Archive | 15/05/2014

15. мај – Светски дан породице

Школа - мотив за најлепша дела!

21Светски дан породице, 15. мај, обележава се широм света од 1993. године, када га је Генерална скупштина Уједињених нација прогласила Светским даном породице са циљем да охрабри земље чланице да препознају потребу за оснаживањем породице као институције.

Рекли су о породици:

Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна, несрећна је на свој начин. ~ Лав Николајевич Толстој

Срећна породица није ништа друго до привремени рај. ~ Џорџе Бернард Шо

Имати где отићи је – дом. Имати некога да волимо је – породица. Имати обоје је – благослов. ~ Дона Хеџис

Срећа улази у дом из кога се смех чује. ~  Јапанска изрека

Породица је драга хоботница из чијих пипака се никад у потпуности не успемо спасити нити, заправо, дубоко у срцу желимо да се спасимо.” ~ Доди Смит

Око дигнитета се не може преговарати. Дигнитет је породична част. ~ Вартан Грегориан

Породица је језгро цивилизације. ~  Вил Дурант

Када дођу…

View original post 103 more words

Stari i Novi kalendar i računanje vremena kroz ere

Stari i Novi kalendar i računanje vremena kroz ere

Istorija računanja vremena i kako se vreme merilo nekada. Crkveni i svetovni, stari i novi kalendar kroz istoriju i narode

ISTORIJA VREMENA OD KOSMIČKE POEME DO SUVOG KNjIGOVODSTVA

KALENDAR

Kalendarom nazivamo skup načina i propisa kojima se, prema kretanju i međusobnom odnosu Zemlje, Sunca i Meseca, kombinuju i raspoređuju vremenske jedinice nižeg reda (dan, sedmica i mesec) u vremenske jedinice višeg reda (godine, vekove…). Cilj ovog raspoređivanja je da određene prirodne pojave što je moguće tačnije padaju u iste datume svake godine. Smatra se da se kroz istoriju čovečanstva koristilo više od 1.500 različitih kalendara. Danas ih je u upotrebi oko 40.

Naziv kalendar vodi poreklo od grčke reči kaleo (lat. calo) koja označava objavljivanje pojave mladog meseca. Od ovog naziva potiče latinski termin kalende (calendae) kojim su stari Rimljani označavali prvi dan u mesecu. Ovaj termin bio je poznat samo njima, pa otuda i čuvana izreka „Ad calendas graecas“ – „Na grčke kalende“, tj. nikad. Sam termin kalendar (lat.calendarium) u Rimu je u početku označavao godišnju poresku knjigu, a potom i sam poreski prihod koji se u nju upisivao. Tek kasnije kalendar dobija značenje godišnjaka – knjige sa podelom godine na mesece, sedmice i dane. Nema sumnje da naziv kalendar kod svih naroda, pa i slovenskih, potiče od ovog grčko‐latinskog termina, a ne od slovenske reči koledar (krug, sunčev krug), iako se reč koledar kod slovena često javlja kao sinonim za kalendar.

Proučavanjem kategorije vremena u praksi se bavi hronologija (grč.hronos=vreme, logos=nauka). Ova, između ostalog i pomoćna istorijska nauka, proučava sisteme računanja vremena kroz istoriju i danas, i bavi se prevođenjem starih sistema na savremeni sistem, tj. Gregorijanski kalendar.
Kroz istoriju se pitanje kalendara pokazalo kao veoma značajno i veoma komplikovano. Računanje vremena se razlikovalo od zemlje do zemlje, od naroda do naroda, u susednim gradovima, pa čak i u jednom istom gradu. Tako su npr. u srednjovekovnom Zadru u upotrebi bila tri različita kalendara, tj. tri različita načina računanja početka nove godine.

 

СРПСКЕ НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ

1491663_10152045569661366_5403685827944360624_n

О ДОБИТИ

— Свак’ се бије да добије.
— Свака служба своју плаћу иште.
— Боље је ишта него ништа.
— Боље је иђе икакво, нег’ли нигђе никакво.
— Боље је једно „држ“, него сто „узми“.
— Свака корист није корисна.
— Боље је на мекињама добити, него на злату штетовати.
— Боље је штетовати данас јаје него сутра кокош.
— Ништа није тако корисно да оно исто и шкодити не би могло.
— Пса већма кос’ веже нег’ли га верига стеже.
— Интерес (каматник) душу губи.
— Боља је штета договорна, нег’ли корис’ самовољна.
—Штета и лудому очи отвори.
— Нема штете без користи.
— Зла добит штети је сестра.
— Задња врата кућу штете.
— Поштен добитак, — сладак ужитак.
— Јамац и штета кô нокат и месо.
— У повратку добијања нема.
— Залуду ми је бисер, кад ми врат откида.
— Ко за туђом вуном пође, сам острижен кући дође.
— Ако ми брат козле односи, оно ми је вук; ако ми вук козле доноси, оно ми је брат.
— Да је стећи кô што рећи, сви би богати били.
— Међу реченијем и стеченијем гора је по сриједи.
— Боље је и мало с благословом, него дато с проклетством.
— Боље је немати него отимати.
— Криво стечење, кратко уживање.
— Отето-проклето.
— Чувај и опанке, док стечеш чизме.
—Што човек не потроши, оно је добио.
— Боље је да претиче, него да не дотиче.
—Што к’о више има, то се више стеже.
— Од сувишка свијет не гине.

О БОГАТСТВУ

— Није богат тко веле има, нег’ тко мапо жуди
—Што тко више има, то више жели.
— Богат је тко у другога не иште.
— Богат како хоће, а убог како може.
— Ко има да трати, ко нема да пати.
— Богатству је мати сиротиња.
— Богат једе кад хоће, а сиромах кад може.
— Богата Влаха и штета помаже.
— Ко има у прочеље, ко нема за врата.
— У богата Влаха и говеда паметна.
— На слану руку овце трче.
— Док имаш свачији си, кад немаш ничији си.
— Неста блага, неста пријатеља.
— И најбогатији да прода све што има, не може да купи све што нема.

О СИРОМАШТВУ

— Најгори је немало (који нема ништа).
— Убоштво човјештво губи.
— У убошкој кући и паучина је потребна.
— Из празне куће и миши беже.
— Врећа празна не може на ноге.
— Сиротиња нема сродства.
— Сиротињо, и селу си тешка, а камоли кући у којој си.
— Не тражи смока где није оброка.
— Празна кућа, — луда газдарица.
— Празна кеса, — готова гробница.
— Празан тарчуг, — зла прилика.
— Празна је торба тежа од пуне.
— Најцрња је хаљина сиромаштина.
— Празна торбица, — зла брашненица.
— Кад нема погаче, добра је и овсеница.
— Празна рука мртвој друга.
— Празна не пали.
— На сиромаха и зец вади пиштољ.
— Тешка је немоћ шупаљ тоболац.
— Тешко мени и по брату моме, ако немам у тоболцу своме.
— Залуду је начина, када није зачина.
— Убогу шавцу и игла се криви.
— Најгоре су празне јасле.
— Чега није, ни цар не ије.
— Јунака нема од глади.
— Глад очију нема.
— Глад је највећи господар.
— Глад и вука на зло натера.
— Црње болести нема од глади.
— Гладан трбух разлога не чује.
— Голог и босог и хладна вода боде.
— Сит гладну не верује.
— Гладног не теши, већ нахрани.
—Жедан коњ воду не пробира.
— Сиротињска суза јемљеш (раоник) пробија.
— Убоштво убија човештво.
— Где нема ту ни ђаво не узима.
— Где је танко ту се и кида.
— Крпеж је сиротињска мајка.
— Даровна рука сиротињска мајка.
— Нада држи и цара и сиромашка.
— Због сирота сунце греје.
— Не стани сироти на скут, нећеш себи на срећу.
— Најцрња је хаљина сиромаштина.
— Најскупља је сиротињска солда.

О НЕВОЉИ

— Сваком је своје бреме најтеже.
— Сваком своја невоља.
— У невољи нема погодбе.
— Свак’ је тузи и невољи дужан.
— Гдје невоља руча, ту и туга вечера.
— Туђа рана не боли.
— Пало дрво, готова клада.
— Ком кућа гори, тај буну прави.
— Грм у нужди бедем.
— У невољи је и миш јунак.
— Утопљеник и за гују хвата.
— Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата.
— Кад гори кров над главом, не мисли се на свадбу.
— Бијен се прети.
— Кога су и лани тукли, тај и ове године зна како боли.
—Жежен (опарен, опечен) кашу хлади.
— Опарен пас и кише се боји.
— Тко се ожеже врелим, и на хладио пуше.
— Кога су курјаци ћерали, тај се и зечева плаши.
— Ког су змије (гује) уједале (клале), боји се и гуштера.
— Невоља (кудељу) танко преде, а далеко снује.
— Ниједна мука довека.
— Невоља танко преде, а нужда уводи у сваке нити.
— Зид руши влага, а човека туга.
— Туга, невољи друга.
— Рђа једе гвожђе, а туга срце.
— Весело је срце големо благо.
— Лако је наћи хранитеља, али није бранитеља.
— Болест дође на хату, а оде на раку.
— Невоља не има свеца (закона).
— Свака сила за времена, а невоља редомиде.
— Зло годиште рода иште, а невоља пријатеља.
— Невоља мати и кћери је рада.
— Чувај се беде, докле не дође.
— Беда беду рађа.
— Где је невоља, ту није воља.
— Невоља брода не тражи (не иште, не гледа).
— Разбивену броду сваки ветар противан.
— У невољи сви су пути равни.
— Невоља свачему човека научи.
— Невоља је највећи учитељ.
— Лањској киши кабаница не треба.
— Када орао изгуби крила, онда га и пилад кљују.
— Зла година сатерала орла у долину с кокошима зиму да презими.
— Тко не пати,не ужива.
— Не пада снег да помори свет, него да свака зверка покаже свој траг.
— Тврда мука кад дође на човека, ваља да трпи док скапље.
— Да не да бог онолико мука колико се може трпети.
— Крпеж и трпеж по свијета држе.
— Трпен спасен.
— Најпречи су комшија и кошуља.
— Нужда закон мења.
— Потреба закона нема.
— Свак је себи најпречи.

О ДУГУ

— Дуг је зао друг.
— У зајам — у најам.
— Гдје се дуг укопити, ондје рђа царује.
— Дужан кесе не веже.
— Стари дуг — нова закрпа.
— Тко се дугом хвали, тај се гладом храни.
— Тко на вересију пије, тај се двапута опије.
— Од готових новаца не ваља вересију чинити.
— Мртва глава дугова не плаћа.
— Од рђава дужника и коза без млика.
— Дуг неплаћен гријех неопроштен.
— Како узајмиш, онако ће ти се и вратити.
— Лези без вечере, устаћеш без дуга.
— Није погинуо зајам, но враћање.
— Богат је ко није дужан а млад ко је здрав.

О НОВЦУ

— Пара бије гђе ни зрно неће.
— Новац (је) душогубац.
— Новац је неверан слуга.
— Новац је најбољи светац.
— Пара је велика намигуша.
— Без пара ни у цркву.
— Празна кеса — готова грозница.
— Новци ситно звече, ал’ се далеко чују.
— Пара камен дуби.
— Гдје новци ту и масни лонци.
— Иде пара на пару.
— Динар је милиону басамак.
— Где злато говори, уста ћуте.
— Новац планине пробија.
— Пара врти где бургија неће.
— Гвоздена врата златна рука разбија.
— Новцу се свугде клања.
— Златан кључић царев град отвори.
— Злато не збори а чуда створи.
— Где злато господује, разлог се не чује.
— Злато је чисто и у прљавој кеси.
— Празна кеса тежа од товара.
— Човек без новаца, пањ без жила.
— Са новцем свудкод куће.
— Није госпара без динара.
—Што тања кеса све дебљи образ.

Приредио – ЗОРАН ДАНИЛОВИЋ

 

Бодовнa листa интерних активности стручног усавршавања у образовно-васпитним и васпитно-образовним институцијама – НОВА ДОПУЊЕНА

1535025_750507178323315_2425189833582114239_n

ЗНАТЕ О ЧЕМУ ЈЕ РЕЧ

             Bodovna lista internih aktivnosti strucnog usavrsavanja_15.11.2013.