СРПСКЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ

1491663_10152045569661366_5403685827944360624_n

О ДОБИТИ

— Свак’ се бије да добије.
— Свака служба своју плаћу иште.
— Боље је ишта него ништа.
— Боље је иђе икакво, нег’ли нигђе никакво.
— Боље је једно „држ“, него сто „узми“.
— Свака корист није корисна.
— Боље је на мекињама добити, него на злату штетовати.
— Боље је штетовати данас јаје него сутра кокош.
— Ништа није тако корисно да оно исто и шкодити не би могло.
— Пса већма кос’ веже нег’ли га верига стеже.
— Интерес (каматник) душу губи.
— Боља је штета договорна, нег’ли корис’ самовољна.
—Штета и лудому очи отвори.
— Нема штете без користи.
— Зла добит штети је сестра.
— Задња врата кућу штете.
— Поштен добитак, — сладак ужитак.
— Јамац и штета кô нокат и месо.
— У повратку добијања нема.
— Залуду ми је бисер, кад ми врат откида.
— Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође.
— Ако ми брат козле односи, оно ми је вук; ако ми вук козле доноси, оно ми је брат.
— Да је стећи кô што рећи, сви би богати били.
— Међу реченијем и стеченијем гора је по сриједи.
— Боље је и мало с благословом, него дато с проклетством.
— Боље је немати него отимати.
— Криво стечење, кратко уживање.
— Отето-проклето.
— Чувај и опанке, док стечеш чизме.
—Што човек не потроши, оно је добио.
— Боље је да претиче, него да не дотиче.
—Што к’о више има, то се више стеже.
— Од сувишка свијет не гине.

О БОГАТСТВУ

— Није богат тко веле има, нег’ тко мапо жуди
—Што тко више има, то више жели.
— Богат је тко у другога не иште.
— Богат како хоће, а убог како може.
— Ко има да трати, ко нема да пати.
— Богатству је мати сиротиња.
— Богат једе кад хоће, а сиромах кад може.
— Богата Влаха и штета помаже.
— Ко има у прочеље, ко нема за врата.
— У богата Влаха и говеда паметна.
— На слану руку овце трче.
— Док имаш свачији си, кад немаш ничији си.
— Неста блага, неста пријатеља.
— И најбогатији да прода све што има, не може да купи све што нема.

О СИРОМАШТВУ

— Најгори је немало (који нема ништа).
— Убоштво човјештво губи.
— У убошкој кући и паучина је потребна.
— Из празне куће и миши беже.
— Врећа празна не може на ноге.
— Сиротиња нема сродства.
— Сиротињо, и селу си тешка, а камоли кући у којој си.
— Не тражи смока где није оброка.
— Празна кућа, — луда газдарица.
— Празна кеса, — готова гробница.
— Празан тарчуг, — зла прилика.
— Празна је торба тежа од пуне.
— Најцрња је хаљина сиромаштина.
— Празна торбица, — зла брашненица.
— Кад нема погаче, добра је и овсеница.
— Празна рука мртвој друга.
— Празна не пали.
— На сиромаха и зец вади пиштољ.
— Тешка је немоћ шупаљ тоболац.
— Тешко мени и по брату моме, ако немам у тоболцу своме.
— Залуду је начина, када није зачина.
— Убогу шавцу и игла се криви.
— Најгоре су празне јасле.
— Чега није, ни цар не ије.
— Јунака нема од глади.
— Глад очију нема.
— Глад је највећи господар.
— Глад и вука на зло натера.
— Црње болести нема од глади.
— Гладан трбух разлога не чује.
— Голог и босог и хладна вода боде.
— Сит гладну не верује.
— Гладног не теши, већ нахрани.
—Жедан коњ воду не пробира.
— Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија.
— Убоштво убија човештво.
— Где нема ту ни ђаво не узима.
— Где је танко ту се и кида.
— Крпеж је сиротињска мајка.
— Даровна рука сиротињска мајка.
— Нада држи и цара и сиромашка.
— Због сирота сунце греје.
— Не стани сироти на скут, нећеш себи на срећу.
— Најцрња је хаљина сиромаштина.
— Најскупља је сиротињска солда.

О НЕВОЉИ

— Сваком је своје бреме најтеже.
— Сваком своја невоља.
— У невољи нема погодбе.
— Свак’ је тузи и невољи дужан.
— Гдје невоља руча, ту и туга вечера.
— Туђа рана не боли.
— Пало дрво, готова клада.
— Ком кућа гори, тај буну прави.
— Грм у нужди бедем.
— У невољи је и миш јунак.
— Утопљеник и за гују хвата.
— Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата.
— Кад гори кров над главом, не мисли се на свадбу.
— Бијен се прети.
— Кога су и лани тукли, тај и ове године зна како боли.
—Жежен (опарен, опечен) кашу хлади.
— Опарен пас и кише се боји.
— Тко се ожеже врелим, и на хладио пуше.
— Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши.
— Ког су змије (гује) уједале (клале), боји се и гуштера.
— Невоља (кудељу) танко преде, а далеко снује.
— Ниједна мука довека.
— Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити.
— Зид руши влага, а човека туга.
— Туга, невољи друга.
— Рђа једе гвожђе, а туга срце.
— Весело је срце големо благо.
— Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља.
— Болест дође на хату, а оде на раку.
— Невоља не има свеца (закона).
— Свака сила за времена, а невоља редомиде.
— Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља.
— Невоља мати и кћери је рада.
— Чувај се беде, докле не дође.
— Беда беду рађа.
— Где је невоља, ту није воља.
— Невоља брода не тражи (не иште, не гледа).
— Разбивену броду сваки ветар противан.
— У невољи сви су пути равни.
— Невоља свачему човека научи.
— Невоља је највећи учитељ.
— Лањској киши кабаница не треба.
— Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују.
— Зла година сатерала орла у долину с кокошима зиму да презими.
— Тко не пати,не ужива.
— Не пада снег да помори свет, него да свака зверка покаже свој траг.
— Тврда мука кад дође на човека, ваља да трпи док скапље.
— Да не да бог онолико мука колико се може трпети.
— Крпеж и трпеж по свијета држе.
— Трпен спасен.
— Најпречи су комшија и кошуља.
— Нужда закон мења.
— Потреба закона нема.
— Свак је себи најпречи.

О ДУГУ

— Дуг је зао друг.
— У зајам — у најам.
— Гдје се дуг укопити, ондје рђа царује.
— Дужан кесе не веже.
— Стари дуг — нова закрпа.
— Тко се дугом хвали, тај се гладом храни.
— Тко на вересију пије, тај се двапута опије.
— Од готових новаца не ваља вересију чинити.
— Мртва глава дугова не плаћа.
— Од рђава дужника и коза без млика.
— Дуг неплаћен гријех неопроштен.
— Како узајмиш, онако ће ти се и вратити.
— Лези без вечере, устаћеш без дуга.
— Није погинуо зајам, но враћање.
— Богат је ко није дужан а млад ко је здрав.

О НОВЦУ

— Пара бије гђе ни зрно неће.
— Новац (је) душогубац.
— Новац је неверан слуга.
— Новац је најбољи светац.
— Пара је велика намигуша.
— Без пара ни у цркву.
— Празна кеса — готова грозница.
— Новци ситно звече, ал’ се далеко чују.
— Пара камен дуби.
— Гдје новци ту и масни лонци.
— Иде пара на пару.
— Динар је милиону басамак.
— Где злато говори, уста ћуте.
— Новац планине пробија.
— Пара врти где бургија неће.
— Гвоздена врата златна рука разбија.
— Новцу се свугде клања.
— Златан кључић царев град отвори.
— Злато не збори а чуда створи.
— Где злато господује, разлог се не чује.
— Злато је чисто и у прљавој кеси.
— Празна кеса тежа од товара.
— Човек без новаца, пањ без жила.
— Са новцем свудкод куће.
— Није госпара без динара.
—Што тања кеса све дебљи образ.

Приредио – ЗОРАН ДАНИЛОВИЋ

 

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s