ŠTA JE FUNKCIONALNA PISMENOST

1234533_294918680660292_9842764_nИзраз функционална писменост први помиње Греј 1956. године, али је у првих неколико деценија разматрања проблематике и дефинисања проблема функционалне писмености акценат био на прагматичном и економско-технолошким виђењу те синтагме. Крајем 80-их и почетком 90-их година нагласак се премешта на друштвене аспекте појма писмености. Британски теоретичар Брајан Стрит[2] први говори о различитим „праксама писмености“. Р. Кулић и И. Ђурић савремени концепт функционалне писмености дефинишу као концепт који подразумева знања, вештине и вредности које појединцу омогућавају контролу сопственог живота на квалитетан начин, обављање основних грађанских дужности и решавање различитих проблема на послу, у породици и у друштвеном животу уопште.[3] Као што има своје заговорнике, концепт функционалне писмености има и врло озбиљне критичаре који страхују над судбином образовања које се заснива на практичним, употребљивим знањима и вештинама које су потребне тржишту рада и економији. По њиховом мишљењу то није главна сврха образовања нити залог напретка. Знања по себи морају постојати и даље као категорија која: оплемењује и васпитава; преноси најбоље од свега што се сазнало, створило и десило у прошлости; успоставља временску конверзацију људске врсте; отвара ум за културне и научне хоризонте са којима се људи у животу не би сусрели на систематичан начин као што могу у школи… Један од критичара функционалне писмености, професор филозофије на Универзитету у Бакингему у Великој Британији Антони Охир (Antony O’ Hear) функционалну писменост сматра трендом и заступа тезу да образовање не би требало уопште посматрати као могућег чиниоца друштвене, економске или неке друге промене. У исти ранг моде он сврстава и критичко мишљење као вештину која се, тобоже, постиже функционализацијом знања. Антони Охир има врло логичан аргумент за то – не можете о нечему критички промишљати уколико о предмету мишљења немате широк спектар знања. А где ћемо га стећи ако се методе и технике традиционалне школе, као што је предавање, прогласе фактором ремећења или кочницом у стицању функционалне писмености? С тим у вези он помиње методе које предлажу заговорници функционалних знања и каже да често баш пажљиво вођене радионице спречавају критичко мишљење, јер се кроз планиране активности учесници воде ка жељеним исходима и пожељним и очекиваним мишљењима и вредностима. На предавању се то не може десити јер док слуша, ученик истовремено може да гради сопствени критички став о томе, и једино што недостаје јесу подстицаји и ситуације у којима или поводом којих ће га изнети. Чак ни обезбеђивање таквих ситуација у наставном процесу Охир не сматра потребним јер ће их сам живот обезбедити. Главни циљ образовања, истиче он, јесте уклањање незнања, а не опскрбљивање младих практичним вештинама којима ће они учинити нешто за себе, с неизвесним изгледима какве ће то последице имати за друштво, па и човечанство.[4]

http://obrazovneparadigme.pbworks.com/w/page/63596015/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8

 

ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВИЈАЊА ФУНКЦИОНАЛНИХ ЗНАЊА

Бити функционално писмен значи протумачити контекст у оквиру којега је неки податак дат, схватити и довести ствари у одређену везу, користити научено знање у различитим ситуацијама.

Podsticanje izgradnje funkcionalnog znanja

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=0CDMQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.kreativnaskola.rs%2FPreuzimanje_Materijali%2FPodsticanje%2520izgradnje%2520funkcionalnog%2520znanja.docx&ei=ncxOU8vuHqmS7AbasoGAAg&usg=AFQjCNGxcNP374jEE9rxv9

 

 

2 thoughts on “ŠTA JE FUNKCIONALNA PISMENOST

  1. Povratni ping: Da li ste pismeni? « eXperiment

  2. Povratni ping: Орка против ајкуле, а телевизија против интелигенције | Био-блог

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s