Šta je Senzorna integracija ?

 

1424539_257256144426546_458839690_n

 

 

 

Senzorna integracija predstavlja organizaciju svih informacija koje se obrađuju u mozgu, da bi mogli da funkcionišemo u svakodnevnim životnim aktivnostima.  Senzorna integracija pomaže ljudima da shvate svet oko sebe zato što  konstantno dobijamo informacije iz naših čula. Razmislite o svim senzacijama koje osećate dok se  oblačite, kupate, hodate, vozite bicikl. Zamislite šetnju kroz tržni centar, sva su vam čula aktivna možete da osetite miris brze hrane, eteričnih ulja i da znate da prolazite pored određene prodavnice. Svesni ste položaja svoga tela i ne sudarate se sa drugim ljudima, možete da kompezujete sve senzacije, muziku, buku. Dete koje im poremećaj senzorne integracije ne može da kompenuje senzacije, njegov senzorni sistem ima problem da integriše sve informacije podjednako.  Prejake boje će smetati i dete će  žmirkati, miris hrane će mu izazivati mučninu,  govor – žamor će činiti da zatvori uši dok ga senzacije preplavljuju. Može se desi da će početi da vrišti kako bi se odbranio od suvišne buke,  a takođe  može se desiti da potrči kako bi pobegao od tog obilja informacija sa kojima ne može da se izbori.

Senzorna integracija je proces upotrebe naših čula u :

Senzorna-integracija-procesSvi mislimo da postoji  pet čula, ali zapravo ih ima sedam: zvuk, vid, miris, ukus, dodir. Međutim postoje i proprioceptivno čulo iz koga primamo informaciju o položaju tela u prostoru, kao i vestibularno čulo iz koga primamo informaciju o ravnoteži i pokretu .

Čulo dodira- taktilitet

Ovo čula nam daje informaciju o dodiru preko kože. Svaki put kada nešto dodirnete ili Vas neko dodirne, primate mnoštvo informacija koje potiču iz čula dodira. To Vam omogućuje da napravite razliku između prijatnog dodira i stiska . Da razlikujete toplo od hladnog,  da prepoznate razne teksture čak i dodirom zatvorenih očiju.  Na primer  : Dete koje ima teškoće da integriše taktilni stimulans (dodir ) može izbegavati iskustva kao što je prljanje ruku bojom dok crta, igranje u pesku, jer je za njega dodir peska kao dodir najjače šmirgle po koži,  ili bilo kojim drugim materijama.  Ovi problemi kasnije mogu rezultirati u problemima grube i fine motorike.  U školskom periodu , ova deca  mogu imati probleme u savladavanju školskih veština, pisanju , crtanju itd.

Položaj tela – propriocepcija

Propriocepcija nam daje informaciju o položaju tela. Omogućuje nam da kažemo gde nam se nalazi deo tela,  a da ne gledamo u njega, kao i da odredimo koliki stisak ćemo da upotrebimo za neku aktivnost.  Senzorno integrativna disfunkcija proprioceptivnog sistema se ogleda u stalnom pokretu deteta koje ne može da  stoji u mestu, ili da sedi mirno. Često hodaju na prstima stimulišući mišiće nogu, kako bi bolje osetili svoje noge dok hodaju.  Ovakva deca Imaju problem u školi jer stalno šetaju po učionici, samim tim ne mogu duže da usmere pažnju na neku aktivnost.  Dok sedi za stolom, pada mu glava, ne može da se fokusira na zadatak. Pošto ne može da dozira pritisak olovke na papir, ima loš rukopis, često jedva vidljiva slova,  ili čak suprotno previše velikim pritiskom na papir -pocepa ga. Ono ne može da odredi kolika sila ili pritisak su mu potrebni da bi izvršio neku radnju. Često se sudara sa drugima pri hodu. Nema razvijene šeme akcija, pa ne može da vozi bicikl, rošule ili da radi slične aktivnosti kao njegovi vršnjaci.  Ne može na pešačkom prelazu da proceni koliko je udaljen auto, da bi bezbedno prešao.

Čulo ravnoteže i pokreta- vestibularno čulo

Senzorno integrativna disfunkcija vestibularnog sistema onemogućuje pravilno držanje tela i hod. Dete se često tetura, posrće, pada i deluje nespretno. Sa proprioceptivnim  čulom, omogućava nam da pravilno držimo telo, da hodamo pravolinijski, a ne da posrćemo. Ukratko veoma je važno za dobru grubu motoriku.  Pravilno funkcionisanje ovog sistema je posebno važno za radnje gde je bitno održavanje ravnoteže tela. Dok vozi bicikl, ovaj dečak zna i oseća  koliku silu treba da upotrebi da bi okrenuo pedale, da njegove  ruke treba da drže volan bicikla i njim upravljaju,  oseća kako mu rade mišići nogu  i strujanje vazduha po celom telu.  Sve vreme održava ravnotežu svojim  telom, jer on  upravlja biciklom. Dete sa poremećajem vestibularnog sistema, će imati problem i da sedne na bicikl, a da ne govorimo o održavanju ravnoteže telom. Zajedničkom integracijom informacija iz čula  dodira, proprioceptivnog  i vestibularnog  sistema, kao i čula vida, sluha, mirisa i ukusa , omogućavaju uspešno funkcionisanje u svakodnevnim aktivnostima.

Kada igra košarku dete oseća pod prstima materijal od kog je načinjena lopta( dodir), i on može dobro da drži loptu.  Propriocepcija mu omogućuje da zauzme stav telom. Vestibularna mu omogućuje da balansira i da stoji uspravno dok koordiniše pokrete ruku . Vid mu pomaže da oceni gde je drugi igrač ili gde je koš , a sluh i da čuje kada mu se neko približava kao i udar lopte o pod ili obruč koša.  Dete sa lošom senzornom integracijom će možda imati problem da uhvati loptu u ruku jer će mu smetati dodir lopte pod prstima. Pošto nema dobru telesnu šemu, neće znati gde i kako da stane, posrtaće, neće moći pogledom da isprati putanju lopte, a i udar lopte o koš ili pod će uticati da se trgne i zatvori uši.

Mogući znaci poremećaja Senzorne integracije

• Pojačano ili smanjeno reagovanje na zvuk, prizor, dodir ili pokret u okolini
• Neuobičajeno povišena ili smanjena aktivnost
• Lako skretanje pažnje, tako da ne može da izvrši nalog
• Kašnjenje u govoru, motorici i akademskim veštinama
• Problemi u koordinaciji- trapavost, nespretnost
• Nedovoljna svest o sopstvenom telu
• Teško učenje novih zadataka ili neznanje korišćenja nepoznatih igračaka
• Poteškoće za vršenje aktivnosti koje uključuju obe ruke
• Dezorganizovanost
• Poteškoće prilikom prelaska sa jedne na drugu aktivnost ili sredinu
• Nezrele socijalne reakcije
• Impulsivnost ili nedostatak samokontrole
• Poteškoća da se umiri nakon uzbuđenja

Kada senzorni sistem ne funkcioniše dobro, tada govorimo o senzorno integrativnoj disfunkciji.

Senzorno integrativna disfunkcija može da se uoči u najranijem dobu, još kod beba i male dece. Ona su ili previše plačljiva, razdražljiva, deluju neveselo, čak i kad su im potrebe podmirene, ili mogu biti potpuno mirna. Mogu delovati i previše mirno ili su previše u pokretu. Ne vole da im se seku nokti, češlja kosa ili da se umivaju. Smeta im blag dodir, glasan govor ili muzika, ili je previše traže, žmirkaju jer im smeta svetlost ili čak previše gledaju u svetleće reklame ili različite fluoroscentne objekte. Ne drže pravilno svoje telo, često posrću pri hodu i  deluju nespretno i trapavo.

Šta možemo da uradimo ?

Terapija senzorne integracije može da pomogne da se poboljša senzorno procesiranje, da se podigne samopouzdanje i samopoštovanje, samoregulacija, a ponajviše da se razviju razne veštine. Pomaže da dete bolje funkcioniše u svakodnevnim aktivnostima.

Svakodnevni zahtevi sredine za dete sa poremećajem senzorne obrade mogu da budu iscrpljujući : ono može da menja raspoloženje zbog toga iz dana u dan ili iz časa u čas.

Terapeuti senzorne integracije pristupaju pažljivo detetu  kroz odabrane terapijske intervencije  i kroz igru.

– Deca napreduju u sposobnosti procesiranja i organizaciji senzornih informacija u tretmanu gde dete može da oseti različita senzorna iskustva.

– Omogućava detetu da bude dete, da se igra i da nauči da odgovori zahtevima sredine.

Izvor: http://edukacija-rehabilitacija.org/vodic-kroz-si/

One thought on “Šta je Senzorna integracija ?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s