Rezilijentnost – šta je to i kako je razvijati kod dece

1796479_10152239518309785_633487649_n

Rezilijentnost se može definisati kao prilagodljivost promenama i kapacitet za uspešnu adaptaciju, uprkos izazovima i teškim okolnostima.

 

Rezilijentne osobe se bolje nose sa svim vrstama stresa, bilo da je u pitanju profesionalni stres (gubitak posla, promena posla, nemogućnost napredovanja, nezadovoljstvo poslom, uvođenje nove metode rada i sl.) ili porodični problemi (razvod, bolest člana porodice, smrt u porodici, traumatsko iskustvo, preseljenje, problemi zavisnosti i zloupotreba psihoaktivnih supstanci člana porodice i slično).
Rezilijentnost je termin koji je prenesen iz engleskog jezika i teško se može prevesti jednom rečju zato što mu je značenje višeslojno. Za korov se kaže da je rezilijentan: čupaš ga, gaziš, zalivaš hemikalijama a on i dalje raste i napreduje. Rezilijentna osoba je osoba koja ne poklekne pred životnim nedaćama, koja istrajava u teškim uslovima, koja se prilagodi promeni i otporna je na stres. Zvuči kao bajka! Ali je moguće. Rezilijentnost je nešto što donesemo sa sobom na svet, neko u manjoj a neko u većoj meri. A onda, zavisno od okruženja u kojem odrastamo, bivamo podržani u razvoju rezilijentnosti pa ona raste i jača, ili ne budemo podržani pa ona zakržlja. Međutim i kao odrasle osobe mi možemo sami sebe da podržavamo u razvoju rezilijentnosti ili ne. Često, mi odrasli mislimo da je ono što smo postigli u svom ličnom razvoju sve što možemo da postignemo i ne trudimo se dalje. Ponekad budemo ogorčeni što nismo imali drugačije uslove u odrastanju te nismo razvili sve ono što bismo voleli da smo razvili. Lepa vest je da kad odrastemo, mi preuzimamo ulogu koju su odrasli imali u našim životima dok smo bili deca, pa onda možemo sami sebe da podržavamo u daljem razvoju ili ne. Što znači da možemo da razvijamo sve što bismo voleli da smo razvlili kao mlađi. Možda jeste malo teže, ali je svakako moguće. Za sve nas koji odgajamo decu ili radimo sa decom, briga o sebi i podrška koju sebi dajemo u svom razvoju je veoma bitna za naš odnos prema deci. Samo bića koja rastu mogu da podržavaju rast drugih. Mi dajemo drugima ono što dajemo sebi. Ako ne volim sebe, kako mogu da dajem ljubav drugima? Ako ne dozvoljavam sebi da pravim greške i iz njih učim, kako mogu da prihvatim dečje greške? Ako sebe doživljavam previše ozbiljno, kako mogu deci da dozvolim da budu detinjasta?

Rezilijentnost kao proces

Rezilijentnost nije karakterna osobina ili crta ličnosti. To nije sposobnost koju neko naprosto ima ili nema. Rezilijentnost je odlika normalnog adaptacionog sistema čoveka i ima aktivnu zaštitnu ulogu. Ona se ogleda u afektivnoj regulaciji, u povezivanju sa drugima, u racionalnom rešavanju problema i aktivnoj potrazi za sredstvima zaštite. To je složen proces koji obuhvata kognitivno razumevanje situacije, emocionalni stav prema događaju i veštinu upotrebe svrsishodne akcije. Iako se svi rađamo sa određenim potencijalom za odupiranje ugrožavajućim pojavama, ne može se reći da je rezilijentnost urođena sposobnost. To je veoma dinamičan sistem, koji je u stalnoj promeni pod uticajem individualnog iskustva i korišćenja urođenih potencijala. Osoba koja je u jednom trenutku pokazala zavidan stepen rezilijentnosti, može se potpuno izgubiti pod naletom nekih drugih okolnosti na koje nije toliko imuna. Rezilijentnost je stalni proces prilagođavanja novonastalim uslovim koji se sastoji u sticanju sve veće i šire kompetencije za reagovanje na stres. Ova sposobnost se uči, vežba i razvija.

******

Rezilijentnost je stalni proces prilagođavanja novonastalim uslovim koji se sastoji u sticanju sve veće i šire kompetencije za reagovanje na stres. U značajnoj je sprezi sa opštim razvojnim procesima, odnosima sa značajnim drugima i specifičnim životnim okolnostima osobe.

******

* Preduslovi kapaciteta za rezilijenciju

Rezilijentnost je u značajnoj sprezi sa opštim razvojnim procesima i ispunjavanjem razvojnih zadataka tokom života. Postoje mnogi razvojni modeli koji razvoj posmatraju iz različitih uglova, ali ono što im je zajedničko jeste ukazivanje na sukcesivno i postepeno sticanje određenih kompetencija. Svaki stadijum razvoja iz koje god teorije da dolazi, ima svoje specifične izazove koje jedinka treba da savlada. Svaka etapa razvoja predstavlja novi izazov za sticanje kompetencije rezilijentnosti. U zavisnosti od uspešnosti savladavanja razvojnih prepreka, jedinka biva ohrabrena ili obeshrabrena u svom daljem razvoju ove sposobnosti. S obzirom da su rane godine kritične za uspostavljanje bazičnih sposobnosti, rezilijentnost se takođe u tom periodu postavlja na svoje osnove.

Odnosi sa drugima, a naročito sa roditeljskim figurama, u ranom detinjstvu su od velikog značaja za adekvatan razvoj rezilijentnosti. Odrastanje u toploj i podržavajućoj sredini kod deteta stvara osećaj sigurnosti. Time mu se šalje poruka da je vredno i voljeno kao i da je svet sigurno mesto u kome je moguće ostvariti dobrobit. Uzrastu primereno prepuštanje odgovornosti i uključivanje u porodične odluke kod deteta razvija uverenje o sopstvenoj kompetenciji i mogućnosti da utiče na stvari koje mu se događaju. Sa druge strane, nestabilnost porodičnih odnosa rađa nesigurnost. Hladna porodična sredina, zlostavljanje ili zanemarivanje, dete stavljaju u kontekst bespomoćnosti i rađaju sliku o sopstvenoj inferiornosti, kao i uverenje da se stvari ne mogu kontrolisati i da je svet neprijateljsko mesto.

Iznenadne promene, nesrećne okolnosti i traumatična iskustva u velikoj meri stavljaju na probu čak i veoma uspešno razvijene kapacitete ličnosti. U tom smislu je svaka situacija u kojoj se rezilijentnost koristi kao adaptivni kapacitet u isto vreme i izazov za opstanak i dalji razvoj tog kapaciteta.

******

Svaka etapa razvoja predstavlja novi izazov za sticanje kompetencije rezilijentnosti. U zavisnosti od uspešnosti savladavanja razvojnih prepreka, jedinka biva ohrabrena ili obeshrabrena u svom daljem razvoju ove sposobnosti. S obzirom da su rane godine kritične za uspostavljanje bazičnih sposobnosti, rezilijentnost se takođe u tom periodu postavlja na svoje osnove.

*****

* Karakteristike rezilijentnih osoba

>>> Optimizam

Rezilijentne osobe su sklone da veruju u dobar ishod. One naglašavaju pozitivne aspekte događaja i imaju tendenciju da sve što im se dešava, bilo da je dobro ili loše, posmatraju iz perspektive korisnog iskustva, a time i da nađu smisao u svakoj situaciji u kojoj se zadese. Optimizam opstaje na uverenju da je moguće uticati na događaje i biti kreator, a ne samo pasivno trpeti. Optimistične osobe imaju snažnu orijentaciju ka budućnosti i usmerenost ciljevima koji su realni i ostvarivi, iako mogu biti ambiciozni i zahtevni. Oni imaju sposobnost da sagledaju širu perspektivu i da teškoće posmatraju kao šansu. Optimistične osobe se drže uverenja da uvek postoji više mogućnosti za rešenje nekog problema i ne osećaju se pritisnute nametnutim nužnostima.

>>> Samopoštovanje

Odnosi se na opažanje i procenu sopstvene vrednosti. Slika koju osoba ima o sebi je povezana sa kapacitetom za rezilijenciju. Samopoštovanje osobu podstiče da se fokusira na sopstvene prednosti i kvalitete, a redukuje oštri kriticizam i umesto njega koristi konstruktivnu kritiku koja vodi razvoju kapaciteta. Time osoba povećava svoj repertoar kompetencija i šansu da izađe na kraj sa najrazličitijim nedaćama. Samopoštovanje koje podstiče rezilijentnost se ne oslanja na grandioznu sliku o sebi koja nije utemeljena u realnosti, već na prihvatanje sebe kao kompleksne i celovite ličnosti od koje se očekuju kako uspesi tako i greške. Samoprihvatanje nije isto što i neutemeljeno veličanje sopstvenih zasluga i ličnosti već sagledavanje objektivnih mogućnosti koje, kolike god bile, uvek mogu da posluže nekom dobrom cilju. Uverenje da uvek možemo da ostvarimo visok stepen kompetencije u ma kojoj oblasti dovodi do nerealističnih očekivanja od sebe samih i stvaranja grandiozne slike o sebi ili pak dubokog razočarenja, a time i onemogućava uspostavljanje zdravih osnova samopoštovanja.

******

Rezilijentne osobe su sklone optimizmu, imaju tendenciju da sve što im se dešava posmatraju iz perspektive korisnog iskustva, fokusiraju se na sopstvene prednosti i kvalitete, koriste konstruktivnu kritiku, razvijaju bliske veze sa drugima, imaju razvijene socijalne veštine i svesni su svojih emocija.

******

>>> Socijalne veštine

Odnosi sa drugima nisu samo faktor razvoja rezilijentnosti, već su često i situacije koje rezilijentnost stavljaju na probu. Sigurna baza i prihvatajuća sredina važne su za razvoj osećaja sigurnosti i poverenja u druge. Osobe koje su u stanju darazvijaju bliske emocionalne veze sa drugima obezbeđuju sebi pomoćne ego snage na koje će moći da računaju u stanjima životnih kriza. Osobe koje imaju odnos međusobnog prihvatanja i razumevanja sa drugima, umeju da traže i da prihvate pomoć u pravom trenutku i na pravi način.Sa druge strane, veliki broj kriznih i veoma ugrožavajućih životnih prekretnica se tiče upravo odnosa sa značajnim drugima kao što su roditelji, deca, bračni partner, poslovni saradnici itd. Osobe koje imaju razvijene socijalne veštine kao što su aktivno slušanje, asertivni govor, sposobnost empatije, imaju veću šansu da razreše konfliktne situacije na način koji će biti podjednako zadovoljavajuć kako za njih, tako i za osobe do kojih im je stalo i da time prekinu neprijatno trpljenje.

>>> Emocionalna svesnost

Svaki psihološki problem nezaobilazno je i emocionalni problem. Ljudi doživljavaju nešto kao problem tek onda kad ga opažaju kao važno.Važne stvari su uvek emocionalno obojene a u emocijama koje doživljavamo krije se i veliki deo odgovora kako to da rešimo. Nije uvek lako prepoznati i na pravi način identifikovati sopstvene emocionalne reakcije.Naročito onda kada su emocije negativne ili izmešane, ljudi nastoje da ih izbegnu i time spreče nelagodnost i patnju koju one proizvode. Ali ono što ne prepoznamo ne možemo ni da kontrolišemo i promenimo.Rezilijentnost kod emocionalno osvešćenijh ljudi je znatno veća nego kod onih koji su to u manjoj meri. Ono što bi decu trebalo učiti od početka jeste da su sve emocije dozvoljene i prihvatljive.Iako su neke emocije, kao na primer bes, neprijatne i destruktivne, pogrešno bi bilo zabranjivati ih ili ih kažnjavati. Ako zabranimo bes,propustili smo šansu da ga obuzdamo, iskontrolišemo i preusmerimo. Negativne emocije su upravo ono što preovladava u stresnim i traumatičnim iskustvima. Da bismo se sa njima na produktivan način nosili, prvi korak je da ih prepoznamo. Tek kada znamo sa čime raspolažemo, možemo odabrati pravi put razrešenja.

******

Fleksibilnost sa kojom pristupamo rešavanju problema je ključna za verovatnoću zadovoljavajućeg ishoda. Ovaj korak pokazuje kreativne snage osobe koja pristupa rešavanju. Istina je da najčešće ne postoji jedan jedini najbolji pristup problemu. Jedini siguran način da se uverimo u ispravnost svoje odluke jeste da je primenimo.

******

* Rešavanje problema

Jedna od najbitnijih zajedničkih karakteristika rezilijentnih ljudi je veština rešavanja problema. Ona predstavlja šematizovani, naizgled prost sistem koraka u rešavanju bilo kog problema. On se može predstaviti kroz četiri tačke:

* Identifikacija problema: Iako se može učiniti kao vrlo očigledan, problem nije uvek na površini niti je njegova suština uvek potpuno jasna. Bićemo sigurni da smo identifikovali problem onda kad uspemo jasno da ga definišemo, opišemo svoje kognitivne i emocionalne doživljaje koje imamo u vezi sa njim, predočimo precizno cilj koji imamo i prepreku koja nam stoji na putu ostvarenja cilja.

* Produkcija mogućih rešenja:Fleksibilnost sa kojom pristupamo rešavanju problema je ključna za verovatnoću zadovoljavajućeg ishoda. Ovaj korak pokazuje kreativne snage osobe koja pristupa rešavanju. Iako u ovom koraku akcenat nije na vrednovanju i procenjivanju, već na nesputanom produkovanju većeg broja ideja, ovde se ujedno najbolje vidi i sklonost ka skučenom mišljenju i autocenzuri. Što smo više rigidni, anksiozni i nesigurni, to nam je spisak predloženih rešenja kraći, a time smo i dalje od pravog izbora rešenja.

* Evaluacija rešenja i odabir: Istina je da najčešće ne postoji jedan jedini najbolji pristup problemu. Ono što možemo da uradimo je da razmislimo šta nam se čini kao najbolji pogodak, uzimajući u obzir sve elemente problema koje smo razložili u prvom koraku.

* Procena ishoda: Jedini siguran način da se uverimo u ispravnost svoje odluke jeste da je primenimo. Tada možemo da proverimo da li rešenje ‘radi’ preko procene ishoda. Ukoliko smo nezadovoljni rešenjem, po svoj prilici nam je neka mogućnost promakla već na drugom koraku.U tom slučaju nazad na korak 2!

Često se sistem odlučivanja ne odvija u ovako očiglednom šematizovanom nizu. Ljudi kojima ovo ide od ruke to rade spontano, bez mnogo svesti o svim koracima koje sprovode. Oni su ovu veštinu automatizovali i tako uklopili u svoj sistem razmišljanja da je više i ni ne primećuju.

* Unapređivanje sposobnosti rezilijentnosti

Odolevanje negativnim posledicamastresogenih događaja nije nešto što se jednostavno desi. Da bismo se opremili instrumentima za odbranu od životnih nedaća, bitno je da budemo u centru zbivanja. To, po pravilu, nije lak posao. Tuđa iskustva mogu da nam budu korisna, ali i da nas odvedu u pogrešnom smeru. Razvoj rezilijentnosti jetesno povezan sa razvojem ličnosti u celini, pa je kao i razvoj ličnosti, duboko individualan. Ono što možemo da dobijemo od iskustava drugih ljudi jeste gomila nerazvrstanih informacija u kojima sami moramo da pronađemo nešto za sebe, da prepoznamo ono što je univerzalno i što nas čini sličnim drugima, kao i ono što kod nas nikada ne bi radilo i ostaje potpuno lično. Nekada lični kapaciteti nisu dovoljno razvijeni za veličinu problema kojim smo zatečeni. Krizne intervencije, kratke psihoterapije u stanjima akutnih životnih potresa, onda kada problem prevazilazi trenutne lične kapacitete za razrešenje, mogu pomoći da se izgrade adekvatni mehanizmi rezilijentnosti i ne sklizne u hroničnu bespomoćnost.

– See more at: http://www.danas.rs/dodaci/psihologija/vestina_suocavanja_sa_zivotnim_nedacama.62.html?news_id=192918#sthash.TDpjPMxX.dpuf

 

Izvor -http://www.rezilijentnost.rs/
http://www.danas.rs

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s