ASERTIVNOST

<ŠAL

Novi pojmovi su nas preplavili, tako da se često gubimo u njihovom pravom značenju i poimanju. Jedan od njih je asertivnost.
Šta je asertivno ponašanje i šta ga karekteriše pokušaću da saznam pretražujući dostupne informacije na internetu
Asertivnost je ponašanje koje karakteriše samouverena komunikacija svesna sopstvenih prava i vrednosti / Vikipedija/
Asertivno ponašanje predstavlja odlučan stav i pravo da iskažemo svoje misli, stavove, uverenja osećanja, pri tom vodeći računa o pravima drugih. Posedovati sposobnost asertivne komunikacije ustvari znači da na lak, jednostavan i prihvatljiv način iskažemo svoje gledište stvari. Time, onome ili onima sa kojima razgovaramo, šaljemo jasnu I odlučnu poruku o svojim uverenjima i nahođenjima.
Veoma često, ljudi asertivnost pretvaraju u agresiju, što predstavlja direktno zauzimanje za svoja prava i često ima za cilj pobedu kao sposobnost za pokazivanje moći. Nažalost, pobeda se pokazuje omalovažavanjem, srozavanjem, unižavanjem, nadvladavanjem. Tada to vise nije asertivno ponašanje već agresivno tj. AGRESIJA. A sa agresijom se nameće i nemogućnost kontrole ponašanja.
Asertivnost je zato u prednosti nad agresijom jer se njiome vrši striktna kontrola ponašanja, obezbeđuje se pravo svih učesnika, izostanak konfliktne situacije a nudi razrešnje problema. Primenom asertivnog ponašanja /koje pojedini nažalost moraju da usvajaju/, pojedinac polako dobija samopozdanje, bolje i lakše prihvata sebe, smanjuje osećaj ranjivosti dozu nesigurnosti.
Ali, naravno, to uopšte nije jednostavno i lako mada se tako čini. Tome često doprinosi način vaspitanja, odnos između sagovornika, tradicija, kultura govora, uverenost u ispravnost sopstvenog mišljenja.
Nasuprot asertivnom ponašanju, neasertivno ponašanje predstavlja kršenje našeg prava da jasno I odlučno izrazimo svoje vrednosti. To često liči na pokornost, strah da sa drugima ostvarimo otvoren odnos, nesposobnost da odbranimo svoje pravo, ideju ili mišljenje. Za neasertivno ponašanje odgovoran je strah od neprihvatanja, odbacivanja, gubitka prijatelja ili drage osobe /partnera/
Treninzi asertivnosti omogućuju samopomoć u prevazilaženju situacija koje predstavljaju poteškoću za pojednca.
Elementi asertivnog ponašanja -Jasno izražavanje ponašanja koje nam smeta
-Objašnjavanje razloga zbog kojih nam to ponašanje smeta
-Jasno izražavanje našeg zahteva
Sposobnost asertivnog ponašanja će nam svakako doprineti poboljšanju kvaliteta života, lične slike o sebi, podići ugled kod drugih, omogućiti da nas uvažavaju kako u privatnom tako i u društvenom i poslovnom okruženju.
Asertivnos bi mogla veoma da nam pomogne i u radu sa učenicima i roditeljima.

ASERTIVNOST-RAZVOJ ASERTIVNOSTI

Asertivnost se razvija još u ranoj mladosti. Dete treba naučiti da primenjuje asertivno ponašanje. Šta to znači objasniću u jednom od sledećih delova .
Šta ustvari predstavlja asertivni razvoj?
To je niz uverenja koja dete treba da usvoji još u ranoj mladosti. Ona će mu omogućiti da jasno izrazi svoje pravo ali i da nauči da poštuje tuđe, što je takođe, satavni deo asertivnog ponašanja.
Primarni oblici asertivnog ponašanja kod deteta se ispoljavaju još u najranijem detinjstvu kao izraz zadovoljenja svojih poteba, osećanja, motorike i u sticanju novih znanja. Onda kada dete postavlja pitanja o svojim prvim saznanjima je njegovo pravo da ispolji svoja osećanja i potrebe. Zato decu treba podsticati da postavljau što više pitanja kako bi razvila osnovne elemente asertivnog ponašanja. Sprečavanje, kažnjavanje, osujećivanje ovakvog ponašanja je ono što suzbija razvoj asertivnog ponašanja Dete kod koga se podstiče asertivno ponašanje se lakše suočava sa stresom konfliktnim situacijama, lakše rešava probleme sa kojima se susreće van porodičnog okruženja. Ona takođe efikasnije koriste svoja umeća, znanja, lakše ispoljavaju svoje potrebe, lakše ostvaruju kontakte i naravno vode kvalitetniji društveni život sa svojim vršnjacima. Na taj način ona razvijaju svoje samopouzdanja i samopoštovanje što je osnovni uslov za dalji razvoj asertivnog ponašanja. To im omogućava lakšu socijalizaciju, bolje prihvatanje od strane vršnjaka. Njihovo ponašanje postaje poželjno, korisno i prihvatljivo.
Da bi dete moglo da razvija asetivno ponašanje ili asertivni govor potrebno je kod njega razviti pojam o osnovnim elementima koji ga čine. To su :
1. Da jasno izrazi ono što mu smeta,
2. Navede razloge zbog čega mu to smeta,
3. Kako se oseća zbog toga,
4. Šta o tome misli,
5. Kako to na njega utiče,
6. Da formuliše jasan zahtev šta želi da se učini povodom toga.
Razvojem asertivnosti kod deteta razvija se i sposobnost empatije što drugoj osobi stavlja jasno do znanja da smo je razumeli i shvatili šta ona oseća. Time dete šalje jasnu ja poruku o sebi koja govori o onome što nam smeta kod drugih. To bi u praksi značilo da ne napadamo druge zato što nisu ispunili ono što su obećali već da im jasno stavimo do znanja kako se mi zbog toga osećamo zbog onoga što oni nisu učinili. Ovakav oblik ja govora kod deteta predstavlja opis tuđeg ponašanja koje ga jako uznemirava.
Važno je da ja govor ne sadrži negativnu konotaciju već da je neutralan a opis tuđeg ponašanja autentičan.
Sigurno da ovakav način ophođenja deteta prema drugima predstavlja proces /da traje/ i da ga stalno treba podsticati i usavršavati. Najbolje je da se takav oblik komunikacije vežba na ili sa ukućanima koji neće pogrešno shvatiti ono što dete govori.

ASERTIVNOST- ASERTIVNO NE

U osnovi neasertivnog ponašanja krije se strah, agresija prozrokovana nesigurnišću, želja za potčinjavanjem . osoba sa neasertivnim ponašanjem sebe stavlja ispred drugih i time kompezuje svoje nedostatke i strahove. Krugovi agresije se šire, postaju jači i dublji a osoba ulazi u začaran krug agresije i to postaje njen osnovni oblik ponašanja. Agresija dobija na intezitetu što predstavlja samo veću dozu straha koja se javlja kod osobe zbog nemogućnosti uspešne komunikacije. Najčešće, ta osoba nije ni svesna da se uplela u svoju agresiju iz koje ne može da izađe.
Zato je potebno razviti ili usvojiti asertivno ne kao naše asertivno pravo. Druga jako važna stvar kod asertivnog ne je, osloboditi se osećaja stida ili krivice onda kada ga koristimo i posle toga. Asertivno ne nam mora omogućiti oslobađanje od nezadovoljstva, više slobodnog vremena i zaštitu sopstvene ličnosti.
Asetivno ne ne znači biti agresivan i neprijatan. Veština u njegovoj primeni se ogleda u tome da odlučni i ljubazno odbijemo ono što se od nas traži ili očekuje. Da bi asertivno ne bilo prihvatljivo moramo dati jednu vrstu obrazloženja za takvu odluku. Ono ne treba da sadrži preterano izvinjavanje ili opravdavanje jer kod sagovornika možemo izazvati suprotno mišljenje.
Zbog čega nam je potrebno asertivno ne?
Veoma često smo pretrpani obavezama koje su u vezi sa rokovima, jednostavno ne želimo nečim da se bavimo iz ličnih razloga i uverenja, želimo da se zaštitimo od mogućeg neuspeha i osećaja krivice i odgovornosti zbog toga. Ne često osobe koje nešto zahtevaju od nas su veoma uporne i posle našeg prvog odbijanja nastavljaju sa ubeđivanjem . Tada ne treba pribegavati pronalaženju novih odgovora koji će potvrditi prvi, već jednostavno ponavljati prvi /naše asertivno ne/ što predstavlja tehniku nazvanu ,, pokvarena ploča”, kojom jasno stavljamo do znanja da stav ne želimo da promenimo.
Asertivno ne je poželjno razvijati kod dece I učenika jer će se time lakše zaštiti od negativnog uticaja vršnjaka, neće morati da se suočavaju sa neprijatnim situacijama kada ne mogu da izađu na kraj sa problemom koji im se nameće.
Posedovanje asertivnog ne treba da nam omogući osećaj zadovoljstva i sigurnosti.
Priredila
Suzana Miljković

http://www.akademijauspeha.com/clanci_svi/Asertivnost.html

Koleginica Dinka Jurić ima predlog kako da sa roditeljima komuniciramo koristeći asertivne odgovore

asertivni odgovori

3 thoughts on “ASERTIVNOST

  1. Povratni ping: Подсети ме шта то беше породица | Био-блог

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s