Принцип свесне активности ученика у настави

Овај принцип је један од осам дидактичких принципа

kašika

Овај принцип указује и на активну улогу личности ученика у настави и подвлачи његову функцију субјекта, а не пасивног учесника у том процесу. Свесно и активно учење могуће је само ако онај ко учи сазна циљ и значај делатности које су везане за учење и ако овлада умењима неопходним за постизање одређеног циља. Успешна примена и реализација овог принципа зависе од места и улоге наставника у васпитно-образовном раду. Овом проблему постоји више различитих прилаза:

традиционални,
прогресивистички и
савремени.

У традиционалној школи наставник је централна личност у процесу наставе. Од њега полазе све акције, он одлучује шта је правилно и потребно, а шта није. Од ученика се захтева да „пази“ и да буде „миран“ на часу, а код куће да учи и савлађује пређено градиво и задате лекције. Овакав однос не обезбеђује и не развија самосталност ученика, гуши иницијативу, кочи њихову активност.

У прогресивистичким захтевима инсистира се на томе да се активност наставника, што је могуће више, ограничи на часове наставе да би се на тај начин омогућила иницијатива и дала предност ученицима да самостално раде, одабирају и решавају различите задатке, праве пројекте, баве се различитим врстама реализације и сл. Међутим, због смањене усмеравајуће функције која долази од наставника, знатно је отежано давање систематизованих знања.

Признајући неопходност активног и свесног учешћа ученика у процесу наставе и учења, савремена дидактика истовремено наглашава и одговарајуће усмеравање тих активности, њихову примену за остваривање циљева и задатака образовања који су садржани у наставним програмима. И поред усмеравајуће улоге коју има, наставник мора водити рачуна о томе да сазнајне делатности ученика буду самосталне и да им омогући услове у којима це се оне исказивати не само на на интелектуалном домену, већ и на другим доменима рада и стваралаштва.

Савремена дидактика разматра процес наставе са становишта активности наставника, поучавања, и са становишта активности ученика, учења. Иако обе стране имају своје посебности, оне чине јединство, и нема једне без друге. Разликовање поменутих страна наставног процеса има велики и теоријски и практичан значај. Ако се наставни процес изједначи са поучавањем (наставом), постоји опасност да се наставник искључиво усмери на сопствену активност и да пренебрегне да поучавање постоји због учења. Улога наставника је да подстиче и усмерава процес учења. Због тога он води рачуна о томе шта ученици треба да чине да би усвојили одређено градиво. Он настоји да градиво што више приближи ученицима како би њихово учење било усмерено ка циљу и адекватно градиву, заправо учење које је неопходно за одређени процес усвајања. Наставник не може да замени ученика у учењу (то је увек индивидуални акт), али може да му помогне и олакша процес усвајања и да га вежба у томе како се успешно и рационално учи.

Савремени облици наставе, посебно индивидуализована, диференцирана и проблемска, непосредније доводе до реализовања принципа свесне активности зато што се посредством ових облика остварују главне функције наставе и учења. Проблемска настава, заснована на активном процесу стицања знања, обезбеђује свесно усвајање основних идеја науке, суштину процеса и појава. Ученици самостално решавају теоријске и практичне проблеме и ослањајући се на посматрање, долазе до одређених судова и уопштавања које затим проверавају у практичној делатности.

Развијање активног односа у сазнавању и самосталности у стицању знања, по својој природи, захтева и извесну контролу постигнутих резултата наставе и учења и то контролу у два правца: контролу властитих резултата које врше сами ученици (самоконтрола) и контролу коју врше наставници. Укратко, ученици желе да сазнају не само до чега су дошли већ и колико је тачно оно што су закључили и до чега су стигли. Контрола наставника иде у нешто другачијем правцу. Она је усмерена ка процени резултата које су постигли ученици или на властиту самооцену.

Активан однос према знањима има огроман значај за свесно образовање. То је и један од основних услова да се превазиђе формализам у знању, да се повеже теорија и пракса и оспособе ученици да се користе стеченим знањима.

Извор /https://sites.google.com/site/licencazaradnastavnika/home/

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s