О МЕДИЈСКОЈ ПИСМЕНОСТИ- СТЕРЕОТИПИ У МЕДИЈИМА И МЕДИЈСКО ОПИСМЕЊАВАЊЕ МЛАДИХ

 

 

1002494_608878782486156_1327069426_n

Текст објављен са одобрењем Медијске коалиције НУНС-а и представља почетак сарадње и низа текстова који ће бити током лета објављивани на мом блогу

И стереотипно виђење медија је стереотип.
C. Cortes (2000)

Млади, као најчешћи конзументи медијских садржаја, потврђују да медији
обликују животе људи. Зато не треба занемарити утицај који медији врше на вредности
и обрасце понашања младих.

Телевизија се издваја као медиј уз који деца и млади про-
воде нaјвећи део слободног времена. Било да су телевизијски садржаји окарактерисани
као позитивни или негативни, било да обилују стереотипима или не, важно је да млади
изграде критички однос према њима како би се успешно супротставили разним видови-
ма медијске манипулације. У тексту се разматрају проблеми стварања и употребе сте-
реотипа у медијима и начин како стереотипно обликоване представе утичу на ставове
младих. Указује се на значај развијања медијске писмености која подразумева да мла-
ди изграде критички однос према медијским представама и дискурсима, да развију
критеријуме за селекцију и вредновање информација које медији пласирају, да се оспо-
собљавају у тумачењу и разумевању стереотипних представа и упознају са алтернатив-
ним облицима медијске културе. У раду је посебна пажња посвећена проблематици об-
разовања за медије. Закључено је да медијска писменост треба да постане саставни део
репертоара у образовној понуди школе, те су у складу с тим понуђена могућа решења
овог проблема.

……………………………………………………………………………………………..

Неминовно, деца проводе већи део слободног времена уз различите врсте ме-
дија, јер у њима проналазе садржаје, симболе и значења времена у ко-
јем живе. Одговоре на питања за која су заинтересована, а произлазе из
њихових узрасних и развојних карактеристика, деца често проналазе у
садржајима медија. Родитељи, наставници и вршњаци нису увек дово-
љан извор подршке за дилеме са којима се суочавају млади. У том сми-
слу, школа има шансу да искористи несистематичност и непоузданост у
сазнавању путем медија и понуди ученицима квалитативно другачије
образовно окружење. Сматра се да је младе неопходно научити да пар-
тиципирају у медијском животу једног друштва, да употребљавају вла-
стите ресурсе и утичу делимично на њихово обликовање. Учешће у раз-
ним облицима медијске културе укључује, између осталог, способност
схватања и критичког односа према порукама и значењима који леже у
њиховој основи. Келнер (Kelner, 2004) истиче да публика може успешно
да се супротстави разним видовима медијске манипулације на тај на-
чин што ће користити своју културу као извор властите моћи и ствара-
ња сопствених значења, идентитета и облика живота. Аутор говори о
»критичкој медијској педагогији«, односно залаже се за развој методе
»критичке медијске писмености« која подразумева да млади изграде
критички однос према медијским представама и дискурсима. Прециз-
није, млади треба да се подучавају како да користе медије као инстру-
менте друштвених промена, да овладају критеријумима за селекцију и
вредновање информација које пласирају медији и да упознају алтерна-
тивне облике медијске културе (Интернет, независна филмска и видео
продукција). Истиче се да медијска култура и њени садржаји који се
пласирају гледаоцима, доприносе демократизацији друштва али могу
представљати и препреке за тај процес уколико промовишу недемократ-
ске вредности (на пример, расне предрасуде или сексистичке поруке).
Критичка медијска писменост подразумева и оспособљавање младих у
тумачењу и разумевању стереотипа који су експлицитно и имплицитно
присутни у различитим телевизијским продуктима. Наиме, медијски
простор у јавном мњењу темељи се на стереотипима, али се и сами сте-
реотипи развијају у складу са мишљењем јавности. Политичке и остале
друштвене структуре користе се медијском пропагандом како би фор-
мирали и ширили стереотипе у складу са њиховим интересима (Pedagoška
enciklopedija, 1989). Стереотипи могу бити опасни уколико се кори-
сте као оружје у конфликтима, бизнису или политици, јер су они резул-
тат систематског процеса конструисања од стране доминантних и моћ-
них друштвених група. Бројне медијске манипулације моћних лобија
настоје да стереотипизирају поједине групе у друштву, с циљем да оп-
стану и задрже властиту моћ. Зато је медијско описмењавање један од
нужних корака у формирању појединца који самостално мисли, чини
изборе и критички тумачи оно што му нуди медијско тржиште.

У тексту даље можете прочитати још

Приступи у изучавању стереотипа

Шта су стереотипи? Како се развијају и зашто стереотипи тако дуго оп-
стају? Када и како се стереотипи користе? Како можемо мењати стерео-
типе код људи?

Телевизија и стереотипи

Телевизија као снажан модел идентификаци-
је, постаје један од извора посредством кога млади уче о људским одно-
сима у савременом друштву. Ефекат који телевизија производи је снаж-
нији уколико подражава систем вредности који је доминантан у поро-
дичном, школском и ширем окружењу младих. Креатори медијске сли-
ке, без обзира на вид телевизијског програма који нуде (реклама, сит-
ком, филм, спортски догађај), стереотипно обликују садржаје који се
преносе путем слике и тона.

 

Stereotipi_u_medijima_i_medijsko_opismenjavanje_mladih_alqbs4ivxs00

 

Ивана Ђерић* и Рајка Студен
Институт за педагошка истраживања, Београд

 

One thought on “О МЕДИЈСКОЈ ПИСМЕНОСТИ- СТЕРЕОТИПИ У МЕДИЈИМА И МЕДИЈСКО ОПИСМЕЊАВАЊЕ МЛАДИХ

  1. Povratni ping: Орка против ајкуле, а телевизија против интелигенције | Био-блог

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s