Pilula za bolje učenje

 

                                         KAKO DA ČOVEK POSTANE BOLJI

ruke

Do sada su se promene u učenju odnosile na metode nastavnika, izmene nastavnih programa, a u budućnosti  će se možda tražiti u medikamentima. Recimo, ako zbog nepažnje na času deci damo pilule koje će poboljšati njihovu pažnju i unaprediti učenje. Umesto da se trudimo da smanjimo buku u učionici mi, dakle, nastojimo da smanjujemo „buku” u dečjoj glavi.

 

Ako je verovati naučnicima danas se pomoću lekova može popraviti roditeljska ljubav, povećati koncentracija tinejdžera, produbiti saosećanje, ali put ka „boljem čoveku” prate i silna iskušenja, ističe bioetičar, profesor dr Vojin Rakić

Lekovi pomažu adolescentima da poboljšaju koncentraciju, lakše „upijaju” gradivo i postižu u školi bolje rezultate, a naučnicima da manje spavaju i više da rade

Može li čovek da postane bolji, pitanje je koje se odavno postavlja, a pokušaji da se u tome uspe često su završavali nimalo slavno. Stvaranje „novog čoveka” ponovo je tema filozofa, naučnika, medicinskih stručnjaka, etičara koji pišu tekstove u uglednim svetskim časopisima  i polemišu dokle se sme intervenisati u popravljanju mana i stvaranju novih vrlina.

Nekada su to bili pompezni filozofski i politički pokreti, a danas se ipak sve svodi na lekove koji u sebi sadrže supstance poput serotonina ili oksitocinina koji blagotvorno utiču na mentalno stanje čoveka. Naravno, ne uvek i bez posledica ili, kako se to stručno kaže, kontraindikacija.

Evo nekoliko primera. Još devedesetih godina prošlog veka u Sjedinjenim Američkim Državama trudnicama je bio na raspolaganju takozvani nazalni sprej koji im je pomogao da s više saosećajnosti odgajaju svoju bebu uključujući i obavezno dojenje. Danas se u toj zemlji lekovi daju i adolescentima koji su hiperaktivni, imaju slabu koncentraciju na časovima i postižu lošije rezultate na testovima. Time oni pojačavaju svoje saznajne funkcije, mozak im bolje radi, lakše „upijaju” gradivo i, naravno, beleže bolje rezultate. Njima su se pridružili i naučnici kojima terapija lekovima omogućava da manje spavaju i više da rade (mada ne i da „produbljenije” razmišljaju),  dakle, u stanju su da poboljšaju svoje saznajne kapacitete, pa su samim tim i produktivniji u svojim naučnim oblastima.

I u našoj zemlji ova tema se polako nameće, ali za sada više teoretski, na seminarima, u naučnim institucijama, a manje u životu. Istina, ni u razvijenim zapadnim zemljama pa tako i u SAD nije se mnogo odmaklo od onoga što se u ovoj oblasti praktikovalo devedesetih godina prošlog veka zbog mnogih, još nerazjašnjenih nedoumica.

Do sada su se promene u učenju odnosile na metode nastavnika, izmene nastavnih programa, a u budućnosti  će se možda tražiti u medikamentima. Recimo, ako zbog nepažnje na času deci damo pilule koje će poboljšati njihovu pažnju i unaprediti učenje. Umesto da se trudimo da smanjimo buku u učionici mi, dakle, nastojimo da smanjujemo „buku” u dečjoj glavi.

– Među stručnjacima postoje razlike u pogledu stimulansa i prisutna je  etička dilema kad je reč o njihovom korišćenju. Neki to podržavaju jer smatraju da je u redu pomoći slabijima da postanu bolji, ili „osrednjima” da budu natprosečni. Kao argument ističu da nije ničija zasluga što se rodio s većim ili manjim sposobnostima, ali postavlja se pitanje dokle će nas to dovesti, gde je kraj takvim „eksperimentima”, vodi li takva praksa opravdanju dopinga i u sportu, i u drugim oblastima – ukazuje profesor dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije u Beogradu.

Osim povećanja saznajnih i intelektualnih mogućnosti u poslednje vreme sve se više govori i o moralnom usavršavanju ličnosti. Serotonin i oksitocin utiču saosećajnost, a poznato je da se prirodnim putem više luče kod žena. Empatija je osnova mnogih moralnih načela, a osobe obdarene tom sposobnošću sklonije su da da čine dobra dela i da pomažu drugima. Ili kako se to i u mnogim religijama propoveda, a naglašeno je i u hrišćanstvu – „Ne čini drugom ono što ne želiš da čine tebi” ili „Dajte i biće vam dato”.

Naš sagovornik navodi primer: dešava nam se da često prođemo pored prosjaka kome je potrebna pomoć, i u žurbi uvek nađemo neki izgovor tipa „jao, novčanik mi je u torbi, žurim”. Pomislimo da je trebalo da damo neki prilog, ali nas mrzi i tražimo izgovore. Verovatno je razlog tome što često nemamo dovoljno empatije prema drugima, a uzimanjem odgovarajućih lekova možda bismo mogli postati saosećajniji i skloniji milosrdnim postupcima. Ta vrsta farmakoloških intervencija još uvek nije efikasna, ali to je budućnost koja se ne može izbeći – smatra dr Rakić

Naravno, pojašnjava naš sagovornik, nije sve ni u saosećajnosti, jer se zlo mora kažnjavati, ne možete reći: „Dobro, on je ubica, ali ajde da mu  oprostimo, mnogo je patio u životu, jadan, itd.”. Elementarno osećanje pravde podrazumeva da svako zlo povlači kaznu.

Fenomen takozvanog moralnog poboljšanja za sada deli naučnike jer neki smatraju da je država dužna da ga sprovodi nad svakim pojedincem. Tu teoriju najviše zastupaju Šveđanin Person i Australijanac rumunskog porekla Savulesku, obojica sa Oksforda.

– Zalažem se za to da bi čoveku trebalo ostaviti slobodu da bira da li će koristiti stimulanse koji će ga navoditi na moralnije postupanje. Poboljšanje je time dozvoljeno, ali svako od nas ipak zadržava svoju slobodu da bira kako će postupati, što je u judeohrišćanskoj tradiciji ključno. Ima više puteva koje možemo odabrati, a na nama je da odlučimo za koji ćemo se opredeliti – kaže dr Vojin Rakić.

Neki od naučnika smatraju da je primena biomedicinskih sredstava na zdravim ljudima  društveno neprihvatljiva, jer može dovesti do promena ljudske fiziologije i genetike, i u krajnjem ishodu, „rekonstrukcije” ljudi. Nasuprot njima su oni koji u biomedicinskm, pa i saznajnih (kognitivnih) poboljšanjima ne vide rizike veće od onih koji nosi uobičajeno lečenje bolesnih ili vakcinacija zdravih ljudi.

Inače dobrovoljno moralno biopoboljšanje počinje da izrasta u specifičnu koncepciju poboljšanja koju odnedavno zastupa nova srpska škola bioetike Centra za bioetičke studije, a koja se neformalno opisuje kao „treća pozicija”.

U nekim slučajevima se dejstvo serotonina pokazalo kao veoma loše. Čak se dešavalo da su oni koji su se od njega odvikavali  počinili masovna ubistva. Treba biti oprezan, ali ne treba gajiti iluzije da se u budućnosti neće sve više posezati za lekovima ove vrste. Treba očekivati i da farmakologija napreduje, pa i da lekovi u budućnosti budu savršeniji i bolji, s manje neželjenih efekata. Gledajući unazad kroz ljudsku evoluciju, poboljšanje ne predstavlja novu aktivnost. Ljudi su tokom istorije nastojali da uz primenu pomoćnih sredstava unaprede i poboljšaju svoje postojeće kapacitete. Zabrana lekova prošla bi verovatno kao i prohibicija alkohola. Potrebna je edukacija stanovništva, uključujući edukaciju putem medija, kako bi se rasvetlile sve pojedinosti ove problematike, ali svakako ne i zabrana biopoboljšanja, naglašava dr Vojin Rakić. On dodaje da su i dalje aktuelna mnoga tradicionalna pitanja kao što su abortus, eutanazija i palijativna nega starih lica. Tim tradicionalnim temama pridružile su se odnedavno debate o izazovima  novih biotehnologija, kao što su već pomenuto kognitivno i moralno biopoboljšanje, kloniranje, korišćenje i čuvanje matičnih ćelija.

– Vrlo je verovatno da će u narednim godinama i decenijama biti sve više roditelja koji će u odgovorajućim ustanovama čuvati pupčanu vrpcu i posteljicu svojih novorođenčadi. Razlog tome je što one sadrže matične ćelije – ćelije od kojih se mogu dobiti sve vrste drugih ćelija – a njima se mogu lečiti neizlečive bolesti. Nauku ne možete zaustaviti, a čak i kad je krajnje destruktivna zabraniti naučni razvoj je iluzija. Samo moramo biti dovoljno pametni da na pravi način koristimo naučna dostignuća, a da pri tome ne uništimo sebe. Zato je bioetika toliko važna. Ona pomaže ne samo lekarima, već i naučnicima da rade na dobrobit ljudi, kako pojedinaca, tako i ljudskog roda uopšte – zaključuje direktor Centra za bioetičke studije.

Dragoljub Stevanović

 

 

 

2 thoughts on “Pilula za bolje učenje

  1. Povratni ping: Дневна доза знања | Био-блог

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s