Archive | april 2014

13 ŽIVOTNIH FRAZA GABRIJELA MARKESA-IN MEMORIAM

markes

1.  Volim te ne zbog toga šta si ti, već zbog toga šta sam ja kad sam pored tebe.

2.  Nijedna osoba ne zaslužuje tvoje suze, a ona koja ih zaslužuje neće te nikada rasplakati.

3.  Ako te neko ne voli onoliko koliko bi ti željela, to ne znači da te ne voli cijelim svojim bićem.

4.  Pravi prijatelj je onaj koji te drži za ruku, a istovremeno ti dira srce.

5.  Najgori način da ti neko nedostaje je da sjediš pored njega i znaš da ga nikada nećeš imati.

6.  Nikada nemoj prestati da se smiješ, čak ni kada si tužna. Neko će se možda zaljubiti baš u tvoj osmijeh.

7.  Za nekoga si još samo jedna osoba na svijetu, a za nekoga si cijeli svijet.

8.  Nemoj provoditi vrijeme sa nekim kome nije stalo da provodi vrijeme sa tobom.

9.  Možda Bog želi da upoznaš mnogo pogrešnih ljudi prije nego što upoznaš onog pravog i na tome ćeš mu, kad se to bude desilo, biti zahvalna.

10.  Ne plači zato što se završilo. Raduj se zato što se dogodilo.

11.  Uvijek će biti ljudi koji će te povrijediti. Nastavi da vjeruješ, samo budi opreznija.

12.  Postani bolja osoba i budi sigurna da znaš ko si prije nego što sretneš nekog novog, i nadaj se da ta osoba zna ko si ti.

13.  Ne opiri se toliko. Najbolje stvari se dešavaju onda kada ih ne očekuješ.

ZAPAMTI – NIŠTA SE NE DEŠAVA BEZ RAZLOGA

Život je poput priče, nije važno koliko je dug, već koliko je dobar. Ono što je prošlo, više ne postoji, ono što će biti, još nije došlo. Postoji samo jedna tačka u kojoj se sastaju i prošlo i buduće.
U TOJ TAČKI CIJELI JE TVOJ ŽIVOT.
ISKORISTI JE.

Gabrijel Garsija Markes

Izvor:http://www.mudremisli.com/2011/01/13-zivotnih-fraza-2/

Takmičenje Dabar 2014 – Najava za 2015

ДАБАР

Takmičenje Dabar 2015

Premijerno možemo da najavimo da će se pored školskog takmičenja ,,Dabar“ školske 2014/2015 godine organizovati prvi put i državni nivo takmičenja u saradnji sa PDIS Niš, UPIS Novi Sad i ITHS srednjo školom za informacione tehnologije iz Beograda. U Kruševcu je 27 Februara osnovano i registrovano udruženje ,,IT – UPS“ (Informacione tehnologije – Udruženje profesora Srbije) koje je postalo zvaničan deo ,,Bebras“ ( Međunarodne ,,Dabar“ organizacije).

Srbija je školske 2013 godine oborila rekord po broju učenika prve godine takmičenja (U odnosu na broj učenika u zemlji), zahvaljujemo svim kolegama koji su učestvovali na zajedničkom uspehu. Iz Litvanije smo dobili sve pohvale, prijatno iznenađenje smo bili.

Pripreme takmičenja za školsku 2014/2015 godinu uveliko traju. Očekujemo da naša delegacija otputuje na godišnji skup ,,Međunarodna Dabar radionica zadataka“ koji se organizuje u litvaniji – Vilnus koji traje od 1. do 7. Juna 2014 godine gde ćemo predstaviti naše predloge zadataka za naredno takmičenje, naš sistem nastave informatike i računarstva u osovnim i srednjim školama i primereno reprezentovati Srbiju.

Takođe premijerno najavljujemo uvođenje dve nove kategorije takmičenja.

Za učenike 1. i 2. Razreda osnovne škole i učenike 3. i 4. Razreda osnovne škole, tako da ćemo 2014/2015 godine imati 6 kategorija takmičenja i pokrivene sve uzraste osnovnih i srednji škola.

Predsednik udruženja ..IT – Udruženje profesora Srbije“:

MSc. Prof. Tehnike i informatike Milan Rajković

Skraćenice u srpskom jeziku

1002811_518884754837982_1909988413_n

 

Reči ili grupe reči se često skraćuju da bi se u pisanju uštedelo u prostoru ili da bi se dobilo u vremenu prilikom govorenja. Najčešće se skraćuju duge reči, ili reči koje se često upotrebljavaju. Prilikom skraćivanja mora se voditi računa da tekst ne izgubi svoju razumljivost.

http://saznajlako.com/2014/04/17/skracenice-u-srpskom-jeziku/

NTC sistem učenja – deca genijalci umesto bubalica

 

0_786fb_54e96598_S

 

O čemu se, zapravo, radi u NTC sistemu učenja i zašto se on sa uspehom primenjuje?

 

NTC sistem učenja – deca genijalci umesto bubalica

Čovek je doneo kući 20 životinja, istog oblika, veličine i boje. Ubrzo je shvatio da jedna vredi više od ostalih 19 zajedno. Šta je to?

Ovu običnu pitalicu koju pogađaju deca, lako rešavaju oni koji vladaju funkcionalnim i asocijativnim znanjem. Oni koji su sticali reproduktivno znanje, muče se da pronađu odgovor.

Neću odmah da vam dam odgovor, nego bih vas zamolio da zamislite sledeće: deca dolaze u prvi razred osnovne škole, a već znaju da pišu, čitaju, podjednako dobro znaju i latinicu i ćirilicu. Mogu da nabroje sve planete u sunčevom sistemu, ispričaju šta je to “što izlazi iz vulkana”, objasne zašto je negde dan, a negde noć u isto vreme i izvanredno povezuju stvari, barataju asocijacijama.

Takve stvari zaista i postoje, a ovih malih genijalaca svake godine u Srbiji je sve više, i to zahvaljujući “NTC sistemu učenja” koji se primenjuje u brojnim vrtićima u našoj zemlji. Ono što je najbolje u njemu, jeste činjenica da deca uče sve sa zanimanjem, a ne napamet, ohrabrena su da postavljaju pitanja, istražuju, budu aktivna i kreativna, razvijaju svoj intelekt brže od ostalih vršnjaka, ali i da se igraju i uživaju u svemu tome.

O čemu se, zapravo, radi u NTC sistemu učenja i zašto se on sa uspehom primenjuje?

Po novim istraživanjima, poremećaji u učenju (čitanje, pisanje, računanje), govoru (disleksija i drugo), motorici, fizičkom razvoju (kriva kičma, ravna stopala), koji se javljaju već u drugom i trećem razredu osnovne škole, ili ranije, nastaju usled nedostatka pojedinih aktivnosti u najranijem detinjstvu. Obično su u pitanju igre koje su u međuvremenu “nestale” – kao što su skakanje, rotacija, ili klikeri, lastiš, žmurke, itd. Upravo te aktivnosti podstiču stvaranje sinapsi (veza između nervnih ćelija), koordinaciju mišića, celokupnog tela i inteligenciju. Sa druge strane, živimo u vremenu kada su deca najvećim delom statična, ispred televizora i kompjutera, po tri ili četiri sata dnevno, što im nimalo ne pomaže u razvoju, jer ne stimuliše pomenute sinapse.

Roditelji, ne znajući, dozvoljavanjem pojedinih aktivnosti onemogućavaju pravilan razvoj svoje dece. Preterano gledanje televizije, igranje video igrica, nedostatak grafomotoričkih aktivnosti, fizička neaktivnost – oštećuju i smanjuju razvoj pojedinih bioloških potencijala.

Sa druge strane, kada deci brane skakanje po krevetu, okretanje u krug, kupuju im patike sa «čičkom» da se dete ne opterećuje vezivanjem pertli – time sprečavaju neke izuzetno korisne aktivnosti.

 

NTC sistem učenja – deca genijalci umesto bubalica

Čovek je doneo kući 20 životinja, istog oblika, veličine i boje. Ubrzo je shvatio da jedna vredi više od ostalih 19 zajedno. Šta je to?

Ovu običnu pitalicu koju pogađaju deca, lako rešavaju oni koji vladaju funkcionalnim i asocijativnim znanjem. Oni koji su sticali reproduktivno znanje, muče se da pronađu odgovor.

Neću odmah da vam dam odgovor, nego bih vas zamolio da zamislite sledeće: deca dolaze u prvi razred osnovne škole, a već znaju da pišu, čitaju, podjednako dobro znaju i latinicu i ćirilicu. Mogu da nabroje sve planete u sunčevom sistemu, ispričaju šta je to “što izlazi iz vulkana”, objasne zašto je negde dan, a negde noć u isto vreme i izvanredno povezuju stvari, barataju asocijacijama.

Takve stvari zaista i postoje, a ovih malih genijalaca svake godine u Srbiji je sve više, i to zahvaljujući “NTC sistemu učenja” koji se primenjuje u brojnim vrtićima u našoj zemlji. Ono što je najbolje u njemu, jeste činjenica da deca uče sve sa zanimanjem, a ne napamet, ohrabrena su da postavljaju pitanja, istražuju, budu aktivna i kreativna, razvijaju svoj intelekt brže od ostalih vršnjaka, ali i da se igraju i uživaju u svemu tome.

O čemu se, zapravo, radi u NTC sistemu učenja i zašto se on sa uspehom primenjuje?

Po novim istraživanjima, poremećaji u učenju (čitanje, pisanje, računanje), govoru (disleksija i drugo), motorici, fizičkom razvoju (kriva kičma, ravna stopala), koji se javljaju već u drugom i trećem razredu osnovne škole, ili ranije, nastaju usled nedostatka pojedinih aktivnosti u najranijem detinjstvu. Obično su u pitanju igre koje su u međuvremenu “nestale” – kao što su skakanje, rotacija, ili klikeri, lastiš, žmurke, itd. Upravo te aktivnosti podstiču stvaranje sinapsi (veza između nervnih ćelija), koordinaciju mišića, celokupnog tela i inteligenciju. Sa druge strane, živimo u vremenu kada su deca najvećim delom statična, ispred televizora i kompjutera, po tri ili četiri sata dnevno, što im nimalo ne pomaže u razvoju, jer ne stimuliše pomenute sinapse.

Roditelji, ne znajući, dozvoljavanjem pojedinih aktivnosti onemogućavaju pravilan razvoj svoje dece. Preterano gledanje televizije, igranje video igrica, nedostatak grafomotoričkih aktivnosti, fizička neaktivnost – oštećuju i smanjuju razvoj pojedinih bioloških potencijala.

Sa druge strane, kada deci brane skakanje po krevetu, okretanje u krug, kupuju im patike sa «čičkom» da se dete ne opterećuje vezivanjem pertli – time sprečavaju neke izuzetno korisne aktivnosti.

,

Saveti osnivača NTC učenja, Ranka Rajovića, za bolji razvoj dece:

a) Do sedme godine dete da gleda edukativne emisije na televiziji i crtane filmove – jedan do dva sata najviše

b) Dete na kompjuteru treba da provodi oko pola sata do sat vremena dnevno. Ali, i to je mnogo ako dete u ostatku dana nema kompenzatornih aktivnosti – motoričke i grafomotoričke vežbe, razvoj asocijativnog razmišljanja.

c) Za mlađi predškolski uzrast treba organizovati vreme tako da su deca što više u prirodi, u igrama loptom, vijačom, lastišem. 

d) Potrebno je što više igara sa rotacijom oko svoje ose, vežbe ravnoteže, trčanje, preskakanje, provlačenje. 

e) Deca veoma rano pokazuju sposobnost prepoznavanja složenih apstraktnih simbola (marke automobila, zastave zemalja…), ali tu sposobnost treba dalje razvijati kroz igre memorije, slagalice (pazl) i slično.

,

Korisni efekti programa “Mensa – NTC sistem učenja”

• Podiže se nivo intelektualnih sposobnosti sve dece koja učestvuju u programu;

• Sprečava se poremećaj koncentracije i pažnje, kasnije u školskom periodu (disleksija);

• Razvija se koordinacija pokreta i motorike;

• Razvija se brzina razmišljanja i zaključivanja (funkcionalno znanje);

• Sva deca imaju korist od programa, a posebno je koristan za detekciju darovite dece i podsticanje razvoja darovitosti;

• Povećava se broj neuronskih veza, što uz specifične vežbe povećava kapacitet mozga za obradu informacija.

Od čega se NTC sistem sastoji:

PRVA FAZA: Dodatna stimulacija razvoja sinapsi – vežbe za motoriku, grafomotoriku i akomodaciju oka.

DRUGA FAZA: Stimulacija razvoja asocijativnog razmišljanja: nivo 1 – apstrahovanje, vizuelizacija; nivo 2. apstraktna klasifikacija i serijacija; nivo 3. – asocijacije, muzika.

TREĆA FAZA: Stimulacija razvoja funkcionalnog razmišljanja: 1. Zagonetne priče; 2. Zagonetna pitanja, konvergentno razmišljanje; 3. Stimulativna pitanja, divergentno razmišljanje.

Sećate li se pitalice sa početka?

Odgovor je: Doneo je školjke! – U jednoj je našao biser.

REFERENCE:

http://www.mensa.rs/sr/sigovi/ntc/sistem-ucenja/prvi-deo/

http://www.najboljamamanasvetu.com/2011/02/zaboravljene-igre-podsticu-razvoj-decijeg-uma/

Izvor:http://ndfblog.org/SR/ntc-learning-system/

AKTIVNO SLUŠANJE

559011_760735223936682_877037619_n

„Razlog zbog kojeg imamo dva uha, a samo jedna usta je da bismo mogli više slušati, a manje govoriti.“

Latinska poslovica

Čuti i slušati nije isto. I dok većina ljudi može da čuje, mnogo manji broj njih aktivno sluša. Osnovni razlog iz kojeg ljudi nisu skloni aktivnom slušanju je činjenica da ono podrazumeva trud i prilagođavanje.

Aktivno slušanje se sastoji iz nekoliko faza: čujemo, pažljivo obrađujemo informacije, pamtimo i o njima razmišljamo, zainteresovani smo i, naposletku, razumemo ih. Aktivno slušanje za cilj ima razumevanje onoga što nam neko govori. Ukoliko prođemo kroz sve faze koje podrazumeva aktivno slušanje, a i dalje ne razumemo sagovornika, subfaza koja se odnosi na našu zainteresovanost će nas podstaknuti da pitamo ono što nismo odmah shvatili. Sve pobrojane faze, pored autentične zainteresovanosti za sadržaj koji sagovornik iznosi, podrazumevaju strpljenje. Budući da su ljudi danas sve nezadovoljniji, logično je da su i nestrpljiviji. Kada se nestrpljivost nađe u verbalnoj razmeni informacija, tu, zapravo, ni nema razmene. Komunikacija je narušena, ljudi nesposobni da čuju, sagovornici povodom toga nezadovoljni, a sve priče koje su pokušali da ispričaju, zapravo su ostale nesaslušane, izgubljene.

Pošto aktivno slušanje podrazumeva obradu informacija, pamćenje i razmišljanje, sagovorniku ćete pokazati da ga aktivno slušate ukoliko postavljate potpitanja svaki put kada vam se učini da je nešto kontradiktorno ili, jednostavno, neki deo poruke niste sasvim razumeli.  Aktivno slušanje se završava razumevanjem. Potpitanja, u toku razgovora, omogućavaju vam da zaista razumete ono što je sagovornik želeo da vam prenese. Naposletku, da biste bili sigurni da ste adekvatno razumeli sagovornika, proverite to s njim. Jednostavno ga pitajte da li ste dobro shvatili to što je želeo da vam prenese. Time ste ,prošli kroz sve korake aktivnog slušanja.

Aleksandar Pejčić

VRSTE SLUŠANJA

Pasivno slušanje – u principu ne zahteva mnogo slušanja, više onako „na pola uha“ čujemo da neko u pozadini naših misli priča o nečemu dok mi s vremena na vreme ubacimo po neko „aha“ i „da“. Ovde čak ni govorom tela ne pokušavamo da ubedimo nekog da ga slušamo.

Pseudo slušanje – govor tela ubeđuje našeg sagovornika da ga slušamo (gledamo ga u oči, klimamo glavom…) dok se u našim mislima detaljno razvija plan šta ćemo raditi kada dođemo kući, koji ćemo film gledati ili bilo šta slično….

Selektivno slušanje – od svega onoga što čujemo ovom prilikom, pamtimo samo ono što nam je interesantno ili nam je u cilju da čujemo.

Doslovno slušanje – ovoje najbolji primer za razliku između pojmova čuti i slušati, ovom prilikom mi čujemo šta nam se govori ali ne uključujemo i ostale elemente komunikacije u slušanje pa samim tim možda ni ne razumemo šta nam je ispričano.

Aktivno slušanje – u potpunosti pratimo celokupni komunikacioni tok. Pažljivo slušamo šta nam se govori, na koji način je nešto rečeno i kakvim je govorom tela ispraćeno. Na ovaj način dobijamo kompletnu sliku koja nam daje mogućnost da odgovorimo na najbolji mogući način.

Da bismo postali dobar slušalac moramo imati veliku želju da razumemo druge ljude. Slušanje traži napor i pažnju. Da bismo slušali moramo nakratko potisnuti svoj stav, zarad razumevanja nekog drugog. Ali zauzvrat, to razumevanje ima težnju da nam se vrati jer i ljudi počinju nas da razumeju. Niko se naučen nije rodio, bar ne kada je slušanje u pitanju, prema tome nikad nije ni kasno to da naučimo. Sledećih nekoliko saveta će vam pomoći da krenete u dobrom pravcu:

Izvor: http://prijemni.infostud.com/saveti/Aktivno-slusanje/166

ŠTA JE FUNKCIONALNA PISMENOST

1234533_294918680660292_9842764_nИзраз функционална писменост први помиње Греј 1956. године, али је у првих неколико деценија разматрања проблематике и дефинисања проблема функционалне писмености акценат био на прагматичном и економско-технолошким виђењу те синтагме. Крајем 80-их и почетком 90-их година нагласак се премешта на друштвене аспекте појма писмености. Британски теоретичар Брајан Стрит[2] први говори о различитим „праксама писмености“. Р. Кулић и И. Ђурић савремени концепт функционалне писмености дефинишу као концепт који подразумева знања, вештине и вредности које појединцу омогућавају контролу сопственог живота на квалитетан начин, обављање основних грађанских дужности и решавање различитих проблема на послу, у породици и у друштвеном животу уопште.[3] Као што има своје заговорнике, концепт функционалне писмености има и врло озбиљне критичаре који страхују над судбином образовања које се заснива на практичним, употребљивим знањима и вештинама које су потребне тржишту рада и економији. По њиховом мишљењу то није главна сврха образовања нити залог напретка. Знања по себи морају постојати и даље као категорија која: оплемењује и васпитава; преноси најбоље од свега што се сазнало, створило и десило у прошлости; успоставља временску конверзацију људске врсте; отвара ум за културне и научне хоризонте са којима се људи у животу не би сусрели на систематичан начин као што могу у школи… Један од критичара функционалне писмености, професор филозофије на Универзитету у Бакингему у Великој Британији Антони Охир (Antony O’ Hear) функционалну писменост сматра трендом и заступа тезу да образовање не би требало уопште посматрати као могућег чиниоца друштвене, економске или неке друге промене. У исти ранг моде он сврстава и критичко мишљење као вештину која се, тобоже, постиже функционализацијом знања. Антони Охир има врло логичан аргумент за то – не можете о нечему критички промишљати уколико о предмету мишљења немате широк спектар знања. А где ћемо га стећи ако се методе и технике традиционалне школе, као што је предавање, прогласе фактором ремећења или кочницом у стицању функционалне писмености? С тим у вези он помиње методе које предлажу заговорници функционалних знања и каже да често баш пажљиво вођене радионице спречавају критичко мишљење, јер се кроз планиране активности учесници воде ка жељеним исходима и пожељним и очекиваним мишљењима и вредностима. На предавању се то не може десити јер док слуша, ученик истовремено може да гради сопствени критички став о томе, и једино што недостаје јесу подстицаји и ситуације у којима или поводом којих ће га изнети. Чак ни обезбеђивање таквих ситуација у наставном процесу Охир не сматра потребним јер ће их сам живот обезбедити. Главни циљ образовања, истиче он, јесте уклањање незнања, а не опскрбљивање младих практичним вештинама којима ће они учинити нешто за себе, с неизвесним изгледима какве ће то последице имати за друштво, па и човечанство.[4]

http://obrazovneparadigme.pbworks.com/w/page/63596015/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D1%86%D0%B5%D0%BF%D1%82%D0%B8%20%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B5%20%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8

 

ПОДСТИЦАЊЕ РАЗВИЈАЊА ФУНКЦИОНАЛНИХ ЗНАЊА

Бити функционално писмен значи протумачити контекст у оквиру којега је неки податак дат, схватити и довести ствари у одређену везу, користити научено знање у различитим ситуацијама.

Podsticanje izgradnje funkcionalnog znanja

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=0CDMQFjAB&url=http%3A%2F%2Fwww.kreativnaskola.rs%2FPreuzimanje_Materijali%2FPodsticanje%2520izgradnje%2520funkcionalnog%2520znanja.docx&ei=ncxOU8vuHqmS7AbasoGAAg&usg=AFQjCNGxcNP374jEE9rxv9

 

 

Палиндроми

Школа - мотив за најлепша дела!

Обожавам палиндроме!2

Израз палиндром долази из грчког језика – палин = натраг + дромос = пут – односно, „оно што тече уназад“. Наиме, палиндром је реч или фраза која се може читати с лева на десно и с десна на лево, а да јој се значење не промени. Тако на људскоме телу имамо чак три палиндрома – око, капак и кук.

ЗАШТО ПАЛИНДРОМ?
Историја палиндрома стара је више хиљада година. Писали су их у античкој Грчкој и Риму, а има података о појави палиндрома и пре античког времена. Иако се званично творцем палиндрома сматра грчки песник Сотад из Маронеје, нови примери указују на то да се први палиндроми јављају код Словена у преантичком периоду.
Палиндроме су писали клесари стећака у средњовековној Босни, Марко Марулић, српски писци и песници из 16. и 17. века, Захарије Орфелин, Христифор Жефаровић, писци и песници маниризма, П. П. Његош, Симо Матавуљ, Борислав Пекић, Милорад Павић…

View original post 192 more words

Синоними, хомоними, антоними

Школа - мотив за најлепша дела!

СИНОНИМИ  су речи различитог облика, а истог или сличног значења.

* кућа: дом, стан, дворац, колиба…

* весео: срећан, радостан, ведар, расположен…

* смејати се: кикотати се, осмехивати, смешкати се…

Различит облик, а исто или слично значење могу имати: именице, придеви и глаголи.

АНТОНИМИ су речи супротног значења.

Именице:                                  Придеви:

младост – старост                   црно – бело
срећа – туга                           велики – мали
љубав – мржња                      весео – тужан
богатство – сиромаштво          леп – ружан
слога – неслога                       оштар – туп
тишина – бука

Глаголи:      …

View original post 209 more words