KAD NAPRAVIM MAPU, SVI MI SKIDAJU KAPU

Fotografija0230

Uvod

 

          Radeći, već 24 godine, u nastavi sa decom od prvog do četvrtog razreda stalno sam tragala za metodama, oblicima i tehnikama učenja koje bi deci olakšala savladavanje gradiva. Niti jedna od njih nije mogla da zadovolji individualne potrebe i sposobnosti učenika i srazmerno njihovim potrebama uspešno doprinese kvalitetnom  i adekvatnom razvoju .

          Kada je jednom prilikom, a ima tome već pet godina, koleginica koja je pohađala seminar o mapama uma prezentovala suštinu pravljenja mapa, za mene je to predstavljalo otkrovenje. Veoma su me zainteresovale i odlučila sam da počnem da istražujem o njima. Na internetu sam pronašla dosta materijala i moja odiseja sa mapama je počela. Proučavala sam tehniku pravljenja mapa ali i njihovu primenu. Kako sam poznavala ostale oblike nastave i tehnike učenja shvatila sam da korišćenje mapa uma u nastavi objedinjuje skoro  sve vrste nastave i da su veoma lako primenljive i u svakodnevnom životu. Konsultovala sam stručnu službu u školi da li će mi odobriti da ih primenjujem u svim nastavnim oblastima i  dobila odobrenje. Moj sledeći korak se sastojao u tome da roditeljima na roditeljskom sastanku  prezentujem šta planiram da radim sa decom u naredne četri godine. Roditelji su to jako dobro primili jer sam ih uputila na internet stranice na kojima mogu da se upoznaju sa time. Posle toga, deca je trebalo da mi daju povratnu informaciju od roditelja da li su saglasni da ih koristimo u nastavi. Roditelji su bili oduševljeni idejom kada su pored onoga što sam im objasnila na roditeljskom, potvrdu našli i u stručnim radovima na internetu. To se odvijalo na drugom roditeljskom sastanku, u oktobru  školske 2011/12 godine. Već u drugom polugođu iste školske godine, a u njihovom prvom razredu, jer sam čekala da se učenici opismene, počela sam sa radom na mapama.

          Moj prvi korak u upoznavanju dece sa mapama se sastojao u priči da postoji nešto što će im kroz crtanje olakšati učenje, na šta su oni sa oduševljenjem reagovali jer u odeljenju ima puno dece koja odlično crtaju.

 Sledeći korak je bio pokazivanje kroz prezentaciju, već gotovih mapa i objašnjavanju šta koja od njih predstavlja. Prezentacija je sadržala slajdove jako jednostavnih mapa do onih koje predstavljaju mala umetnička dela. Kada sam ih upoznala sa suštinom mapa i objasnila im da se uz pomoć mapa mogu učiti pesmice, recitacije, a kasnije praviti plan putovanja,praviti plan za  štednju novca, prikaz cele nastavne jedinice, teme ili knjige i sve ostalo, deca su bila oduševljena. I naravno, njihovo sledeće pitanje je bilo kako se one crtaju i kako nastaju.

Treći korak u približavanju mapa učenicima sastojao se u nabavci sveske bez linija A4 formata koju bi koristili samo za mape. Kada su svi nabavili sveske, počeli smo sa učenjem pravila koja su neophodna za pravljenje mapa. Pošto su deca bila u prvom razredu, pravila smo usvajali postepeno ali sigurno. Već tu se osetila velika razlika u sposobnostima učenika. Neki su pravila usvajali iz prve dok je drugima trebalo prići, ponoviti objasniti, a oni ostali su koristili pomoć svojih drugova ispred ili iza sebe ili pomoć druga iz klupe.  Važno je da napomenem da nije bilo deteta koje nije učestvovalo u usvajanju pravila. Pravila smo izgovarali, ponavljali, podsećali se na njih i naravno kasnije primenjivali na prvoj mapi. Pravila koja su učenici usvojili predstavljaju učenje o mapama u šest  koraka i to naravno kroz mapu uma.

          Time su učenici upoznati načinom kretanja kroz mapu što im je kasnije olakšalo njihovo pravljenje. Ovih šest koraka smo definisali i rečima.

1.      Crtamo na čistom belom papiru

2.      Ono o čemu govorimo se nalazi na sredini /centralni pojam/ i od njega počinjemo crtanje mape.

3.      Mapu crtamo u smeru kretanja kazaljke na satu, počeći od broja 1.To je glavna grana i ona je najdeblja, i ona može imati svoje podgrane /koje su tanje/  kao grane na drveću.

4.      Pojmove prikazujemo slikama a može i rečima u izuzetnim slučajevima.

5.      Koristimo ne manje od tri boje ali nikada crnu..

6.      Strukturu, povezanost i celovitost mape sam im objasnila na njima prihvatljiv način.

Svoje prve mape učenici su dakle počeli da crtaju u prvom razredu. Ovih dana oni polaze u četvrti razred i svoje sveske sa mapama uma ljubomorno čuvaju. Veoma mi je interesantno da napomenem da su čak i pojedini roditelji krenuli u osvajanje mapa. Tako je jedna majka koja je vaspitač u vrtiću svoje znanje o mapama primenila na seminaru o relacijama u prostoru na šta su ostali učesnici a posebno edukatori bili oduševljeni.

Četvrti korak se sastojao u konkretnoj primeni znanja o mapama. Prilikom obrade recitacije iz čitanke na času srpskog jezika zadala sam im da je nauče napamet. Kako je recitacija bila poduža oni su se uzjogunili i rekli da žele da je uče kod kuće. Onda sam ih ja podsetila na mape. I naravno, pitali su kako. Ponovili smo pravila, rekla sam im da jedna grana treba da predstavlja jednu strofu a jedna podgrana jedan stih iz te strofe.

Podelila sam sveske i rad na prvoj konkretnoj mapi je počeo. Mape su se nizale u slikama sa puno smeha i zadovoljstva. Kada sam im rekla da sad kažu pesmicu koristeći mape bili su malo zbunjeni, ali kao što to uvek biva, pojedinci su se brzo snašli i pesmica je bila izrečena bez muke. Oduševljenju kod dece nije bilo kraja. Svi su je znali i bili su ponosni na svoje znanje pesmice i na svoju mapu. Ono što takođe moram napomenuti jeste da sam bila oduševljena njihovom kreativnošću i ozbiljnošću kojom su pristupili izradi mapa. Mape su bile odlične za njihov uzrast i to da ih crtaju prvi put.

 

 Zašto mape uma

 

 Kao što sam već  napomenula, u traganju za jednom od najboljih tehnika i nastave za učenje mape su se same pojavile i ponudile mi svoje blagodeti. Što sam ih više koristila, shvatila sam koliko su kvalitetna tehnika za učenje i sa kolikom je lakoćom primenljiva njihova upotreba. Lično smatram da su primenljive i u predškolskim ustanovama ako se deci adekvatno približe i krene sa pravljenjem linearnih mapa uma koje su jako jednostavne za njih. Osim toga pretražujući internet saznala sam da postoje alati u elektronskom obliku za pravljenje mapa a da se koriste i u menadžmentu, za učenje stranih jezika u nauci itd. Kratko rečeno, ne postoji oblast u kojoj se ne mogu primeniti, od svakodnevnog života do osvajanja svemira.

Njihova univerzalnost u učenju ogleda se u njihovoj primenljivosti, efikasnosti, u vrlo jednostavnim alatima, bezgraničnosti idejnih rešenja, mogućnosti dorade u usavršavanja mape a posebno u tome što sam koristeći ih u radu sa decom prepoznala mnoge vrste nastave koje one objedinjuju dajući jednostavnu kompleksnost i individualnost. Svoju svrsishodnost pokazuju u najboljem mogućem svetlu. Primenljive su na svim uzrasnim nivioma, na različitim nivoima obrazovanaja, njihova upotreba ne zavisi od nivoa obrazovanja onog koji kreira mapu. I, naravno, mogu se dati drugom na upotrebu za učenje ili primenu.

Još jedna od prednosti mapa je što se mogu koristiti prilikom obrade, utvrđivanja i sistematizacije nastavne jedinice tj. nastavne teme.

 

 Savršenstvo u učenju zvano – mapa uma

 

 

Prednost korišćenja mapa u učenju  su se veoma brzo pokazale. Deca su sa lakoćom usvajala gradivo, učila ga i koristila sa razumevanjem. Časovi su bili lagani i interesantni, ispunjeni zadovoljsvom. Svako je radio najbolje što ume. Jedna od osnovnih prednosti mapa se ogleda u individualizaciji nastave i individualnom pristupanju rešenja prilikom izrade mapa.

Ovakav način učenja se razlikuje od ostalih a njegova specifičnost se ogleda  u korišćenju i leve (logičke, činjenične) i desne (kreativne i imaginativne – opisne) hemisfere mozga.

Uloga nastavnika je mentorska, što znači da posle datih instrukcija on samo nadgleda rad učenika i daje dalje smernice za rad. One usmeravaju znanje ka istinskoj kreativnosti, a keativnost nije ništa drugo do stvaranje nove ideje. Jedna jednostavna i odlična definicija glasi : nova ideja je povezivanje starih ideja na nov način, što ustavri čini suštinu pravljenja i idejnog rešenja mape uma. Prevedeno na običan jezik to bi značilo da sva predhodna i sve vrste znanja koja imamo možemo primeniti i kombinovati sa novim tokom pravljenja mape.

Za razliku od ostalih vrsta nastave i tehnika učenja mape uma dozvoljavju i humor kao vid predstavljanja znanja na mapi. U to sam se uvetila kada su učenici crtali mapu za recitaciju Sedam gotovana. Mape su sadržale sve potrebne elemente za mapu koji su bili obojeni humorom. /Sledi mapa 7 gotovana/

Učenje crtanjem mapa uma, greška u radu na njima skoro da ne može da postoji. Sve što učenik predstavi je ispravno, jer se mapa kasnije može doraditi i usvršiti. Takvu mogućnost skoro da ne pruža niti jedna vrsta učenja.

Mape pružaju mogućnost  svođenje na minimum kovergentnog mišljenja. To je mišljenje koje upućuje na samo jedan mogući način rešanja problema. Tim načinom mišljenja celokupni potencijal deteta je usmeren na rešavanju problema. Znači, nema kreativnosti, estetike, generalizacije analize i sinteze, koji su jako važni misaoni procesi.

Mape neguju razvoj divergentnog mišljenja. Znači da se mišljenje bazira na mogućem nizu rešenja /učenik treba  da zadovolji više zahteva koje sam sebi postavi/ kao što je raspored elemnata na mapi, boje, kretanje po mapi, kreiranje slika, ključni pojmovi, centralni pojam i na kraju čime će početi a čime završiti mapu uma. Divergentno mišljenje dovodi do stvaranja, projekta, izuma i razvoj kreativnog i  stvaralačkog pisanja.

One podržavaju sinektičku tehniku ili tehniku dobre želje. To podrazumeva fantaziju u rešavanju problema. A mape dece i jesu njihov vid fantazije kako su doživeli ono o čemu govore u mapi.

Brainstorming ili oluja ideja je takođe prisutna prilikom kreiranje mape. To je tehnika koja dovodi do potpunog rešavanja problema. Naime mapa može ostati nezavršena, ali se rad na njoj može nastaviti što znači da se nanovo pokreću sve mentalne aktivnosti deteta koje dovode do cilja a to je kreiranje mape. Glavna svrha ove tehnike je generisanje ideja ali sa dodatnim koristima kao što su

inicijativa koja se održava i posle pravljenja mape /dodatni rad na usavršavanju mape/,

obezbeđuje kreativno mišljenje i

viši moral učenika.

Rad na mapama realizuje i neka od pravila brainstorming tehnike kao što je inovacija i kombinovanje i unapređenje ideja.

Mape uma znači razvijaju moždane ćelije i veze između leve i desne hemishere ili sinapse. Što veći broj mapa, veći broj sinapsi ili veza između leve i desne hemisfere što ustvari predstavlja osnov za razvoj mišljenja i  inteligencije. Nervne ćelije su kao grane drveća a grane mapa ih razvijaju.

Praveći mapu učenici prolaze kroz sve vrste misoanih operacija:

  analizu,

 sintezu,

 apstrakciju i

 konkretizaciju.

      

Individualizovana nastava kroz mape uma

 

 

Tradicionalna nastava se trudi da obezebedi jednak pristup svim učenicima, orijentišući se na jednog zamišljenog srednjeg učenika. Time ona parališe um učenikakoji ne spadaju u kategoriju zamišljenog srednjeg učenika. Osim toga, interesovanja tih učenika su veoma različita što sputava njihovu kreativnost a naričito razvoj kritičkog i divergentnog mišljenja. Mape, naprotiv, pospešuju razvoj ovakvih mišljenja a njihovo konstantno korišćenje razvija i kreativno mišljenje. Za razliku od tradicionalne nastave koja ne može da zadovolji potrebe svih učenika, učenik koji pravi mapu, pravi je prema svojim potrebama, mogućnostima, nahođenju, kreativnosti i znanje usvaja tempom i načinom koji samo njemu odgovara. Time je zadovoljen osnovni princip individualizacije nastave koji se odnosi na prilagođavanje didaktičkih aktivnosti svakom učeniku vodeći računa o njegovim individualnim sposobnostima.

Ako je glavni  cilj individualizacije nastave naučiti učenika da uči, formirati pozitivnu motivaciju za učenje kao i osloboditi sve potencijale svakog učenika, mape uma to postižu bez da se učenik izlaže nekim posebnim problemima prilikom učenja. Naprotiv, mape uma postaju interesantan intelektualni izazov za učenike i to za sve učenike ali sa različitim intelektualnim sposobnostima.Pružaju maksimalnu mogućnost u razvoju svakog učenika. Čak i onda kada premorenost učenika predstavlja ključnu stav za učenje, mape dozvoljavaju lični tempo napredovanja. Mape eliminišu i granicu kod učenika istog nivoa  intelekta  a različitih sposobnosti. Učeći kroz mape uma, učenik dostiže svoj maksimalni nivo I može ga stalno nadograđivati doradom mapa.

 

Individualna nastava kroz mape uma

 

Individualna nastava se bazira na samostalnom radu svakog pojedinca u odeljenju. To je prva i osnovna karakteristika ove nastave. Pravljenje mape uma upravo potencira na individualnosti u radu. Svaki učenik radi za sebe. Komunikacija između nastavnika i učenika je direktna, što je drugi postulat u individualnoj nastavi. Prilikom rada na mapi nastavnik učeniku daje direktna uputstva vezana za njegovu mapu. Svaki učenik radi na osnovu svog znanja i predznanja što je takođe prilagođavanje nastave individualnim osobenostima pojedinca. Tako učenik koristeći svoje maksimalne individualne mogućnosti kreira svoju mapu.


Progrmirana nastava i mape uma


Ključni pojmovi o kojima treba voditi računa kod programirane nastave su

program, /prisutna je nova tehnoka učenja kao program za usvajanje novih znanja /

tema, /ono što treba usvojiti tj. predstavitina mapi/

sekvenca, /sekvencu predstavlja deo nastavne teme tj. nastavna jedinica, ili stih ili strofa, pri kreiranju mape,

članak ili korak po korak, /mape se kreiraju po tačnoutvrđenim koracima/

algoritam, /sama mapa predstavlja određeni algoritam rada koji se kasnije koristi za dalje učenje/.

Programirana nastava sama po sebi ima kibernetički smisao i mapa predstavlja mali kibernetički zapis kreiran od strane učenika.

Zastupljene su i sve tri vrste programirane nastave

                1.Linearna,

                2. Razgranata i

                3. Kombinovana.

          Naime, mape se mogu praviti na sva tri načina ali mi koristimo kombinovanu vrstu.

 

Problemska nastava kao vid programirane nastave i mape uma

 

        Problemska nastava danas predstavlja jedan od najviših oblika učenja. Njen zadatak je da poveća efikasnost obrazovnog rada. Ona pokreće učeničko stvaralačko mišljenje, razvija inicijativu, intelektualni nemir, emocionalnu napetost. Uloga učenika u ovoj vrsti nastave je subjektna, što znači da je učenik glavni pri kreiranju mape. On ima istraživačku i aktivnu poziciju dok je pravi, on je kreator, a učitelj je organizator i motivator. Sve ove osobine problemske nastave prisutne su dok učenik radi na mapi. Problem je samo kreiranje mape i unošenje određenih sadržaja u nju. I ono što je najvažnije kod problemske nastave a kreiranje mapa zadovoljava i to je pronalaženje novih rešenja. Prilikom kreiranja učenik je stvaralački orijentisan i praveći mapu na sebi svojstven način on ustvari pronalazi novo rešenje. Kao i uostalom svaka nova mapa je novo stvaralačko rešenje. Upravo to rešenje /idejno, saznajno, kreativno/ predstavlja najviši oblik učenja kod primene mape u nastavi. Zato je nastava kroz mape uma zanimljiva i kreativna.

 

Učenje putem otkrića i mape uma


Osnovna odlika učenja putem otkrića je da ono što učenik treba da nauči nije eksplicitno dato. Radeći na mapi učenik otkriva nove veze i između sadržaja koje usvaja te tako uči putem otkrića. Grane mape moraju biti u međusobnoj povezanosti a učenik mora sam da otkrije u čemu je njihova povezanost te tako grana po grana i podgrana nastaje novo otkriće sazdano od mikroelemenata. Tako učenik nove podatke kreira  u novu celinu, dobija novu kombinaciju koja ga postupno vodi rešenju. To je odličan metod i za rešavanje problema u svakodnevnom životu.

Učenjem putem otkrića kroz mape uma ostvaruju se opšti ciljevi obrazovanja, formira se sposobnost samostalnog rešavanja problema, razvija se sposobnost istraživanja, primena već naučenog na nove situacije.

 

Interaktivna nastava i mape uma

 

Interaktivna nastava je takav vid nastave koji zahteva tesnu saradnju između učenika i nastavika. Interakcija između njih je na vrlo visokom nivou. Iako sam u dosadašnjem pisanju obrazlagala kako mape podstiču idividualnost u nastavi, i interaktivna nastav se može implementirati kroz pravljenje mapa uma. Onda kada se radi o nekoj težoj nastavnoj jedinici, kada je njeno usvajanje od strane učenika otežano ili se ukazao neki problem druge vrste, učitelj uvek može da uskoči i ostvari neophodnu pomoć učeniku. Znači, nastaje zajednički oblik konstrukcije novih znanja, što je osnovna odlika interaktivne nastave. Kada su moji učenici bili u prvom  razredu, često sam uskakala ne bi li im olakšala usvajanja znanja putem mapa. Aktivnosti učenika i nastanika tada su komplementarne odnosno dopunjuju se. Interaktivnom nastavom učenik se osposobljava da vrednuje svoj rad. Po završetku mape svaki učenik može da zauzme kritički stav prema svojoj mapi i kaže šta misli o njoj i eventualno uoči nedostatke a potom is ispravi jer je to na mapama moguće učiniti.

 

Kooperativno učenje i mape uma

 

Kooperativno učenje predstavlja mogućnost da učenik znanja koja poseduje iz vanškolksog životnog iskustva kroz partnerski odnos sa nastavnikom iskoristi za izgrađivanje novih znanja. Ono što je bitni je da nastavnik svojim većim iskustvom i kognitivnom zrelošću kroz partnersku interakciju sa učenikom doprinese tom izgrađivanju. Nastavnik osmišljava celinu, a kod kreiranja mapa on daje temu za mapu koja treba da predstavlja celinu, za uvođenje novih pojmova, izražavanjem zahteva da se kreira mapa stvara problemsku situaciju za učenike i može da organizuje pravljanja mapa po grupama, tj. da svaka grupa moze imati poseban zadatak. Upravo u tome se ogleda lakoća primene kooperativnog učenja kroz mape uma.

Time se koriste prednosti različitosti kod učenika, dobija se na kvlitetu ali kvantitetu činjeničnog znanja koje treba predstaviti na mapi.

Timski rad u pravljenju mapa kao vid kooperativnog učenja je jako produktivan i daje odlične rezultate. Moguće je ispoljiti sve potencijale tima ako učitelj usmerava proces rada na mapi. Nastavnik je samo partner u diskusiji o tome kako predstaviti određene nastavne sadržaje na mapi.

Brainstorming je odličan način za pronalaženje veza i ideja u pravljenju mapa kod kooperativnog učenja.

 

Aktivno učenje i mape uma

 

Aktivno čenje menja koncept modernog obrazovanja i pripada grupi postmodernih oblika nastave. Aktivno učenje zahteva drugačiji način podučavanja. Odnos između profesionalnog pomagača /nastavnika/ i korisnika /učenika/ se ogleda u tome da učenik  gubi ulogu sredstva za dolazak do definisanog cilja i postaje svrha. Lična uključenost učenika postaje sastavni deo svakog uspešnog odnosa u edukaciji.  Nastavnik sa učenikom gradi supervizijski odnos, što je veoma prisutno kod pravljanja mape. Takav metod rada, a prilikom pravljenja mapa, podstiče razvoj aktivnog učenja i kritičkog mišljenja o čemu sam  već pisala. Dakle, bitno je da nastavnik gradi obrazovni pomažući odnos sa učenikom što se upravo dešava u radu sa mapama.

 

Integrisana nastava i mape uma


Integrisana nastava priprema učenika za celoživotno učenje. Mape uma su primenljive tokom celog života i u svim sferama života. Ona podstiče učenika da na mentalnom polju uspostavlja veze koje dovode do traženja novih rešenja. Svaka mapa je jedno novo rešenje.

Tokom integrisane nastave u radu sa učenicima može da učestvuje više nastavnika različitog obrazovnog profila dajući učenicima različite vrste informacija koje objedinjuju dati nastavni sadržaj. Ovaj element je jako primenljiv prilikom pravljenja mapa.

Učenici ovon vrstom nastave uče više nastavnih predmeta i to prenose na mape vešto ih kombinujući.

Mape su u integrisanij nastavi primenljive ionda kada tim nastavnika kombinuje istraživanje i pročavanje sadržaja. Svaki sadržaj i plan projekta kao i rezultai se mogu predstaviti na mapi.

Realizacija nastavnog sadržaja nastala integrativnim oblikom nastave a izradom mape se može realizovati i na dvočasu ili tokom celodnevnih aktivnosti, što sam takođe već potvrdila u predhodnom pisanju.

Primenom ovih elemenata integrisane nastave koja je prisutna kod mapa ostvarujemo velike dobitke u nastavi. Podstiče se radoznalost, razumevanje suštine, usvajanje funkcionalnih znanja, učenik se uključuje u planiranje, pripremanje i realizaciju, povećava se zadovoljstvo učenika i nastavnika pre, tokom i posle završenog rada na mapi, omogućuje timski rad nastavnika, osnažuje se i učenik i nastavnika za ovakav ublik učenja.

 

Diferncirana nastava, inkluzivno okruženje i mape uma

 

Diferencirana nastava se pokazala kao primer dobre prakse u implementaciji inkluzivnog obrazovanja. Njome je nastava prilagođena svakom učeniku što je suština rada na mapama. Omogućuje da svaki učenik dosegne svoj maksimum u učenju putem mapa. Ona je primer dobre prakse koji se lako dokazuje mapama uma.

Kod diferencirane nastave rad sa učenikom počinje od nivoa na kome je učenik a ne od početka nastavnog sadržaja, što je osnova u pravljenju mapa. Suštinske razlike među učenicima su osnov za primenu diferencirane nastave što se ogleda kod mapa. Dozvoljen je širok spektar nastavnih i obrazovnih strategija o čemu sam pisala do sada povezujući mape uma sa različitim oblicima nastave. Mape kao i diferencirana nastav obezbeđuju da svki učenik napreduje svojim tempom, što je brže moguće i što temeljitije.

Znači svojom sposobnošću da nastavu učine diferenciranom, mape su primenljive u inkluzivnom okruženju.

 

 

Egzemplarna nastava i mape uma

 

Egzemplarna nastava je nastala sa težnjom da se prevaziđe opširnost i enciklopedičnost u nastavi. Mape uma upravo rade sa konkretnim činjenicama i pojmovima. Iz nastavnog programa se izdvajaju suštinske činjenice kao i  pojmovi koji su reprezentativni za dati sadržaj i predstavljaju se na mapi. Znači, učenik se pravljenjem mapa osposobljva da  samostalno razdvaja bitno od nebitnog dok egzemplarna nastava traži da to učini nastavnik.

Učenici sami obrađuju analogne nastavne sadržaje na osnovu uzora dobijenih na predhodnoj etapi nastave što je takođe očigleno kod pravljenja mapa. Učenik tokom pravljenja mapa iz posrednog odnosa sa nastavnim sadržajem prelazi neposredni.

 

Razvoj učenika i mape uma

 

Radeći sa učenicama ove tri godine na mapama, jasno sam uočila njihov razvoj i doprinos mapa u njihovom razvoju. Kada se hronološki progledaju mape, može se uočiti ogromna razlika u pravljenju mapa na početku rada na mapama i sada. Može se uočiti poboljšanje i kvantiteta i kvaliteta mapa u smislu konkretnosti činjenica kao i kvalitetnijem predstavljnju sadržaja na mapi. Učenici su sada osposobljeni za pravljenjemapa i i na teme van nastavnih sadržaja. Primer takve mape je mapa koju su pravili na početku ove školske godine o tome kako su proveli svoj letnji raspust. Znači primenljive su i kod generalizacije životnih dešavanja.

Na kraju mogu reći, da sam jako ponosna na svoje učenike i njihove mape, na način kojim pristupaju izradi mapa, na njihove kreativne sposobnosti koje ispoljavaju prilikom pravljenja mapa, na entuzijazam kojim ih rade, na to što će moći da ih uspešno koriste i tokom daljeg učenja kao i u životu. Ponosna sam na to što su jako su svesni značaja mapa za njihovo učenje jer su shvatili lakuću učenja koju im pružaju mape. Ponosna sam na njih jer mi tako daju dodatni podsticaj u radu sa njma, što vole školu i učenje i što u odeljenju ima 19 odličnih učenika.

SLEDEĆE MAPE PREDSTAVLJAJU RADOVE MOJIH UČENIKA NASTALE PREDHODNE TRI GODINE

https://skydrive.live.com/?cid=44957B871BD71161&id=44957B871BD71161!110

Suzana Miljković

11 thoughts on “KAD NAPRAVIM MAPU, SVI MI SKIDAJU KAPU

  1. Bravo Suzana Miljković, tako se to radi!
    Mogu slobodno izreći da sam ekspert za primjenu umnih mapa jer se s njima bavim teoretski, praktički i nadasve razvojno do kraja profesionalno i jako intenzivno (www.portalalfa.com).
    S tog naslova moj duboki naklon i iskreno štovanje za Suzanin rad.

  2. Хвала Вам Сузана на оваквом прикаѕу. Нарочито ме инспиришу примери из праксе. Већ неко време покушавам да у настави реализујем овај метод.

  3. Meni je ovo fenomenalno. Recimo da ne znam šta su mape ume, nebitno… Da ne idem u detalje, hoću da kažem da je ovaka vrad sa decom normalan, tj. da bi tako trebalo da bude. Ja sam tip koju mora, da bi naučio nešto, da ima vizuelizaciju materije, neke svoje slike na papiru, u glavi, jer je tako lakše usvajati materiju nego prostim reprodukovanjem.

    Upravo tu nastaje problem. Primetila sam da se sve svodi na reprodukciju, da decu gradivo koje je zanimljivo, zamara, a to sve zbog toga što su predavanja učitelja jednolična, što se svode na pročitaj, zapiši, ponovi i to je to. Nema uključivanja mozga, nema razmišljanja, nema zaklkjučivanja, a tek diskusije i polemike-da ne pričam!

    Ono što je bitno u svakom poslu, jeste posvećenost tome što radimo. Svi biramo zanimanja koja volimo, zato se školujemo i kad počnemo da radimo imamo priliku da pokažemo šta znamo, da realizujemo neke svoje ideje i vizije, da uvedemo novine. Naročito je posao učitelja pogodan za takve stvari. A mene čudi što kod ljudi u bilo kojoj profesiji vidim nemaran odnos prema poslu, uz izgovor PLATA. Kolika plata treba da bude da bi taj, neko, bio „budan“? Nemojte, molim vas, to ne priznajem.

    Ako Vama nije bilo teško, posle toliko godina rada, da se menjate i prilagođavate, da tražite najbolje rešenje i da UČITE DECU, onda ni drugima ne treba da bude teško da se povedu za ovakvim primerom. Učiti decu znači učiti ih da razmišljaju, a da reprodukuju, znaće sami. Za to ne mora ni da se ide u školu, zar ne?

    Izvinite što sam oduzela ovoliko prostora, ali kad bih rekla samo svaka čast ili nešto tako jednostavno, to bi bilo kao da nisam pažljivo pročitala post da ne kažem, vrlo površno.

  4. Nataša, drago mi je da ste pisali i pišite još ako imate potrebu, naravno, drago mi je da Vam se dopalo ono što radim sa decom…oni su nepresušna inspiracija…i motivacija…na njima leži naša budućnost.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s