč koju sam dao. Druge ne poštujem zbog toga što su veći ili snažniji od mene, već zato što smatram da je to ispravno. Ja se ne plašim zato što sam mali jer ja sam brz, okretljiv, snalažljiv, oprezan, umem dobro da se sakrijem, osetim opasnost i na vreme pobegnem.
Sive sam boje. Mogu da živim i u polju i u kući, da se hranim onim što ljudi bace, ali umem i da izgrickam nečije cipele, ja ne biram, jedem sve što mogu. Živim svuda zato što mi moje telo to dozvoljava. Vidim i danju i noću.
Pitajte lava ako mi ne verujete. Njemu sam pomogao kada je bio u opasnosti. On će vam reći kakav sam ja.“
Dete u ulozi lava: ,, Ja sam lav. Ja sam kralj svih životinja. Ja nemam prirodnih neprijatelja. Moj najveći neprijatelj je čovek. Najviše volim da posle lova dremam u hladovini. Snažan sam i neustrašiv. Svi me se plaše. I treba. Jer ja sam lukav, snažan, brz, krvoločan. Nikome ne verujem osim samome sebi.
Ali moram priznati da sam jednom pogrešio. Dok sam dremao, pređe jedan miš preko mene a ja ga ćapim. A on moli za život i traži da ga pustim i silno mi obećava da će mi jednom u neprilici pomoći. Slatko sam se nasmejao. Pošto nisam bio gladan, ja ga pustih, a i šta je jedan miš za mene. I da vam iskreno kažem, zaboravio sam ja na njega. Ali, što ljudi kažu –svet je mali- .
Jednog dana uloviše me ljudi u svoju zamku. Postavili mi neku opasnu mrežu. Urlikao sam ceo dan i pleo se u mrežu pokušavajući da izađem. Kada sam bio na kraju snage, iznenada, vidim miša gde se mota oko mene. Ništa mi nije rekao. Samo izgricka onu ogromnu mrežu i oslobodi me. Tada se setih. To je miš kome nisam verovao da mi može pomoći. To je miš kome sam se smejo dok je drhtao u mojim kandžama, to je miš koji je održao svoje obećanje. Ma kako je onda bio sićušan, malen, drhtav. To je miš koji pamti dobra dela, miš koji..ma to je super miš. Šta da vam kažem.“
Sada se u razgovor mogu uključiti i ostali učenici tako što će postavljati pitanja lavu i mišu o svemu što ih interesuje o njima. Miš i lav su dužni da odgovarju na njihova pitanja.
Onda kada možda jedno od dece nije kadar da u potpunosti okarakteriše lik koji predstavlja, treba ukljućiti drugo dete koje dobija ulogu istog lika i nastvlja tamo gde je predhodno stalo. Lanac dece koja se uključuju u prikaz lika se može nastavljati sve dok se ne dobije kompletna analiza lika sa svim njegovim osobinama, manama, vrlinama, opisom fizičkog izgleda.
Da bi čas uspeo moguće je deci na nekom od predhodnih časova dati uputstvo ili im nagovestiti šta će se raditi na sledećem času. Ako je lik dosta složen za analizu, moguće je učenicima podeliti lik. Tako bi jedno dete obradilo fizički izgled, drugo osobine lika, treće istaklo dobre osobine, ćetvrto analiziralo loše.
Časovi koje sam radila ovom metodom su veoma interesantni deci i oni se jako užive u likove koje predstavljaju. Promašaja skoro i da ne može biti jer ih ostali pomno prate i upućuju na ispravan put. U njima se javlja i takmičarski duh ko će što bolje da prikaže lik koji predstavlja.
Osim što se ovom metodom lako savladaju likovi, deca se uče prihvatanju različititosti. Svako na trenutak doživi nečiju sudbinu. Razvija se empatija, sposobnost da shvate i razumeju zbog čega je neko baš to i tako uradio. Pruža im se mogućnost da iskažu sve što znaju i umeju o nekoj ljudskoj vrlini ili mani.
Kada su u pitanju istorijske ličnosti, moraju da naprave povratak u prošlo vreme, prouče neke istorijske podatke i shvate način na koji se tada razmišljalo i delovalo.
Posebna je lepota primeniti ovu tehniku prilikom obrade epskih narodnih pesama. Dečaci tada posebno uživaju. Ovu tehniku je moguće primeniti i na časovima prirode i društva kada se izučava nacionalna istorija i značajni događaji. Portrebno je samo pronaći kraći adekvatan tekst, recimo vezan za Prvi srpski ustanak ili neki drugi važan istorijski događaj.
Ako uslovi dozvoljavju može se napraviti korelacija sa mnogim predmetima. Likovna kultura, muzičko vaspitanje, fizićko vaspitanje tako što će deca crtati lik ili situaciju (ilustrovati) ono što su doživela, na času fizičkog oponašati kretanje ili specifićnosti govora tela lika koji je tumačilo a na času muzićkog se može slušati muzika iz toga vremena i recimo nagađati koja bi mu se kompozicija toga vremena najviše sviđala i koju je najradije slušao.
http___signatures.mylivesignature.com_54492_230_4ABC4947DCD46053DC8206A872E6FB24

Kompetencije učenika u savremenom obrazovanju

Naučite da učite

U okviru regionalnog projekta: Mladi i ključne kompetencije kao temelj za EU integracije, Evropska komisija za obrazovanje i kulturu, je dala smernice i svoj doprinos kao polaznu osnovu u razvoju ključnih kompetencija kod učenika kao bitnog elementa doživotnog učenja.

Ključne kompetencije predstavljaju transferabilni, multifunkcionalni paket znanja, veština i stavova koji su neophodni svim učenicima za lično ostvarenje i razvoj, inkluziju i zaposlenje. One treba da se razviju do kraja obaveznog obrazovanja i da predstavljaju osnovu za dalje učenje. To su sledeće kompetencije:

  • Komunikacija na maternjem jeziku – kao sposobnost da se izraze i protumače misli, osećanja i činjenice, usmenim ili pisanim putem (slušanje, govor, čitanje i pisanje) i da se uspostavi lingvistička interakcija na odgovarajući način u širokom rasponu socijalnih i kulturnih konteksta (obrazovanja i obuke, posao, kuća i vreme za odmor);
  • Komunikacija na stranim jezicima – u velikoj meri ima istu dimenziju kao i veština komuniciranja na maternjem jeziku…

View original post 418 more words

Kompetencije nastavnika u savremenom obrazovanju

Naučite da učite

Intenzivan naučni i tehnološki razvoj, prelazak u informatičko društvo i ekspanzija novih saznanja u svim sferama društva nametnuli su nove zahteve u sferi obrazovanja. Jedan od njih  se odnosi na promene u stručnom osposobljavanju nastavnika koje treba da bude usmereno na društvo znanja, jer na sticanje i razvoj kompetencija mladih i njihovo uspešno individualno i socijalno funkcionisanje u najvećoj meri utiče školovanje. U tom kontekstu, afirmisanje ideje o doživotnom učenju u društvu znanja pretpostavlja značajne promene u obrazovanju nastavnika.

Savremeno obrazovanje zasnovano na kompetencijama, uzima se kao referentni okvir za razvoj i procenjivanje individualnih kompetencija u profesionalnom radu i svakodnevnom životu. Povećanje efikasnosti vaspitno-obrazovnog rada sa učenicima zahteva da se ciljevi obrazovanja i osposobljavanja nastavnika iskazuju očekivanim kompetencijama, jer od kompetencija nastavnika direktno zavisi da li će i u kojoj meri učenici razvijati neophodne kompetencije za život u savremenom društvu. Zato se može reći da je kompetencija za doživotno obrazovanje…

View original post 296 more words