Беџ срама за умањивање вредности језичке културе

arewealone

Нека  србисти крену даље у реализацију  дивне идеје ове младе особе

Економисање језиком или друштво неписмених

 

 

*Апсолвент Филолошког факултета Универзитета у Београду

Деана Димитријевић

Деца данас имају више писаних преписки, путем порука и мејлова, него ранијих година, у којима се сигурно међусобно разумеју, али задржавајући се на скраћеницама и англицизмима

„Људе који воде рачуна о граматици често карактеришу као цепидлаке. Ја кажем да људе који о њој не воде рачуна не треба да изненади ако ми уопште не обраћамо пажњу када они говоре”, изјавио је новинар Би-Би-Сија Џереми Паксман, овогодишњи члан жирија награде „Лоша граматика”. Циљ овог пројекта је да опомене институције и људе у медијима који су се неправилно изражавали.

Наравно, догађај је испраћен великим незадовољством новинара који су доспели на листу „лоших говорника”, који су потом, у своју одбрану, те грешке назвали „минорним”, јер се оне увек могу десити, а важнији је ,,контекст колумни који допире до читалаца”. Ако се фокусирамо само на контекст, да ли онда престаје брига о правилима?

На прошлогодишњем тестирању матерњег језика, просечна оцена наших малих матураната била је бедна, довољан два. Деца данас имају више писаних преписки, путем порука и мејлова, него ранијих година, у којима се сигурно међусобно разумеју, али задржавајући се на скраћеницама и англицизмима не користе језичке капацитете српског језика. Ограничавајући своје говорништво тим приступом, осиромашују лични идентитет, спутавајући будуће кораке у свакој сфери друштвеног живота.

Економисање језиком на друштвеним мрежама постаје свакодневица, а сленг се због интензивности употребе доживљава као саставни део наше језичке културе. Младима најпривлачније, дописивање и упознавање на интернету – такође може да трпи због оваквих говорних шупљина и незнања.

Сви смо имали прилике да чујемо како је неко изгубио интересовање за неку особу после преписке у којој је обелодањено непознавање културе изражавања. Сваким новим видом комуникације и њеном модернизацијом језик еволуира, али чак и у сфери интернет познанстава постоји подразумевана основа комуникације, која искључује људе који је немају. Алберт Ајнштајн је рекао да се плаши како ће „технологија надмашити људску коресподенцију” и да ће се „створити генерација идиота”. Важност говора је управо у његовој улози да конципира мисао.

Сиромашним вокабуларом и непознавањем правописне културе, граматичке структуре јасног и правилног изражавања, човек не може да обједини своју мисао, а потом та мисао не може напредовати. Огрешењем о наизглед ситна правила изражавања, заправо затварамо домете цивилизације, јер у 21. веку неписмена особа неће бити она која не уме да пише, већ она која не уме да учи, промишља и запажа.

Као што је то случај с бројним другим „невидљивим” законима, морала и културе понашања, и правописна култура је једна од оних на коју људи не обраћају пажњу, а да због тога не буду санкционисани. Можда је потребно створити јавни беџ срама, који би се додељивао институцијама и људима који умањују вредност језичке културе у медијском простору.

Симпатични „твит” који се појавио пре неколико дана управо је истакао тај проблем: некада, када људи пошаљу поруку са правописним грешкама претпостављали смо да су пијани или макар неиспавани, док је данас већа вероватноћа да су просто неписмени. Данас имамо докторе наука, политичаре и многе јавне личности који немају елементарну културу писмености.

Сигурно је да граматика није њихова струка, али ако кодекс понашања, култура као начин живота, поштовање других и поштовање себе није обавезан елеменат сваке индивидуе, без обзира на њено звање, у каквој реалности ми живимо?

деана
Деана Димитријевић
Реч је о овом твиту
tvit
Извор/http://www.politika.rs/rubrike/Sta-da-se-radi/Ekonomisanje-jezikom-ili-drustvo-nepismenih.sr.html?fb_action_ids=882253365123484&fb_action_types=og.recommends

2 thoughts on “Беџ срама за умањивање вредности језичке културе

  1. Oduševila si me. Smatram da je jezička kultura elementarna za svako civilizovano društvo. Takođe, nijedna profesija ne trpi umanjenu vrijednost jezičke kulture. Iako nisam sudent filologije, već prava, osjećam bol i nepravdu koju sami sebi činimo.
    Najjači utisak na mene ostavlja sedmi pasus ovog teksta. Ne mogu biti saglasna više nego što jesam. Pohvale još jednom!

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s