Медијска писменост-Значај медијског описмењавања

 

1521367_674355265938507_607871336_n

Текст објављен са одобрењем Медијске коалиције НУНС-а и представља почетак сарадње и низа текстова који ће бити током лета објављивани на блогу

 

Отвореност и заснованост медија на демократским принципима претпо-
ставља одговоран и квалитативно другачији однос одраслих према де-
ци. Под тим се подразумева уважавање дечијих права и потреба, под-
стицање дечије иницијативе за учешћем у медијима, као и остваривање
партнерства између младих и представника медијских и других инсти-
туција у друштву. Демократске земље и институтције подупиру развој
различитих медијских стратегија за креирање успешне медијске поли-
тике према деци. Зграбљић-Ротар (2005) наглашава да медијска поли-
тика подразумева доношење закона о медијима и осмишљавање медиј-
ских стратегија које се заснивају на позитивном искуству других зема-
ља. Те стратегије треба да су утемељене у законодавству, научним ис-
траживањима, као и у међународним документима о људским правима,
препорукама и декларацијама. Ауторка скреће пажњу на комуникациј-
ска и медијска права садржана у Конвенцији Уједињених нација о пра-
вима детета, где се, између осталог, наглашава право на суделовање у
медијима, право да без ограничења изражавају идеје посредством меди-
ја, као и право на заштиту приватности деце. Неопходно је да се на др-
жавном нивоу препозна значај медија у животу деце и њиховом пра-
вилном психичком, физичком и друштвеном развоју. Прикладно медиј-
ско окружење захтева стварање услова у којима ће медији бити извор
корисних садржаја и партнер у одрастању деце.
Нужно је да деца партиципирају у медијима, што је условљено ме-
дијским описмењавањем и образовањем за медије уопште. Mедијски об-
разовни програми морају бити усмерени на разумевање улоге медија и
њених ефеката на друштво. На међународном симпозијуму одржаном у
Немачкој 1982. године у организацији UNESCO-а, промовисана је дек-
ларација о образовању за медије (Grunwald Declaration on Media Education,
1982). Овај документ истиче да се не сме потценити улога медија у
развоју младих, као и коришћење медија у сврху грађанске партиципа-
ције у друштву. Образовање за медије подразумева увођење образовних
програма од предшколског до универзитетског нивоа, с циљем да мла-
ди развијају компетентност, критички однос према различитим врстама
медија, као и да имају могућност партиципације у медијима. Друштво
знања мора бити плуралистичко, инклузивно и партиципативно, наро-
чито за младе генерације, тако што ће их оспособљавати да декодирају
информације, одржавају критичку дистанцу у односу на медије и ос-
весте сопствену улогу у креирању јавног мњења.
Савремени аутори медијску писменост дефинишу као способност
приступа, анализе, вредновања и слања порука посредством медија
(према: Zgrabljić-Rotar, 2005). Трендови у области медијског описмења-
вања односе се на усвајање широког репертоара вештина и компетенци-
ја које ће омогућити младима да разумеју свет комуникација и медија.
Наводе се, између осталог, анализа и рефлексија медијских садржаја,
идентификација извора садржаја медија и њиховог политичког, дру-
штвеног и културног контекста, интерпретација порука и вредности
које шаљу медији, активно учешће младих у друштву путем медија и
друго (Declaration of Russian Association for Film Media & Education and
Coordination Council of the Russian Media Education Conference, 2004).
Многа истраживања потврђују да је критичко реаговање на поруке ме-
дија повезано са вишим образовањем, млађим животним добом, нере-
лигиозношћу и ослањањем на унутрашње критеријуме процењивања
ситуације (Baćević, 2004). Мастерман, један од најпознатијих критичара
образовања за медије, истиче да медијски писмена особа не може бити
лако изманипулисана и да се њено мишљење у медијима уважава јер је
у стању да доноси независне судове. Реч је о спсобности критичке ау-
тономије која треба да постане примарни циљ континуираног образо-
вања за медије (према: Zindović-Vukadinović, 1997).
Минстарство за науку и образовање у Русији уочило је важност пре-
порука међународних организација за медијско описмењавање младих.
Руски званичници 2002. године започињу са променама у професионал-
ној припреми наставника кроз образовање за медије на педагошким ин-
ститутима и универзитетима. Отварање регионалних установа, ограниза-
ција скупова, семинара и курсева, као и сарадња са стручњацима из обла-
сти медија и филма, важни су кораци у развоју образовања за медије у
овој земљи. Вард (Ward, 2005) наводи пример сарадње америчког Центра
за контролу и превенцију болести и Кејзерове фондације за породицу са
продуцентима гледаних телевизијских серија. Циљ те сарадње јесте уна-
пређивање знања младих о важности очувања здравља. Показало се да
промовисање просоцијално обојених медијских порука има значајан ефе-
кат на понашање младих. На пример, у једном од најпопуларнијих ситко-
ма »Пријатељи«, промовисала се употреба контрацептивних средстава,
што се одразило на пораст информисаности младих о безбедном сексуал-
ном понашању. Јасно је да медији, школа и породица деле одговорност
у припреми младих за живот у свету слика, речи и звука, стога је нужно
да се деца и одрасли описмењавају у оквиру сва три симболичка система.

Стереотипи у медијима

Развој савремених образованих система усмерен је ка инкорпори-
рању медијске писмености у школе (Peković, 2005; Zindović-Vukadinović,
1994). Поставља се питање да ли медијско описмењавање треба да за-
живи као посебан наставни предмет или треба да прожима садржаје већ
постојећег наставног плана и програма. Зиндовић-Вукадиновић (1994)
сматра да увођење медијског образовања у основне и средње школе, от-
вара низ значајних питања. Прво, неопходно је утврдити статус програ-
ма медијског образовања у одређеном школском систему. Друго, утвр-
дити на који начин треба професионално припремати будуће учитеље и
наставнике за примену медијског образовања у настави. Осим специ-
фичних знања о употреби аудио-визуелних средстава у настави, пот-
ребни су знање и способности да се програм медијског образовања
спроводе са ученицима. Треће, потребно је дати одговор на питање о
обиму и структури програма за медијско образовање. И четврто, важно
је утврдити да ли ће поменути наставни предмет бити обавезан, избор-
ни или факултативни у зависности од школског устројства и локалне
културе. Сматрамо да би увођење медијског описмењавања као само-
сталног предмета било отежано због: (а) преобимности наставног плана
и програма; (б) оптерећености ученика градивом и великим бројем ча-
сова; (в) недостатка професионалног кадра и неадекватног професио-
налног образовања наставника, (г) неостваривања сарадње школе са
представницима медија и (д) додатних финансијских трошкова за опре-
му, уџбенике и друго. Младима у оквиру програма медијског описме-
њавања треба омогућити да се упознају са ствараоцима медијских пору-
ка, да науче како да их деконструишу и да стекну увид у носиоце и ме-
ханизме контроле, моћи и интереса (према: Zindović-Vukadinović, 1997).
Напоменуто је да медијско описмењавање младих треба да обухва-
та критички однос према стереотипним представама које пласирају ме-
дији, јер на тај начин уче како да »читају« и тумаче медијске поруке.
Стереотипи су саставни део социјалне перцепције и увек ће бити при-
сутни у људској комуникацији. Стога, излишно је размишљати о њихо-
вом потпуном превазилажењу, већ треба искористити сазнајни потен-
цијал који стереотипи поседују. Школа може да помогне ученицима да
сагледају природу и узроке настанка стереотипа, услове који доприносе
њиховом одржавању, као и механизме помоћу којих функционишу. Ко-
ртез (Cortes, 2000) је примењивао модел у програму за мултикултурал-
но образовање, чији је циљ да ученици аналитички и аргументовано из-
воде генерализације о различитим друштвеним групама. Истиче да је
неопходно усмерити ученике да увиде сличности и разлике између ле-
гитимних генерализација и стереотипа. Генерализације су флексибилне
и отворене за промене, док су стереотипи фиксирани, ригидни и отпор-
ни на нова знања и информације. Важна улога школе је да помогне уче-
ницима да разумеју стереотипизирање и да науче да изводе генерализа-
ције без стереотипа. Даље, ученици треба да идентификују уобичајене
обрасце представљања друштвених гупа у медијима, а кроз дискусију
да утврде да ли су ти обрасци стереотипно приказани. Сугерише се да
не треба полазити од претпоставке да су медији нужно стереотипни.
Многобројни су разлози за увођење медијског описмењавања у са-
времене образовне системе, с обзиром на присутност и утицај који ме-
дији врше на младе. С једне стране, медијска писменост постаје обра-
зовна потреба савременог човека, а с друге стране, школа не омогућава
реализацију тих потреба. Стога, медијско описмењавање треба да по-
стане саставни део репертоара у образовној понуди школе. Данас, ме-
дијско описмењавање није одраз потреба и привилегија појединаца, већ
део нужних компетенција свих чланова друштва.

 

Ивана Ђерић* и Рајка Студен
Институт за педагошка истраживања, Београд

One thought on “Медијска писменост-Значај медијског описмењавања

  1. Povratni ping: Медијска писменост-Значај медијског описмењавања | savremena nastava srpskog jezika

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s