Битка за српски језик

planina knjiga

Стање у српском језику никад није било горе, упозоравају стручњаци. У ђачким разговорима правилне и потпуне реченице постале су права реткост, а поједине издавачке куће немају лектора. Лингвисти и универзитетски професори основали Одбор за српски језик како би пробудили савест најшире јавности и спасили језичку културу. Српски језик никада није био у већој кризи, упозоравају лингвисти. Очување и неговање матерњег језика требало би да буде један од највећих националних интереса. Због тога су језички стручњаци и универзитетски професори при Српској књижевној задрузи основали Одбор за српски језик како би пробудили савест најшире јавности и спасили језичку културу. Један од главних захтева Одбора је законска обавеза о нужном постојању лектора у свим јавним институцијама и медијима. Припремила Иванка Ристовски Брзо живимо, брзо ходамо, брзо се хранимо се, па и брзо говоримо. Тако су у ђачким разговорима правилне и потпуне реченице постале права реткост, тврде професори. „Рецимо „Ееее, то је нешто лепо, Уууу, то је нешто лоше, они тако комуницирају, нема потребе да изговоре целу реченицу. Рећи ће: кући сам, а не код куће сам. Рећи ће: требала сам а не требало је да урадим“, истиче професор српског језика Јасна Јанковић. У општој језичкој анархији ученици су, тврде најмање криви. Ђаци се правдају да јавне личности често користе непримерене изразе, да има много лоших узора који користе улични језик, и да је тешко правилно се изражавати поред језика који се може чути у медијима. Вељко Брборић са Филолошког факултета напомиње да је ниво свакодневне комуникације сведен је на то да је потпуно неважно како се нешто каже. „То се пренело на школе, из школе на улицу, са улице на медије. Имате издавачке куће које немају лектора“, наводи Брборић. Више него икада раније, огорман медијски простор добили су они који нису функционално писмени, а то значи да не умеју да користе српски језик у складу са ситуацијом у којој се налазе, тврде стручњаци. „Не можете молбу и књижевно дело писати на исти начин. Не можете на исти начин говорити у кафани и на телевизији. Све је у овом друштву кад је у питању српски језик нормално што је ненормално, па је и некултура постала основни вид културе, и пропагирање некултуре постало је нажалост основни вид културе“, сматра Милош Ковачевић са Филолошког факултета. Анкете показују да ученици не цене српски језик. Најгоре је што га не цене ни старији, нити интелектуалци. Уколико се одлучимо да нам је то неважно, онда ћемо се поново вратити у ситуацију у којој смо били пре два века пре Вука Стефановића Караџића. Небрига о језику довешће нас у стање непоштовања потпуне норме, ако не поштујемо норму, како ћемо у модерну Европу код које је то јако добро урађено. Професори српског нуде решење. Како истичу, прво на чему ће инсистирати јесте да се српски језик врати у средње школе. Друго, да се српски језик уведе на факултете и то не дрвена граматика него да људи постану функционално писмени, као што су компјутерски, поручују професори. Српска књижевна задруга установиће и награду за језички најбоље дело као подстицај књижевницима да више брину о језику.

http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1422830/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0+%D0%B7%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA.html<img

9 thoughts on “Битка за српски језик

  1. И још да нам повећају фонд часова у основној школи, јер је 4 за матерњи језик испод европског и светског просека и још да нас ману папирологије и дозволе испуњавање стандарда на делима које наставници сами изаберу, и наравно, одговорност ако се стандарди не испуне! Е, тек онда можемо да причамо о бољем положају српског језика!

  2. Majo, potpuno si u pravu…ali da dodam, da vrate edukovane spikere na TV koji su naučili pravilno akcentovanje reči, da reklame ne peru SA PRAŠKOM, već praškom…da filmove prevode pravi prevodioci, da govore političarima pišu ili bar lektorišu stručnjaci I JOŠ MNOGO TOGA…

    • Да оспособе наставнике српског да дају знање, а не да га имају…Да праве емисије које промовишу матерњи језик…Да пишу уџбенике у којима се не измишљају нова правила и праве проблеми и тамо где их нема…Да Друштво за српски језик искористи такмичење за промоцију српског језика, а не да ,,лови“ грешке у безвезним изузецима, да не пишу правоис сваке пете године и труде се да буду паметнији од Вука…И ЈОШ МНОГО ТОГА!!!

  3. Povratni ping: Битка за српски језик | valentinina ucionica

  4. Драге моје колегинице и колеге,
    Вратио сам се са научног скупа о двестогодишњици Његошевог рођења и заиста осећам да је истинита матијина константација да ако једног дана и нестану Срби остаће „Горски вијенац“. Али Његош није био ни економиста ни менаџер, иако је руководио и духоводио и државу и цркву, он ипак бејаше песник. Но, премда је то тако, обим а, бојим се, и каквоћу програма матерњег језика у школама одређују управо некакви овакви какав Његош није био. Претпостављам да се само професора српског језика и књижевности (запослених) у Србији креће око петнаест хиљада, па опет не видех ни петнаест њих окупљених у иницијативу да се промени овај срамни положај, али сам упознао многе код којих деца не морају да читају лектиру, него то супституишу разним тзв. инстант тумачењима књижевног дела или чак екранизованим видом књижевног дела. Па чија онда „Мисао … машта на омекшалом мозгу,
    ко лакеј на ма масној софи, од сала надут“ и због чега сад „дражићу дроњцима срца, окрвављеним грозно, сит наругавши се, безочан и љут.“ А пре наставника српског језика деца падну у руке још већем броју учитеља, инфантилних и несуштаствених, нека ми опрости премали број изузетака. Тада се прави човек, чак и мало пре; ко је, у ствари и када, научио наше девојчице да буду као певачице а дечаке мачо псовачи. Телевизија је исто продукт неког процеса, деца су била охрабрена у најранијој младости од старијих, који су се, нескривених симпатија смејали, дечијој трансформацији у тај познати полусвет. Оно што у том времену бива симпатично, касније постаје одвратно. Кажу „генијални познаваоци“ дечије душе да су Змај, Ћопић, Десанка, Ерић… превазиђени новим светским напретком, ваљда због незабележеног успона духовног сиромаштва. Кад је то још сиромаштво значило преобиље? Зато вам кажем, дражејше колеге, све је код вас, и штоф и маказе.

  5. Povratni ping: Клик за невероватан пут | Био-блог

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s