Земљиште

З Е М Љ И Ш Т Е

th4

Данас је велики слој Земљине површине покривен слојем земљишта. У планинским крајевима тај слој је тањи, док у равницама, на површинама које се обрађују, износи и читава два метра. Некада давно тог слоја није било. Чврсти део земљине површине – копно, чиниле су само стене.

НАСТАНАК ЗЕМЉИШТА

Векови су пролазили и изглед Земљине површине се поступно мењао. Под дејством сунчеве топлоте стене су се дању загревале и шириле. Ноћу, кад температура падне, стене су се хладиле и скупљале. Због тог ширења и скупљања на стенама су се прво појавиле пукотине. У њима се задржавала кишница. Када је температура бивала испод нуле вода је прелазила у своје чврсто стање – лед. Пошто лед заузима више простора од воде од које је настао, пукотине су постајале све веће и веће. Делови стена су се одламали. Под дејством ветра и водених бујица ти комади стена и даље су се уситњавали. На крају су постали ситни као зрнца песка.
На тим уситњеним деловима стена населиле су се прве копнене биљке. Делови угинулих биљака мешали су се са минералним честицама стена и тако је, током дугог низа векова, настајало земљиште.

Ерозију чине  промене на површинском слоју земљишног рељефа, које настају као последица деловања кише, снега мраза, температурних разлика, ветра и текућих вода

САСТАВ ЗЕМЉИШТА

Земљиште (тло) се састоји од чврстих делића – честица песка и још ситнијих честица глине. У тлу се налазе и остаци угинулих биљака и животиња и минералне материје – соли, настале растварањем стена. У зависности од врсте тла, у њему се налазе вода и ваздух. Вода у земљишту раствара минералне материје, па их биљке својим кореном могу упијати, а такође је неопходна и животињама које у њему живе. Земљиште у коме има више ваздуха је растресито, а ваздух је такође потребан и биљкама и животињама у процесу дисања. Стварању плодног тла доприносе и сићушни организми – бактерије и микроорганизми, које живе у земљишту и изазивају труљење биљних и животињских остатака.

th3

УТИЦАЈ ЧОВЕКА НА СТВАРАЊЕ ЗЕМЉИШТА

Поред ових природних фактора, човек својом активношћу значајно доприноси стварању земљишта: исуштвањем или наводњавањем терена, ђубрењем, озелењавањем, сечом шума и различитим начинима обраде, јер од количине земљишта и његове плодности зависи исхрана, а индиректно и здравље људи.

ВРСТЕ ЗЕМЉИШТА

text2mindmap

Земљиште није на свим местима истог састава и плодности. Особине земљишта утичу на раст и развиће биљака, као и на начин и брзину његове обраде. Да би људи знали које мере и начине обраде земљишта да примене како би побољшали и повећали своје приносе, морају да познају карактеристике појединих врста земљишта. У зависности од количине одређених састојака у земљишту, хумуса , растреситости, пропустљивости, влажности и плодности, разликујемо одређене врсте земљишта.

Хумуша је земљиште које садржи велику количину хумуса. Хумус је мешавина тамносмеђе боје добијена у земљишту распадањем органских материја, тј.  остатака корења,  лишћа,  птичијег перја, угинулих инсеката,  лешеваа малих животиња,  измта, итд.  Мекана је,  добро упија воду и извор је минералних материја за биљку.
Пескуша је земљиште које садржи доста песка. Обично се налази поред река. Лака је за обраду, јер се не лепи за оруђа. Брзо пропушта воду, брзо се загрева, али и суши. Усеви на њој добро успевају само кишних година или уколико се наводњавају, а када су дуготрајне суше, могу сасвим да пропадну. Плодност јој се може повећати додавањем стајског ђубрива.
Глинуша је земљиште које од свих састојака највише садржи глину. Тешко је за обраду, јер је збијено, влажно и јако лепљиво. Споро се суши и загрева. Када се загреје – стврдне се. Погодно је за биљке којима је у сушном периоду потребно више влаге. Плодност јој се може повећати додавањем стајског ђубрива, пепела или кречњака. Уколико је количина глине мања, а садржи извесне количине песка, такво земљиште називамо иловача.
Кречуша или кречњачко земљиште заступљено је у брдовитим крајевима богатим кречњаком. Лако се обрађује, добро упија и пропушта воду, јер је растресита. Да би усеви на њој добро родили, потребно је доста кише и ђубрива.

Многобројне врсте земљишта које се разликују међу собом по следећим особинама: крупноћи честица (растреситости), упијању воде (пропустљивости), задржавању воде (влажности), боји и неком другим својствима, могу се према плодности сврстати у четири основна типа: црница, црвеница, пепељуша и слатина.
Црнице су распрострањене по равничарским пределима. Богате су хумусом и тамне боје. Умерено пропуштају воду и због црне боје брзо се загревају. Равна површина онемогућава киши спирање хумуса и минералних материја, па су ова земљишта веома плодна.
Црвенице се налазе у крајевима где је много топлије и има више влаге. Хумус се тамо брзо распада, вода га раствара и полако односи. У земљи заостају честице гвожђа и алуминијума, па је земљиште због тога црвенкасте боје. Има је у приморју и спада у плоднија земљишта.
Пепељуше су добиле назив по сивкастој боји сличној пепелу. Има их у областима хладније климе са доста падавина. Из овог земљишта вода раствара, испира и односи минералне материје, а оставља песак. Ако се земљиште налази на нагнутим странама, где је испирање брже, плодност је мала. Код нас је највише заступљена у западној Србији.
Заслањена земљишта – слатине стварају се тако што соли подземних вода доспевају и остају у површинским слојевима земљишта. Изразито су неплодна земљишта, али се наводњавањем и ђубрењем могу оспособити за обраду. На њима могу да успевају дуван и сунцокрет, а код нас их има у Банату, Бачкој и понегде у Срему.

УТИЦАЈ ЧОВЕКА НА СМАЊЕЊЕ ОБРАДИВИХ ПОВРШИНА

Ширењем насеља, индустријских објеката и изградњом саобраћајница смањују се површине под обрадивим земљиштем, пашњацима и шумама. Бацањем отпадака индустријске производње (шљака, пепео), из рудника (јаловина), и домаћинстава (папир, пластика, конзерве, боце и др.) земљиште се засипа и загађује.

Земљиште се загађује и све већом употребом отрова за сузбијање корова и биљних штеточина и неправилним, прекомерним додавањем вештачког ђубрива. Отпадака и депонија има различитих порекла и различитог деловања на земљиште (отпаци прехрамбене индустрије, фекалије, амбалажа, одбачени предмети – уређаји, делови намештаја…) Санирање постојећих депонија и рециклажа неких сировина (хартија, картон, стакло) само су неке од могућности делимичне заштите и смањења загађивања земљишта.

ЗАГАЂЕЊЕ ЗЕМЉИШТА

Најчешћи облици загађивања земљишта су:

text2mindmap

– појава значајних концентрација отровних материја,
– значајно повећање концентрације појединих елемената, као што су различити фосфати и нитрати,
– појава патогених организама, бактерија и вируса услед контакта са фекалним водама,
– појава радиоактивних материја које у земљиште долазе или из подземних вода или путем атмосферских падавина.

Последице загађивања земљишта не осећају само чланови копнених екосистема, већ и водени екосистеми у близини. Многобројни отрови и загађујуће материје спирањем долазе до подземних вода, а преко њих и до речних токова. Од њих нису заштићени ни људи, јер готово све загађујуће материје из земљишта кроз ланце исхране који се непрекидно одвијају у екосистемима завршавају у телима биљака или животиња којима се хранимо или налазе свој пут подземним водама до језера, бунара, река из којих пијемо…
Основне мере заштите подразумевају смањење употребе загађујућих материја у пољопривреди и опште смањење загађивања ваздуха и воде. Добро припремљена санитарна поља за депоније које ће на крају своје употребе бити затрпане и разграђене природним путем, без опасности по земљиште и подземне воде, значајна су мера заштите земљишта. Често се и различита хемијска једињења могу користити за неутрализацију загађујућих материја у земљишту. Веома ефикасан начин заштите земљишта јесте употреба биолошких мера – засађивање биљака које су у стању да својим телима „упију“ велику количину штетних и отровних материја из земљишта.

ЗАШТИТА ЗЕМЉИШТА

Да би се земљиште успјешно штитило од загађивања потребно је познавати изворе загађивања, количину и особину загађујућих материја као и њихово штетно дејство. Зато би требало боље организовати депоније ( места где се одлаже отпад), рециклирати отпад који може поново да се преради, пошумљавати површине како би се спречила ерозија и наравно вратити природном начину обраде ђубрења земљишта кад год је то могуће .

th1 ПИТАЊА:

  1. Шта је тло ( земљиште)?
  2. Настанак земљишта.
  3. Састав земљишта.
  4. За које земљиште кажемо да је плодно?
  5. Шта је растресито земљиште?
  6. Шта све садржи плодно земљиште?
  7. На који начин човек штити земљиште од испирања и поплава?
  8. Које животиње доприносе томе да земљиште буде плодније?
  9. Зашто је земљиште важно за животиње?
  10. Зашто је земљиште важно за биљке?
  11. Зашто је земљиште важно за човека?
  12. Утиај човека на земљиште.
  13. Врсте земљишта.
  14. Шта је пескуша?
  15. Шта је глинуша?
  16. Шта је хумуша?
  17. Шта је кречуша?
  18. Шта је црница?
  19. Шта је црвеница?
  20. Шта је пепељуша?
  21. Шта су слатине?
  22. Шта је ерозија?
  23. Шта је екологија?
  24. Загађивање земљишта?
  25. Шта је депонија?
  26. Шта је рециклажа_
  27. Шта је екологија?
  28. Како сунце утиче на настанак земљишта?
  29. Како вода утиче на настанак земљишта?
  30. Како ваздух ( ветар) утиче на настанак земљишта?

250px-Terra_RossaIzvor:

http://ruzicavukelic.wordpress.com/%D0%B5-%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5/%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%B5/

 

 

 

 

One thought on “Земљиште

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s