ВУК И ЦРВЕНКАПА – математичка монодрама

CRVENKAPA

 

 

ВУК И ЦРВЕНКАПА

(Математичка монодрама)

 

(Вук улази шепајући) Охохо, још сте ту? Шта је, шта ме гледате? Мислите да је мени лако? Погледајте шта ми је урадила Црвенкапица. (Иронично.) Шта је мислите да вас лажем, мислите, немогуће? Зар Црвенкапица, па она је тако слатка… Ма шта, бре, слатка!!! Какви слатка. Крвопија је то!!! Не верујете, е сада ћу вам ја то испричати. Шта ме гледате тако, ако ми не верујете онда нећу ни да вам причам.  (Окреће се да оде, па се опет окреће према публици, јер га деца зову назад.)  Шта је, радознали сте? Е таква вам је била и та Црвенкапица, па сам ја овако прошао. Било је то у мају, тачније  3. маја. Не, не, 1. сам био на систематском прегледу код доктора Јарића , то је било дан после, значи 2. маја.  Идем ја тако шумом, својим послом, наравно, тражио сам нешто да презалогајим, а чуо сам да на Бабином пропланку имају дивне јагоде. Шта је не верујете ми? Па има богами 1 година како нисам окусио месо. Знате ли колико је то месеци?

(Деца рачунају.)

Е, јесте то је тачно 12 месеци. 12 месеци једем семке, јагодице, салатице… видите како ми је добра линија, ма сви ми завиде. Додуше, мало сам био и у затвору због она три прасета… Оклеветали ме и ко је је крив, па наравно ВУК, а ко би други. И, кажем вам, пођем вам ја на Бабин пропланак да наберем мало јагода, кад тамо злобна Црвенкапа скакуће, бере јагоде и пева:

„Ко се боји вука још, вука још, три за грош, три за грош.

Вука ћу да бијем ја тралала, тралала…. „

Пева она само пуца, а да вам кажем нешто, та уопште не зна да пева. Видим ја да ће та побрати све јагоде. Бацим поглед на корпицу, а она направила 2 везице, у свакој везици по 3 јагоде, а избројао сам појела је 4 јагодице. Колико је то јагода?

(Деца рачунају.)

Тачно то је 2 x 3 + 4= 10 јагода, шта ћу ја да једем? Тихо се прикрадем уз ивицу пропланка, оно се црвене јагодице, а миришу… дивота. Додуше, то није месо, ал’ ја сам вук вегетаријанц и ја месо не подносим. Почнем ја тако да берем јагодице, однекуд искочи зец. Уууу, како је то био страшан зец. Уши огромне, подигао их горе, па ослушкује. Страшно, па кад викну на мене: „Је ли, Вучино, шта ћеш ти овде?“ Жив сам се препао. Па ја ту почнем да се правдам, те ништа не радим, те берем јагодице…те ово те оно… Али , јок, ништа не помаже. Он се усправио на задње ноге, већи од мене. Е сад ћемо мало да се пропитујемо, добијаш чвргу за све што не знаш, а ако будеш знао све, пустићу те. А мени се тресу ноге, цвокоћем, овако (показује). Ал’ зечина неумољив, па поче:

5 +1     7 -1     2 +  4      3 + 7

5 – 5     2 + 8      3 + 7      9 – 5

Ууууу, ви баш знате то сабирање и одузимање, а ја, ја сваки други задатак омашим. А зец ми лупа шамаре и чврге, само пуца. Ја кукам из свег гласа. И ко ме је чуо? Па наравно Црвенкапица (иронично). Доскакута она сва весела. „О, зекане, шта то имамо овде? Вучко нам се придружио?“ А зец јој одговори: „Да, мила моја господарице!“ И ја схватим, па они су се удружили. Црвенкапа узела зеца за слугу, да не прља руке.  „И, шта ћемо са њим?“ упита Црвенкапа зеца, а глас јој пискав, дечји, знате какав је дечји глас, пискутав, пара уши. Зец се одмах понуди да ме умлати, шта би друго могло. А, Црвенкапа се досети: „Испред бакине куће су на две гомиле по 3  цепанице и на једној гомили 4 цепанице, То ће вучко све да пренесе и да спакује у шупу. Зашто да се моја бака мучи?“ Еј, колико је то цепаница?

(Деца рачунају.)

Јесте 10 цепаница. Носио сам цепанице онако гладан цео дан. Зец се попео на дрво, сео на грану и чачка зубе једном цепаницом. Црвенкапа седи на прагу бакине куће и  једе печено пиленце, а мени иде вода на уста. Ја гладан, гладан, као вук. Ма појео бих то пиленце очас посла, иако сам вегетаријанц.  И таман сам завршио са послом и све мислим даће ми нешто да се заложим кад изађе бака, ма каква бака, то вам је, драги моји, жена змај. Чини ми се и ватру бљује кад проговори. „Шта је ово овде? Шта ради ова Вучина овде?“ „Бако, срела сам га у шуми, па реко кад ништа не ради да спакује дрва.“ „Ако, ако, унучице моја. Само ова шупа није за дрва. Вучино сада ћеш све цепанице које си спаковао у шупу да пренесеш   овде испод стрехе. Ево ти ове три кутије у сваку спакуј по 4 цепаница, па то остави у шупи.“

Да ли је било довољно цепаница да се напуне све кутије?

 

Тако је, фале 2 цепанице. И све мисли ту је мојим мукама крај. Ал чим сам завршио скочи зечина са оне гране па загрме на мене : „Сад вучино, марш! И да те моје очи више нису виделе!“ Ја гладан, гладан, на очи не видим. Па молим зеца да од баке и Црвенкапе затражи мало хране, да се заложим. „Оооо, може, може!“ И оде код Црвенкапе, па се све нешто сашаптавају и кикоћу се, видим, мени се смеју. Приђе ми Црвенкапа, ја  се већ покајао, ал’касно. „Слушај Вучко, добићеш да једеш када офарбаш ову тарабу. Видиш кућа је ограђена са све четири стране.  Ти све то лепо офарбај у белу боју и онда ћемо те ја и мој другар наградити крофнама са џемом од јагода. Моја бака то фантастично прави.“ А шта сам могао, него да офарбам и ту ограду, а ноздрве су ми крофне већ заголицале, баба их је већ пржила.

И фарбам ја тако, кад бака ставила крофне са џемом од јагода на прозор да се хладе. Ја онако гладан поједем једну. Рачунам , брже ћу да офарбам. Ал’ми се приједе још и тек што пружих шапу за још једну , на главу ми се сручи бабина метла. Све звезде сам пребројао. Однекуд са друге стране искочи и Црвенкапа са другом метлом, па кад ударише по мени…. Ја беж’, а оне ме стижу, убише ме, а ја онако гладан и малаксао једва сам им побегао.

И да вам кажем нешто, ако ловац случајно каже да ме је пребио зато што сам хтео да поједем баку и Црвенкапу, лаже. Лаже, да би заштитио те две аждаје. Сви су против мене…. мене нико не воли… (плаче из свег гласа).

Crvenkapa- matematička monodrama
Љубазношћу Mirjane Jeremić – аутор непознат /преузето са нета/

Ево извора http://uciteljicaljilja.wordpress.com/2012/06/11/%D0%B2%D1%83%D0%BA-%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B0/

2 thoughts on “ВУК И ЦРВЕНКАПА – математичка монодрама

  1. Драга Снежо, надам се да ми нећете замерити, http://uciteljicaljilja.wordpress.com/2012/06/11/%D0%B2%D1%83%D0%BA-%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BA%D0%B0%D0%BF%D0%B0/
    Бајка је преузета са мог блога, видим да је неко прилагођавао својим потребама, па има неслагања у рачуну. Радује ме што су колеге прихватиле идеју математичке бајке.
    Пуно Вас поздрављам! 🙂
    Љиља

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s